Mandiću i Lekoviću čestitali ratni drugovi i oficiri Vojske Srbije

Nakon uručenja srpske oficirske sablje i vojne spomen medalje Andriji Mandiću, komandiru Lake samohodne artiljerijske baterije 30/2 i vojne spomen medalje njegovom zamjeniku Danilu Lekoviću, zbog ratnih zasluga u vrijeme napada NATO na SRJ 1999. godine, koje im je uručio Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, prvi koji su im čestitali bili su: Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković, pomoćnik ministra za politiku odbrane Milan Ranković, Rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik Goran Radovanović, Načelnik inspektorata odbrane general-major Mile Jelić, Zamenik načelnika Združene operativne komande Generalštaba VS general-major Ilija Todorov- ratni komandant herojske 63. padobranske brigade, Šef kabineta ministra odbrane brigadni general Siniša Kresović, Načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije brigadni general Savo Iriškić, Zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva i PVO brigadni general Željko Bilić, Načelnik uprave za odnose sa javnošću MO pukovnik Mihailo Zogović, Načelnik Uprave za tradiciju, Načelnik Odeljenja za Civilno-vojnu saradnju Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Dragan Mesarović.

Čestitke je uputio i komandant Kopnene vojske Srbije general potpukovnik Milosav Simović a general pukovnik Vladimir Lazarević, proslavljeni komandant Prištinskog korpusa, nekadašnje Vojske Jugoslavije u čestitki je naveo:

Imam posebnu želju da čestitam Andriji Mandiću, mom dragom prijatelju, odlikovanje koje mu je uručila država Srbija. U napadu Nato na SRJ poginuli su ili su ranjeni najbolji sinovi naše Otadžbine kojima i ovom prilikom iskazujem veliko poštovanje i zahvalnost komandanta koji je imao tu čast da ih predvodi u toj istorijskoj bitci na Kosovu i Metohiji.

U čestitki pukovnika Ljubinka Đurkovića, komandanta odbrane na Košarama ističe se sledeće:

U vremenu, kada je republičko rukovodstvo Crne Gore bilo na strani agresora, masovni odziv građana Crne Gore na poziv Otadžbine, Vaša i druga dejstva po avijaciji Nato-a, nas, koji smo bili na Košarama, Paštriku i drugim mjestima u odgovornosti prištinskog korpusa VJ, podsjetili su na proslavljene crnogorske vojnike iz Mojkovačke bitke.
U vrijeme agresije Nato nisam znao da je moj prijatelj Andrija Mandić komandovao i prvi dejstvovao sa njegovom protivavionskom baterijom na avione Nato saveza u Crnoj Gori. To sam doznao kasnije i zbog toga sam ga više cijenio zato što se tim činom svrstao u moje dokazane hrabre ratne drugove.

Komandant nekadašnjeg 53. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije, koji je primio prvi udar agresora na Paštriku i Košarama, pukovnik Duško Šljivančanin pozdravio je sledećim riječima uručenje sablje i medalje Andriji Mandiću i medalje Danilu Lekoviću: Imajući jasnu i preglednu podršku sa prostora Crne Gore, neopterećini bilo kakvom mogućnošću izdaje, posvetili smo se našem osnovnom zadatku odbrane državne granice samo iz pravca Albanije.

Pošto se dugo znamo a Vi i ja gospodine Mandiću, imamo zajedničke korijene i velike pretke koji počivaju na planini Sinjavini, važno mi je da znate da su se na Paštriku i Košarama hrabro borili mnogi ratnici iz Crne Gore. Tamo su pored mene bila i dva moja Šljivančanina, a na Košarama je ranjen i vaš Ilija Mandić. Na čast nam svima služi da je najveći junak te bitke bio naš heroj Predrag Leovac iz Pljevalja. Kao što ste vi u Crnoj Gori tada branili ne samo Otadžbinu nego i vlastitu čast, tako smo i mi na državnoj graničnoj pokazali pravo lice Srba iz Crne Gore i zajedno sa braćom vojnicima iz drugih krajeva naše zemlje ispunili svetu dužnost odbrane SRJ. – zaključio je pukovnik Šljivančanin.