Marko Kustudić tvrdi: Otjerali su me iz policije jer sam podržao narod u Budvi, ne kajem se, opet bih isto uradio!

Podgoričanin Marko Kustudić udaljen je iz Uprave policije zbog toga što je u Budvi pružio podršku građanima koji su protestvovali zbog prekraja ja izborne volje.

On je radio u Upravi policije, preko Vladinog programa stručnog osposobljavanja, a ugovor mu je raskinut nakon što je podržao protesni skup u Budvi.

”Radio sam u sektoru kriminalističke policije, odeljenje za suzbijanje imovinskog kriminaliteta. Dana 24. juna bio sam na protestu ispred Centra Bezbjednosti, van svoje dužnosti gdje sam mirnim putem izrazio protest u vezi nasilja nad pravom i građanima opštine Budva, dakle tu sam bio da pružim podršku svojim su-građanima.

Sjutra dan sam pozvan na razgovor od strane svojih šefova i obaviješten da sam uslikan na protestu i da se sa mnom raskida Ugovor jer je naređenje došlo od vrha Centra bezbjednosti, priznao sam da sam bio na protestu i da se ne protivim toj odluci koja je donijeta, iako sam znao da ne postoji pravni osnov. U petak 10. jula dobio sam i napismeno tu Odluku o raskidu Ugovora u kojoj se navodi da je moje ponašanje takvo da se ne može nastaviti stručno osposobljavanje jer je protiv mene pokrenut prekršajni postupak pošto se nisam razišao kada je komandir izdao naredbu.

Niti se navodi kakvo je to ponašanje a poziv na sud još nisam ni dobio, Uprava policije je već presudila izgleda. Sve i da me sud proglasi krivim za prekršaj, snosiću građansku odgovornost za to i pitam se da li je to dovoljan razlog da neko dobije otkaz?

Napominjem da nisam pripradnik bilo koje političke partije i volio bih da javnost bude upoznata kako se odnosi ovaj sistem prema neistomišljenicima koji nenasilno izražavaju svoj protest.

Najmanje sam ja u pitanju ovdje, već je bitan odnos ne samo Uprave policije nego, siguran sam, i cijelog javnog sektora (koji je dominantni poslodavac visokoobrazovanih) prema onima koji ne misle kako misle čelnici. Nepisano pravilo, radiš u javni sektor-gubiš pravo na svoje mišljenje, dakle postaješ depersonalizovan.

U pitanju je odnost ovog sistema prema gušenju kritike i održaju kulture straha, koja je u ovom društvu zavladala skoro u svim porama.

Mladih je sve više koji odlaze ili koji žele da odu iz ove države, pa se postavlja pitanje kakva se poruka šalje onima koji žele da ostanu i stvaraju porodice i karijere u istoj.

Čuli smo sa raznih adresa da smo mi okupljeni na protestu protiv države. Takve optužbe nas građane pogađaju, jer mi druge države osim ove nemamo, to što smatramo da kao društvo ne idemo dobrim putem i da treba da se mijenjamo ne znači da smo protiv države, mi smo protiv ovog sistema vrijednosti koji je definicija moralne atrofije, nepotizma, kriminala, gušenja vladavine prava i slobode mišljenja, kao i indirektni krivac za emigracriju mladih.

Ovdje se očito gleda svaka kritika kroz prizmu za i protiv države, što je dokaz nerazumijevanja suštine demokratije.

Ali, ja se ne kajem i opet bih isto uradio jer smatram da je dužnost stati uz svoje narod kad mu se nanosi nepravda, i volio bi da se više ljudi oslobodi straha koji vlada, da ne kritikuju u četri zida ono sa čim se ne slažu i da se uvjek imamo nedvosmislen odgovor na ono čuveno pitanje˝Zar sam ja čuvar brata svog?”, kazao je on.