Maslinova grančica je pala

Piše: Ivan Vučković, Diplomirani master filozof i potpredsjednik Skupštine grada Bora

Početkom oktobra 2023. godine, nekoliko naoružanih palestinskih grupa u saradnji sa Hamasom uspele su da sprovedu prepad na Izrael, upadnu u izraelsku teritoriju, izvrše masakr i pritom zarobe veliki broj civila u svojstvu taoca a za potrebe budućih pregovora.

Poznato je da su te grupe i Hamas imali zajedničke vežbe grubo mesec dana pred napad (kao i mnogo ranije) te je nejasno kako se dogodilo to da izraelske obaveštajne službe nisu blagovremeno reagovale kako bi sprečile napad ili kontraobaveštajnim radom usmerili napad u željenom smeru radi što efikasnije intervencije. Ako sve te nedoumice ipak ostavimo po strani, ono što kao opštepoznato imamo jeste činjenica da su Palestinci uspeli u svojoj nameri i, kao nekada Egipćani, iznenadili Izrael. U tom napadu, ubili su preko hiljadu civila i uzeli preko dvestotine talaca. Međutim, Izrael se relativno brzo pribrao, organizovao i započeo kontraofanzivu u nameri da, kako se svakodnevno može čuti, uništi sva uporišta Hamasa dok se stradanje palestinskih civila tumači kao nus pojava akcija usmerenih protiv Hamasa.

Izraelske akcije ne jenjavaju, a broj stradalih civila neprestano raste. Sve ovo jeste stvorilo nove diplomatske probleme vodećim svetskim silama. Sjedinjene Države snažno podržavaju Izrael na svom putu da se, kako navode, obračuna sa palestinskim teroristima. Iran je optužio američke zvaničnike da podržavaju izraelske zločine. S tim u vezi, Iran je reagovao napavši Irak i Siriju te strah da će se sukob Izraela i Palestine proširiti na region nije bez osnova. Naprotiv, sukob već eskalira a do kraja 2024. godine će dodatno eskalirati. Već sada vidimo i da su jemenski Huti u Crvenom moru u više navrata napadali britanske i američke brodove a Sjedinjene Države su tako bile primorane da neadavno formiraju koaliciju za osiguravanje plovidbe u Crvenom moru. Sve to bi trebalo da prestane, ili da se poprilično stiša, ukoliko Izrael prekine sa napadima u Gazi. Podsetimo, moderni sukob Izraela i Palestine datira iz vremena britanskog Mandata.

Tridesetih godina dvadesetog veka, bežeći od Holokausta, veliki broj Jevreja je naselio današnju teritoriju Izraela i tu počinju moderni sukobi dva naroda. Najpre periodične i teritorijalne, nesuglasice su se brzo pretvorile u verske sukobe i na obe strane je došlo do velikih stradanja i problema. Tada je formiran i Arapski komitet sa ciljem da se zaštite palestinski interesi koji bi trebalo da spreče dalje doseljavanje Jevreja a da se Palestini prizna nezavisnost. Međutim, pregovori su iz nekoliko razloga propali pa su aprila 1936. godine Palestinci krenuli u veliku pobunu protiv Britanaca. Pobuna je ubrzo bila brutalno ugušena, veliki broj Palestinca je stradao, uništena su mnoga sela, silovane žene… Takozvana Pilova komisija je trebalo da reši probleme dva naroda krajem 1937. godine ali se došlo do nepremostivih prepreka, sukob se kasnije dodatno intenzivirao i do danas nema rešenja za suživot Jevreja i Arapa. „Njihove nacionalne težnje nisu međusobno saglasne“ – tako je glasio zaključak Pilove komisije. Izgleda da se te težnje nikada do kraja i neće usaglasiti.

Američki državni sekretar, Entoni Blinken, izjavio je nedavno da bi ofanziva na Rafu, na jugu Pojasa Gaze, mogla da dovede do “dodatne izolacije” Izraela i nanese štetu njegovoj dugoročnoj bezbednosti. Ipak, siguran sam da će Izrael, i posle svih upozorenja i poziva na razgovore, intervenisati u Rafi.
Sukob Jevreja i Arapa je sukob bez kraja. Tenzije će se katkad potpuno umiriti ali se nikada neće završiti. Ako je uopšte ikada i bila, onda je bez ikakve sumnje, maslinova grančica koju je u rukama simbolično držao Jaser Arafat, davno pala. Ostao je samo pištolj.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)