Moja braća Crnogorci, dični sinovi Ozne i Udbe, vješto dezavuišu moj lik i djelo

Piše: Mihajlo Popesku

U njihovim knjigama ja sam satkan od laži. Ne čovek, već avatar. Bot na taster iz Beograda. Čovek na žeton, projekat BIA. Parezanovićev (morao sam da guglam ko je) potrčko.

Počelo je od toga što mi je rečeno da lažem da moja porodica ima ikakve veze sa Crnom Gorom (to je bio okidač svog mog delovanja, udarac u slabinu). Stigli su da uvrede i opsuju svakoga ko ima krvnu vezu sa mnom. Moje mrtve pretke i žive potomke. Mog dedu, čoveka koji je uveo struju u Investicionu banku Titograd, nazvali su zavidačem sijalica. Istina, nije bio jedan od vas, ali je umro kao jedan od vas.

Neki put više znači šta je čovek životom, nego poreklom. Stiglu su da pogledaju i stare finansijske knjige moje firme i dovedu u pitanje moje profesionalne reference. Kažu – ništa roba. Srećom radim u Londonu, standardima Podgorice još nisam dorastao. Kažu i da sam mrzitelj Crne Gore i svega crnogorskog. Da poričem crnogorski jezik i naciju. Zanimljivo, nikad mi nije palo na pamet da poreknem svog oca ili strica. Niti svoje Kuče.

I dok me kritikuju ili vređaju, promiče im da sam ja MihaJlo, a ne Mihailo. Promiče im i to da sve ono što kažem u kritici zakona o crnogorskom državljanstvu, a što je Dr Špadijer predao Ustavnom Sudu Crne Gore, međunarodni sudovi citiraju kao univerzalne pravne argumente kojim ukidaju neustavne i nezakonite odredbe u svojim zakonima.

Promiče im i to da se ja pozivam na Ustav Crne Gore i da isti smatram za moderno rešenje. Promiče im i to da poštovanje zemlje nije kićenje (i profanizacija) njenim nacionalnim simbolima, već nešto dobro što čovek uradi za tu zemlju (npr. napiše joj novi zakon, ili otvori radno mesto u njoj). Kažu da kukam za crnogorskim pasošem. Promiče im to da mi isti ne bi otvorio vrata ni jedne dodatne zemlje, već samo vratio stvari u normalu – da ne budem stranac u očevini u kojoj većinu svog života nisam bio stranac.

Grde me da ne slavim crnogorske državne praznike pa zato ni ne treba da budem državljanin. Promiče im da sam ja fizičko lice, a ne Skupština ili Ministarstvo pa da sam u obavezi da slavim.

A uostalom, koji oštećeni slavi rođendan lopova koji mu je ukrao novčanik? Promiče im i to da je jedan Orfej zbog ljubavi sišao u Had – a šta je ovo moje do silazak u Had gde me saleću crnogorske furije kojih je svakako više od tri. Promiče im i to da nema zakona na svetu koji će da uskrati ono što je crngoroski zakon meni uskratio. Pravo da budem ono što i moj otac.

Živjeli

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)