“Mi smo gospoda, ne trebaju nama pendreci i suzavci, olovkom im pokažimo put kojim će otići u istoriju“

piše: sveštenik Igor Gracun

,,Nema toga ko s’ ne boji čega,
da ničega ano svoga hlada“.

Dođe vrijeme da se ,,trijebi guba iz torine“, da se vidi ko je ,,neplodna smokva“, da se prekine i u oganj baci… Došlo je vrijeme da se razdvoje ovce od jagnjadi, post tridesetogodišnji da završi! Braća Rusi nedelju zovu Vaskrsenje, po uspomeni na Vaskrsenje u 8. dan nedelje, sve po proroštvu.

Evo, može bit’ i nama će vaskrsnuti život i sloboda, može bit’ da će Gospod kroz sve nas projaviti svoju moć, pa ćemo nemoćni nadjačati silne i moćnike. Šta znače bojna kola i vojnici moćnicima kada im Bog može um pomutiti u momentu.

Šta ćeš ti vojniče u tuđoj vojsci samostalnog vlastodršca koji se ponese viši od Boga, pa javno poziva svoju kučadiju na boj protiv Crkve. Bivši srbi sada veliki magovi izmišljene utvare zaudarju MILOmirisnim poslednjim dahom.

Pogledajte đecu svoju i roditelje svoje, ako su vam mili, ne potpisujte pakt sa đavolom. Bez plate ćemo se lako iskobeljati, ali sa prokletsvom nećeš ni ti ni tvojih devet koljena.

A vi Braćo moja po krvi Hristovoj i zemlji mučeničkoj, bojite li se koga do Boga?

Da se Lazar bojao, ono što se zove srpsko i pravoslavno danas bi bilo muslimansko, da su se Sveti Stefan Štiljanović ili Sveti Petar, Karađorđe ili Miloš bojali, danas Srpske Pravoslavne Crkve ne bi ni bilo… Sjetimo se i Avakuma đakona, da li se on plašio kada je nosio svoj kolac kao Hristos što je nosio svoj Krst? Nije, no je još i pjevao ,,Srb’ je Hristov raduje se smrti“.

Da li se starac Vukašin iz Klepaca bojao ustaškoga noža?

Šta bi bilo da je Hristos ostavio krst i otišao na nebo bez stradanja?

Kad se stari Mitropolit sa svetim Vladikama, sveštenstvom i monaštvom ne boji, čega onda mi da se bojimo? Svačija majka isto plače a ,,krv je ljudska rana naopaka“…

Mi smo gospoda, ne trebaju nama pendreci i suzavci, olovkom im pokažimo put kojim će otići u istoriju.