Ministarka Joksimović: Srbija je izabrala put mira i stabnosti, dok se svijet dijeli po blokovima

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović govori o evropskoj perspektivi zemlje, rezultatima izbora i formiranju nove vlade, ali i o izazovima koji nam predstoje.

* Gde je Srbija u „blokovskoj“ podeli sveta?

– U svetu se zaista odvija proces strukturiranja novih – starih linija podela koje, naravno, nisu samo refleksija nekadašnje blokovske podele, jer većina država nekadašnjeg tzv. Istočnog bloka su danas države članice Evropske unije. Otuda ne mislim da je na delu obnova onog dualnog blokovskog modela, koji je pre više od 30 godina napušten u formi, ali je izgleda dugo čuvan i „negovan“ u komunikacijskom modelu političih establišmenta na svim stranama, gde niko nikog izgleda nije stvarno ni slušao, ni čuo. Sve ovo se u trenu otvorilo, kao Pandorina kutija potisnutih i pojačano postpandemijski implozivnim načinima komunikacije u međunarodnim odnosima, a u kontekstu aktuelnih i uznemirujućih dešavanja u Ukrajini. Ne možemo mi Srbiju posmatrati izolovano od evropskih procesa, to je naivno i prilično neodgovorno. U opisanim okolnostima, u kojima svako nosi svoj deo odgovornosti, i Evropska unija i Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države, Evropska unija nastoji da bude konsolidovani politički entitet, koji na spoljnom planu ima kapacitet da „brzo reaguje“ i „govori jednim glasom“. To većina evropskog političkog establišmenta i očekuje i od država koje imaju jasne aspiracije ka članstvu, a takvo očekivanje je pojačano prema zemljama koje su duboko u pristupnom procesu, kao što je Srbija. Naš položaj i stav ima izvesne objektivne specifičnosti, ali nije neodređen, jer mi nismo politički neutralna zemlja, već zemlja čiji je jasan spoljnopolitički i razvojni prioritet članstvo u Evropskoj uniji i to je proces koji Vlada Srbije nedvosmisleno sprovodi. Do sada smo pokazali da smo pouzdan partner Evropske unije u odbrani načela evropskog poretka mira i ostaćemo posvećeni svim održivim mehanizmima za kontrolu i upravljanje krizama u regionu i na širem prostoru Evrope, jer su mir i stabilnost neuporedivo najznačajnije vrednosti za Srbiju.

* Kakva je naša evropska perspektiva, postoje li naznake kada ćemo zvanično postati deo Evropske unije?

– Očekivano je i zdravorazumski sa stanovišta geopolitičkih, geoekonomskih i geostrateških razloga da se Evropska unija pokrene pojačanim delovanjem u pravcu jačanja mira, demokratije i snažnije dinamike procesa evropskih integracija u tzv. regionu Zapadnog Balkana. A Srbija je činjenično najveća država regiona, predvodnica procesa evropskih integracija. Ostvarili smo značajne rezultate u pristupanju Evropskoj uniji i sve što smo postigli u tom procesu rezultat je našeg rada. Činjenica da mi u takvim okolnostima ostvarujemo napredak i da smo predvodnici procesa, govori da je naša zemlja zaista ozbiljan i kredibilan partner Evropske Unije i Srbija u tom pogledu pokazuje nesumnjiv kapacitet i političku rešenost.

Proces pristupanja EU je oduvek bio i jeste i danas politički. Kriterijumi postoje, striktni su i zahtevni, na njih smo svi pristali, i Evropska Unija i Srbija, i trebalo bi da ih se u dobroj veri držimo, ma kako proces mogao da se ubrza ili otegne. Unapređeni pristup politike proširenja svakako je dobitak i za samu Evropsku Uniju. Proaktivnijim odnosom prema državama kandidatima i sama Unija obezbeđuje prisutnost u regionu i očuvanje konkurentnosti budućih politika Unije na Zapadnom Balkanu. Evropska unija je naš najznačajniji partner i sa njima radimo na brojnim projektima od kojih korist ima celokupno naše društvo. Sa tim u vezi, ja sam više puta istakla da je za nas i naše građane najvažnije da se reformski proces odvija u smeru boljitka životnih uslova svih naših građana.

* Entuzijazam kod građana Srbije je tokom godina smanjen. Može li to da se promeni?

