Milojević: Morate sami da pričate da ste najbolji i da imate rezultate, ovdje narod to neće da kaže

Trener koji je Crvenoj zvezdi donio proljeće u Evropi i dvije Lige šampiona tokom gostovanja u redakciji Mozzart sporta govorio o iskustvu iz Saudijske Arabije, prisjetio se detalja iz mečeva protiv Jang Bojsa, Salcburga, PSŽ-a i nahvalio kolege Stanojevića i Nikolića

Vjesnik renesanse na Banovom i pokretač istorije na Topčiderskom brdu. Zbog rezultata sa Čukaričkim (Kup Srbije), dvije titule (utaban put ka još jednoj) i tri vezana plasmana u grupnu fazu UEFA takmičenja sa Crvenom zvezdom (Liga Evrope, pa dve Lige šampiona) shvatio je da je srpske okvire prevazišao. Poslije dokazivanja u helenskom svetu (grčki Panionios ucrtao na evorpsku mapu poslije devet godina pauze, ugasio požar u kiparskoj Omoniji) tragao je Vladan Milojević za novim izazovom i pronašao ga na Bliskom istoku.

Jedino što fudbal u arapskom svijetu nije baš blizak evropskom, niti je Saudijska Arabija više meka po pitanju finansija kakvom je Srbi smatraju. Uvjerio se i rođeni Aranđelovčanin u sve prednosti, ali i mane rada na azijskom kontinentu, mada priznaje da se posle jednogodišnjeg mandata na klupi Al Ahlija vratio u Beograd s pozitivnim utiscima.

U opširnom intervjuu Mozzart sportu, jedan od cjenjenijih predstavnika mlađe garde srpske struke dotakao se ne samo rezultatskih, već i propratnih detalja boravka u Džedi, uz neizostavan osvrt na sadašnjost Crvene zvezde, ali i njenu blisku prošlost, okrenutu naglavačke baš ljeta 2017. kad ju je preuzeo i započeo proces rehabilitacije.Bez imalo kurtoazije govorio je o velikim rezultatima stručnjaka sa druge strane Topčiderskog brda, prije svih Marka Nikolića i Aleksandra Stanojevića. Pričao je otvoreno o savremenim fudbalskim tendencijama, srpskim navikama, ali je bez zadrške hvalio i bivše nadređene u Crvenoj zvezdi, Mitra Mrkelu i Zvezdana Terzića.

„Nikad ranije nisam bio u tom dijelu svijeta, a stekao sam veliko iskustvo. I dosta prijatelja, izgradio dobre odnose sa igračima, a vratio sam se bogatiji za profesionalne i životne impresije“, uvjerava Milojević prilikom gostovanja u ovoj redakciji.

Zvezdin Klark Kent je imao nesreću da maltene tapka u mjestu samo što je sletio na Arabijsko poluostrvo, jer je pandemija virusa korona marta prošle godine pomjerila nastavak sezone posle samo dva kola. Kad je kriza počela da popušta, uspio je da napravi ono zbog čega je došao.

„Imajući u vidu probleme s kojima smo se suočavali rezultati su bili dobri. Prošle godine smo, uprkos kadrovskim nevoljama oličenim u izostanku stranaca nemjerljivih uloga, izborili treće mjesto u oštroj konkurenciji i osigurali plasman u Ligu šampiona Azije“.

Lijepo iskustvo u Alahliju, izostala reakcija u zimskom prelaznom roku

Ovu sezonu otvorio je pobjedama na početku prvenstvene trke. Čak se rodila i ideja da se napadne tron, međutim, kad je kriza pokucala na vrata planovi su se izjalovili.

„Bili smo drugi na tabeli sve do zimskog prelaznog roka, koji nije odrađen kako je trebalo. Klub nije uspio da dovede profile igrača koje sam tražio. Ne ulazim u detalje. Nadovezala se povreda Ljubomira Fejse, kao i još nekoliko značajnih igrača, što je doprinijelo nizu negativnih rezultata. Žao mi je. Imali smo veliku šansu da se borimo za titulu, jer Al Ahli ima dosta dobrih igrača. Jedan od problema bio je što smo mnogo utakmica igrali bez pomoći svih stranaca. Od dozvoljene sedmorice, često su na terenu bila samo dvojica, eventualno trojica. Na kraju se ispostavilo – nedovoljno. Uoči reprezentativne pauze, kad smo vidjeli da smo ispali iz svih ambicija, atmosfera nije bila kao prije. I rastali smo se“.

