MILO SKRIVA PORAZ

Piše: Aleksandar Petrović

Milo Đukanović zna da mu teško ide u Nikšiću. Ubedljivo je poražen u svom gradu na parlamentarnim izborima u avgustu, a zna da ga isto čeka i u martu. Svjestan svega, smislio je „naivni“ plan skrivenog poraza.

Po tom scenariu, on će na lokalne izbore u Nikšiću ići u koaliciji sa Liberalnom partijom, koja na izbore nije sama izašla već decenijama, a neće/ne smije ni u martu, kao i sa Brajovićevim Socijaldemokratama, kojima takođe odgovara „zaklon kod većeg i jačeg“, a zbog straha da od oko 1.000 svojih birača iz avgusta padnu na jedva koju stotinu razočaranih u martu.

Što se tiče DPS, njihovo učešće u zajedničkoj koaliciji ima zadatak da sakrije novi Milov poraz u rodnom gradu. Cijela ideja je da se njihov neizbežni dalji pad pokuša ublažiti sa ovih nekoliko pridodatih glasova izgubljenog Brajovića, i tako brojem pokažu kako DPS, iako i dalje „tone“, ne pada onom očekivanom brzinom koja će ih dovesti ispod 20% glasova biračkog tijela. Sa još stotinak glasova koje bi mogli osvojiti od „komitske političke gerile“, željne pobede nad Srbima i SPC, to bi moglo „poboljšati“ krajnji rezultat i „umanjiti“ izvestan poraz.
I drugo, sa ovom koalicijom Milo dobija nove krivce za poraz u Nikšiću. Za njega ništa ljepše nego kada ima dovoljno naivnih koje sutra može proglasiti odgovornim za još jedan izborni poraz. Važno je da on nije kriv. Samo ne on. Dok brod tone kapetan optužuje mornare i osoblje na brodu. Oni su krivi, a ne on, što nije vidio ono što je – kao kapetan – morao i trebao vidjeti sa palube „Titanika“.
Na kraju, svima je jasno da Milo i ne očekuje da pobijedi u Nikšiću, jer on je već poodavno svoj grad izdao. Njegov plan je prevara Crne Gore, tačnije pokušaj nastavka prevare. Dakle, sve se može izgubiti, pa i svoj grad, ali on ne smije sa funkcije.

„Dajem kraljevstvo za konja“, reče Šekspir kroz usta Ričarda III.
„Dajem sve prijatelje, sve svoje ambasadore, Crkvu koju htjedoh nacionalizovati, sve dajem, svoj rođeni grad, majbah i tajne račune, samo da mi ne diraju funkciju“, pomisli Milo Đukanović baš nekako ovih dana, dana koji prethode konačnom oslobođenju Nikšića.