Montenegro – Kasom u rikverc: SRAMNO, PODLO, IZDAJNIČKI
Piše: Mišo Vujović
A smešila mu se istorija i to njena svetlija poglavlja. Ali seda brada nije dovoljna da bi postao prorok, još manje da bi nekome zamaglio oči.
Sebe je već video na kamenom postamentu sa iskoračenom levom nogom i vizionarski zabačenom glavom unazad. Na sred Podgorice. On i vojvoda Marko Miljanov Popović.
Od njega se očekivalo da raskrinka državni kriminal, da vrati dostojnost životu, ukine diskriminaciju i asimilaciju građana, vrati vladavinu prava i veru u državu, smanji siromaštvo oslobodi građane mračnih susreta sa zelenašima, mafijašima, paradržavnim organima, suzbije reketiranje banaka i teror agencija za prinudnu naplatu.
Očekivali smo da će otvoriti pandorinu kutiju, zasukati rukave umesto prenemaganja i trčkaranja po mišljenje kod zapadnih ambasadora.
Svašta se od njega očekivalo, ali da će za kratko vreme sam sebe depersonalizovati držeći se čvrsto za fotelju, niko nije naslućivao.
Zalagao se, tvrdi, za opoziv priznanja Kosmeta ali nije dobio saglasnost mentora i koalicionih partnera. A imao je dobru volju, ali ga ne pustiše, Dritan i druga familija.
O istupanju iz NATO -a, u čije učlanjenje je, takođe, pogažena volja naroda, niko i ne pomišlja.
Umesto vraćanja tradicionalnih državnih simbola premijer Krivikapić je, vratio nadu kriminogenoj oligarhiji bivše vlasti da kohabitacija znači nastavak vladavine. Slagao je za potpisivanje Temeljnog ugovora izvlačeći se pred Sinodom SPC “da će se srušiti vlada”.
Kada DPS smenjuje ministre u parlamentu vlada je “stabilna”.
Maestralno, maestro! Čekamo novi tvit!
Temeljni ugovor nije potpisao,ali je odstrelio ministra Leposavića uz pomoć DPS-a sa kojim su njegovi partneri izglasali rezoluciju o genocidu u Srebrenici i to na inicijativu Mila Đukanovića, kohabitnog imperatora, na čiji lik i delo nije ravnodušan tumarajući premijer.
Na tom glasanju Krivokapićeva vlada je promenila većinu, a on kapu. Uz dve ambasade upravljačka prava nad Krivokapićem i Crnom Gorom sada, i zvanično, ima DPS. Očito da se podelilo još nešto osim Majbaha. Jedan za Gospodara drugi za Slugu!
“Nema razlike!?”, vajkaju se razočarani ponašanjem pripitog džakeja u nameštenoj trci kasača.
“Ima i te kako ima”, budi se razum, bez obzira na servilnost obojice trećem i jačem. Svest sluge drastično se razlikuje od gospodareve svesti. Sluga posrće i prosipa, gospodar, gospodar i u posrtanju grabi i trpa u džepove.
Slugu preziru sa gađenjem, Gospodara mrze ali i obožavaju do onesvešćivanja. Mada ih je ošamutio na razne načine.
Hemijski i alhemijski.
Gospodar je majstor obmane,
stilski sređen do perfekcije,
okružen majkama Srebrenice, poziva da se osudi genocid u ovom gradiću. Sav uprepodobljen – tužan na ivici suza.
“Žalost, tugu i zabrinutost niko poput njega ne može da odglumi”, govorio je Momir Bulatović.
I “ Majke Srebrenice” su zbog žiralne blagonaklonosti domaćina preumile činjenicu da je kao premijer Crne Gore i član Vrhovnog saveta odbrane, i te kako odgovoran. Ukoliko je, po bilo kojoj tački za Srebrenicu, Milošević kriv odgovornost Đukanovića je evidentna.
Uloga konvertitskog klevetnika, je otpadnička i po svojoj suštini je tragična i amoralna. No, pljuvanje po Srbima, zabijanje noža u leđa srpskoj diplomatiji, javna podrška šiptarskim secesionistima na KiM, i članstvo u NATO očito nisu bili dovoljni za još jedan mandat kriminalizovanog depeesa.
Međutim, veliki centri moći, na čijim kanabetima se Gospodar, uz određeni obligacioni dogovor, bezbrižno šepurio, rešili su da ga opozovu.
Za dosadašnje zasluge, biće pošteđen grubog pada ili političkog strmoglava u zverinjak sopstvenih nepočinstava.
Opredelenje za strategiju meke tranzicije vlasti uz šarenoliku koaliciju oprečnih subjekata u kojoj su Srbi kao najbrojniji u ogromnom procentu marginalizovani, moćnici iz senke su se opredelili za malo prepakovani kontinuitet, bez velikih reformskih rezova.
“Milo care svih kohabitora sveta. Kako si sve ovo briljantno izveo, alal ti vera”, reći će Čopavi Homer.
Padobran za Mila Đukanovića i njegove kompanjone i zvanično je otvorio Zdravko Krivokapić. Ekspertski nespretno. Politički rizično. Etički sramno. Ljudski podlo!
Metanija i veliki pokloni do zemlje, pred sveštenstvom samo su deo religioznog folklora čoveka koji je za kratko vreme od gospodara poslao sluga. “Zajahao je Hristovog magarca ali mu se više svidela Trojanska bedevija”, javi se Čopavi Homer.
“Od ovacija do moralne kremacije deli dlaka. Ta dlaka obično zagadi sve”, podviknu Homer i nestade u noć!
Izvor:IN4S