Djeluje da nije bilo (samo) do struke (uz Milojevića na funkciji šefa stručnog štaba, Al Ahli je angažovao trenere Milana Kosanovića, Darka Tešovića, Dušana Gašića, Igora Vučetića i Nemanju Milinčića) već do mentaliteta domaćina.

„U tom dijelu svijeta su izuzetno nestrpljivi. A fudbal je proces. Pogotovo kad dođe trener sa drugog kontinenta. Dosta klubova zato traži stratege sa iskustvom rada u tamošnjim ligama. Moji saradnici i ja smo se brzo prilagodili. Saudijci su prihvatili naše karaktere, ali je činjenica da u Arabiji dosta klubova ulaže enormna sredstva, Al Ahli zbog unutrašnjih problema i novca koji igra veliku ulogu nije kao prije. Često strancima ne prija tamošnji stil života. Pogotovo ako su im finansije isključivi motiv dolaska. A ove sezone su i u Al Ahliju mjesecima kasnile plate. To rađa nezadovoljstvo. Ima objektivnih problema, korona virus je sve poremetio, nije kao što je nekad bilo“.

Ljudi ne znaju da država finansira klubove u Arabiji

Stvorio se mit da Arapi daju šakom i kapom, da šeici ili prinčevi donose džakove zlata igračima i trenerima.

„Ljudi nemaju predstavu šta se tamo stvarno događa. U odnosu na evropske, saudijski klubovi su drugačije oragnizovani. Nisu privatni kako se misli. Sve finansira država, a ostatak novca dodaju sponzori. Naša nevolja je bila u saznanju da su nam sponzori otkazali ugovore zbog pandemije. Išlo se na stabilizaciju. Došli su na naplatu dugovi iz prošlosti prema određenim igračima. Uvedeno je i kod njih pravilo kao na teritoriji Starog kontinenta: ako imate dugove, ne možete da registrujete novajlije“.

Uprkos tome, poznata imena i dalje dolaze. Milojević je po dolasku zatekao Marka Marina s kojim je sarađivao u Crvenoj zvezdi.

„Dobar je bio. Kad smo došli u Džedu kuburio je sa povredom, ali Marko je i tamo jedna od većih zvijezda i boljih igrača tamošnje lige. Jedino što Saudijci nemaju jeste strpljenje. Uprkos svemu, pravi i tamo razliku. Otišao je pozajmicu u Al Rajid, na poziv trenera Besnika Hasija, dugogodišnjeg poznanika iz Anderlehta i Olimpijakosa, kod Nemanje Miletića (u istoj ekipi donedavno je bio i Nemanja Nikolić). Njima je bio potreban fudbaler koji će povezati sredinu s napadom. A Marin to zna“.

Fejsa kao Milojević: Ili novac ili raskid ugovora

Kakve su anomalije u Saudijskoj Arabiji može se zaključiti i na osnovu januarskog potpisa Mbaje Nijanga, Senegalca kog je Ren poslao na pozajmicu.

„Apsolutno dobar igrač, samo što nam njegove karakteristike nisu bile potrebne. Htjeli smo drugačiji profil. Saudijci imaju potrebu za angažmanom velikih imena. Svaki veliki klub nekad, zarad popularnosti i navijačkih prohtjeva, dovede veliko ime. Dešava se da baš ti fudbaleri razočaraju, gubi se hemija. To se desilo meni u poslednjem prelaznom roku. Nije Nijang loš. Naprotiv. Samo smo htjeli špica drugačijih karakteristika. Saudijci upadaju u euforiju. Nemaju strpljenja. Sve rade ad hok“.

Dokazano i na primjeru drugih klubova.

„Za poslednji na tabeli (Al Ain, op. aut.) igra Filip Bradarić, bivši reprezentativac Hrvatske, tamo je i Abraham Frimpong, kupljen pošto je jesenas igrao protiv Juventusa i Barselone u Ligi šampiona, ne može dečko da se snađe. Isto važi za Kristijana Budeskog. U Arabiji igrači zavisi od ekipe, pogotovo napadači, žive od centaršuteva. A tamo se sve zasniva na individualinim kvalitetima. Koliko si vispren da sam riješiš situacije. Očekuju ljudi da maltene sam postigneš dva-tri gola na utakmici“.