– Naši građani su iskustvom oblikovani realisti, a u kriznim vremenima je to veoma važno ne samo za Vladu Srbije koja treba da uvaži ta očekivanja građana, već i za samu Evropsku uniju kako bi bolje razumela da entuzijazam i na strani Evropske Unije i na strani Srbije treba da bude utemeljen na kredibilnoj, odgovornoj i efikasnoj politici proširenja Evropske Unije. Mi smo na primer, aktivno učestvovali u velikoj inkluzivnoj Konferenciji o budućnosti Evrope, iako mi sa tzv. Zapadnog Balkana nismo zvanično pozvani kao punopravni učesnici. To nas nije sprečilo da organizujemo brojne konferencije za mlade, akademsku zajednicu, poslovnu zajednicu, sindikate, nevladin sektor i da naše Zaključke predamo kao naš doprinos oblikovanju ideja za budućnost Evrope. Te sam zaključke pre nekoliko dana predala ambasadoru Francuske, kao zemlji koja trenutno predsedava Savetom Evropske Unije. Dakle, mi smo zainteresovani i aktivni, jer budućnost Evrope je i naša budućnost.

* Da li je uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju odricanje od prijateljstva sa Rusijom i priznanje takozvane nezavisnosti Kosova i Metohije?

– U vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, prema našem pregovaračkom okviru mi smo u obavezi da pre stupanja u Evropsku Uniju postignemo pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Dijalog je takav kakav je, i jasno je gde leži nekonstruktivan pristup, i videćemo kako će to da se odvija. U vezi sa pitanjem odnosa sa Rusijom, postoji „Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske Unije“ i na nama, kao pristupajućoj državi, jeste da se u momentu priključenja Evropskoj Uniji uskladimo u potpunosti sa njenom politikom. Naravno, ovo je sve sa aspekta onoga što je deo poznatih kriterijuma i definisanih okvira nove metodologije, što ne znači da nisam svesna pojedinih snažnih negativnih glasova iz zemalja Evropske Unije u pogledu pozicije Srbije sa nepridruživanjem u potpunosti sa svim merama koje Evropska Unija uvodi prema Ruskoj Federaciji. Naš stav se temelji na najvišim principima evropskog poretka mira o nepromenljivosti granica i pretnje i upotrebe sile. Ma ko da je u pitanju i to smo podvukli jasno glasajući u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih Nacija za rezoluciju kojom se osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, nama prijateljske zemlje koja takođe nije priznala takozvanu nezavisnost Kosova i Metohije. Time smo jasno podvukli legitimnost naše pozicije u pogledu Kosova i Metohije. A dodatno, i pridružili smo se jednom broju rezolucija Evropske Unije, što takođe treba da imaju u vidu naši evropski partneri. Dakle, očekivanja su pojačana i biće sve izoštrenija prema nama, to je istina koju ne treba skrivati od građana Srbije. Srbija, u odgovornoj politici sinergije Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića delovaće na najbolji mogući način u zaštiti prioritetnih interesa naših građana, sagledavajući sve aspekte ove kompleksne situacije.

* Lider SPS je svoju kampanju vodio pod sloganom „Ivica Dačić – premijer“. Da li biste mogli da budete ministar u Vladi koju bi on vodio?

– Slogani u kampanji su jedno, izborni rezultati su nešto potpuno drugo. Za to baš dobro može da posluži primer koji ste naveli.

* Kako tumačite izborne rezultate, jeste li zadovoljni?

– Rezultati se uvek mere i ocenjuju imajući u vidu kontekst. Kao stranka koja je već neko vreme okosnica svake Vlade, a u trenutku neuporedivo složenih okolnosti u svetu, mislim da možemo biti izuzetno zadovoljni činjenicom da su građani Srbije nesumnjivo većinski prepoznali odgovornu, staloženu i stabilnu politiku koju su Vučić i Vlada Srbije u sinergiji sprovodili i koja je zalog za nastavak takve trajektorije.

* Imate li utisak da se stvari na političkoj sceni brzo menjaju nakon 3. aprila i da se stvaraju savezi koji su do sada bili nezamislivi?

– To je već postao postizborni politički folklor u Srbiji, u kojem je važno „obaliti“ najjačeg, pa makar se upregli i ujedinili svi bučni razgranati antievropski desničari, nedefinisani do kraja liberali ili levičari, ekološki angažovani pokreti. Kada ih slušate, čujete da oni samo znaju šta neće, a ne znaju tačno da objasne zašto hoće ono što po prirodi programa njihovo članstvo neće.

* Vidite li sebe u novom sazivu Vlade Srbije i na kom mestu?

– Još uvek nismo studiozno razgovarali o strukturi vlade i kadrovskim rešenjima unutar naše stranke.

* Sa kim ćete ovaj Uskrs proslaviti i na koji način?

– Ove godine za Uskrs moja mama i ja idemo zajedno van grada.

* Kako ćete obeležiti prvomajski praznik?

– Ne obeležavam posebno taj praznik, iskoristiću vreme da se vidim sa prijateljima i porodicom.

 

 

 

Izvor: Objektiv