Tri su stvari do sada najupečatljivije naslikale lik Mila Đukanovića u susret izborima u Nikšiću. To je prvo „šuma“ u koju namerava da ide kada izgubi u Nikšiću, iako i tu obmanjuje naivne komite jer on trenutno „radi“ na druge dve destinacije bez šuma: jedna su elitni delovi Kipra, a druga je pustinjski raj Dubaija. Tako govore iz njegovog okruženja. Priča se o tome čak i u samoj porodici, znaju da kažu o tome i neki njima bliski lekari čija imena moramo čuvatu zbog njihove bezbednosti.
Druga stvar je „pustinja“ od koje se panično boji, jer zna da je tamo držao više od trideset godina čitav jedan narod, pretio crkvi, hulio na Boga, i sada kada slobodni ljudi napokon izlaze na svetlost dana on bi da ih vrati nazad u mrak prošlosti, jer oni su „opasni“, „podivljali“ i „primitivni“ od muka koje su od njega trpeli.
I treća stvar je Majbah. To je za Mila najvažnije pitanje. Kako je juče bio nizak, ljut i „znojav“ da je morao dati da njegove nesuvisle misli o Majbahu saopšti šef kabineta. Dakle da pojasnimo: Majbah je najskuplje vozilo koje vozi jedan predsednik republike od svih drugih, i od Srbije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Poljske, Italije, Češke, Francuske…Od svih tih zemalja koje su mnogo puta bogatije i neuporedivo veće.
Milova Crna Gora je najzaduženija u Evropi, a on u najskupljem vozilu od svih, na vrhu narazvijenijih zemalja Evrope. LJudi, da li je zaista „poludeo od vlasti“, ili se narod „pravi“ da ne vidi ovu besprimernu oholost i iživljavanje. Kada su hapsili njegove bliske i odane ljude Brkovića, Ivanovića, Tičića, Jelušića, Nrekića, nije niko ni reč progovorio – ni Milo, ni šef kabineta. A sada kada se potražuje Majbah, Milo „vrišti“ kao „ranjena zver“, kao Ričard Treći kod Šekspira „dajem kraljevstvo za konja“. Prijatelje sve, partiju, vlast – sve dajem za Majbaha, dodali bi možda neki dramaturzi ovog vremena.
I zato, zbog ove tri stvari niko ne očekuje ništa od Mila i DPS u Nikšiću. On se bori za sebe i Majbaha, komite za svoja prošla izgubljena vremena, DPS miri svoje podeljene frakcije – i svi daleko od naroda i njegovog stvarnog života i potreba.
Oni jednim, a Nikšić drugim putem – do budućnosti za sve u njemu.
kako ova avetinja Djukanovica nije svjestan dase cio svijet sprda snjime.
gotovi ste u niksicu..ni tanja vam ne moze pomoci a ni ivanovicka i markovicka. smijesni ste..a tek mirjacic..nosom do zemlje dohvatio ali ne odustaje da laje. kao ona olinjala stara dzuklea.prdnuo je u cabar