I šta sad? Posle godinu dana daleko od kuće, da li je vrijeme za povratak Vladana Milojevića u evropski fudbal?

„Ne bježim od posla. Niti ne kalkulišem, niti je novac primaran. Otišao sam tamo u želji da upoznam drugi svijet. Bilo mi je bitno da uživam dok je trajalo. Povrh svega, nisam od onih koji imaju krunu na glavi, pa da birkam. Važan mi je projekat, da procjenim mogu li da ispunim ono što se od mene traži. Uvijek sam se trudio da napravim i više od zacrtanog“.

Kako Vladanu Milojeviću izgleda Crvena zvezda posle Vladana Milojevića?

„Na pravom je kolosjeku, drago mi je zbog toga. Razumijem da ljudi vole da mjere, ali teško je porediti vremena, moraju se uzeti svi aspekti. Najdraže mi je što se Zvezda stabilizovala, vraćena gdje pripada i vidi se njena veličina. Ne pričam samo o Srbiji. Bitno je da bude priznata i u Evropi, a crveno-beli su sad na mapi Starog kontinenta. Na tome su radili i ljudi prije mene“.

Zato 51-godišnji stručnjak odbija da samo sebi pripiše zasluge za uzlet Crvene zvezde u poslednje četiri godine.

„Bio sam samo zupčanik u mašineriji. Ne bi trebalo zaboraviti trenere koji su pre Vladana Milojevića radili na tome da Zvezda bude gdje je sad. Možda su uslovi bili gori. Svako je ostavio trag, veći ili manji. Ubjeđen sam da Zvezda danas ne bi bila tako visoko da nisu bili, svako u svoje vrijeme, ostali treneri (Slaviša Stojanović, Nenad Lalatović, Miodrag Božović, op. aut.). Trebalo je i generalni direktor Zvezdan Terzić da istrpi sve udarce i pokrene mašineriju. Na kraju krajeva, mi smo samo vojnici Crvene zvezde“.

Znači li to da će Delije jednog dana opet vidjeti Milojevića u njenoj uniformi?

„Zvezda se kreće prirodnim tokom. Imam i ja svoj put, a sportu se oni uvijek prepliću. Da li će se i kad ukrstiti…“

U Zvezdi me je dočekao muk i negativna energija oko kluba

Osim trofeja i plasmana u evropska takmičenja, možda najveća zaostavština prethodnika Dejana Stankovića tiče se ogromnog napretka na rang-listi UEFA. Ljeta 2017. u kvalifikacijama je za rivale imala prašku Spartu i Kranodar, a došlo se do nivoa da u septembru za plasman u grupnu fazu Lige Evrope igra protiv Ararata. Koeficijent je baš ojačao.

„Niko od nas ne može da bira trenutak kad će doći u Zvezdu. Bilo je teško zbog ogromne negativne energije u klubu i oko njega. Došli smo posle loše sezone, izgubljene titule, poraza u finalu kupa, prethodno ispadanja od Ludogoreca i Sasuola… Možda bi se plasman desio ranije, na primjer, da je prošla Bugare ljeta 2016, da se nije desilo onih nekoliko minuta u završnici revanša. Bio je strah da nam se tako nešto ne ponovi. Osjetili smo muk i nepovjernje kad smo krenuli u sezonu 2017/18. Imali smo problem i Florijane, pred put u Pavlodar su nam pominjali duhove prošlosti, Kairat… Ogromno nepovjerenje, ljudi to ne mogu da shvate. U višesatnim razgovorima sa Zvezdanom Terzićem, Mitrom Mrkelom – ljudima takođe zaslužim za to gdje je Zvezda danas – shvatili smo da pojedini igrači nisu htjeli da dođu u Zvezdu. Osjećali smo da nisu zainteresovani. Sad se sami nude. Kad krene, ide svojim tokom, a dok se nije zahuktalo… Opet, sad si više mobilisan, u tonusu, obazriviji si“.

Vi ste tri sezone uspjeli da se ponavljate u Zvezdi i da ne klizite u euforiju. Da li ste se pribojavali neslavnog kraja, s obzirom da se ovde stvari brzo zaboravljaju?

„Mi smo narod velikih želja, brzo zaboravljamo. Ne sjećamo se šta je bilo. Često sam na konferencijama pričao da ne volim euforiju, jer nikada ne znate šta može da se desi u budućnosti. Mi iz prevelike euforija dolazimo u još veća razočaranja, a život nije takav. Drago mi je, jer kada se vratim na taj period, bilo je mnogo rada“.

Ne krijete da cijenite ljude sa kojima ste sarađivali u Crvenoj zvezdi, pre svih direktorski tandem Terzić-Mrkela?

„Možda to neće javnost da vidi ili jednostavno ne želi da vidi, ali ja nisam čovjek populista. Ogromnu zaslugu za Zvezdine rezultate u prethodnom periodu ima energija generalnog direktora Zvezdana Terzića. Nevjerovatno je koliki on pritisak može da nosi na leđima. On to ima urođeno. Takođe, izbor saradnika koje ćeš imati oko sebe čini te toliko velikim. Terza je napravio pravi potez dolaskom Mitra Mrkele. Meni je bilo onako… malo krivo, kada je u jeku bio onaj period napada na Mitu. Razumijem da ljudi ili novinari imaju svoj stav, ja u to ne ulazim. Ali ja sam bio njegov najbliži saradnik. Znam ko je i šta je Mita, koliko radi…Uvijek ću za sebe reći da sam pogriješio, ja sam mnogo puta pogriješio. Na greškama se uči… Svako pogriješi, ali znam koliko se Mita predaje poslu i koliki je poznavalac svega što radi. Njegove zasluge su ogromne. Zbog toga su mi napadi na njega teško padali. Na kraju se pokazalo da je on pravi sportski direktor. On je iškolovan, bio je trener, imao je odličan CV. Nije lako dovesti igrača kada imate ograničene resurse. Svjedoci ste da veliki klubovi daju milione i kamione, pa pogriješe…“

Hoćete da kažete da ste bili pravi sistem?

„Cijeli taj spoj svega toga je jako bitan. Danas čujem mišljenja kako nam je potreban sistem da bismo išli naprijed. Nikada, po meni, sistem, nije bio problem. Sistem su ljudi koji sprovode sistem. Treba ih naći. Na kraju vi možete da prepišete nečiji sistem, i opet ponavljam važni su ljudi“.

Kako gledate na komentare da je ovo prvenstvo namješteno i da ste ste u takvom takmičenju, kao što je Superliga Srbije, mogli da osvojite titulu?

„Ja imam jednu floskulu, onaj ko vas ne voli, ne može lijepo da priča o vama. Nije ovo priča o meni, ljudi su ovde ostrašćeni i nerealni. Crvena zvezda se u ovom trenutku izdigla iz toga, jer gleda ka evropskim utakmicama, želi da bude u kremu evropskog fudbala. Uvijek imate tu drugu stranu, možda su i neki navijači takvi. Najlakše je opravdati nekoga, tako što ćeš nekog drugog da uniziš. Niko ovdje nije postavio stvari iz drugačije ugla, da kaže: ’Dobro, možda je i sve tako namješteno, ali bili su ovde neki Vladan Milojević – ili ne moram sebe da uzmem za primjer, i Sale Stanojević koji je uveo Partizan u Ligu šampiona.’ Da li je to uradio neki srpski trener sa srpskim klubom? Neću da pričam o sebi, ali jedan srpski trener je, takođe, uveo Crvenu zvezdu dva puta u Ligu šampiona. Znači, to je moguće… I onda mi i dalje pričamo kako je prvenstvo namješteno. Problem je u tome što Crvena zvezda u ovom trenutku ide gore, a Partizan će gledati da pobijedi večitog rivala. I da je kontra slučaj, isto bi bilo“.

Djelujte hladnokrvno, ali čini se da vam smetaju ti komentari o sreći koja vas je pratila, namještanju?

„U Srbiji često morate sami da pričate da ste najbolji i da imate rezultate. Ovdje narod to neće da kaže, neće da se bavi suštinom“.