Mali: Rast srpskog BDP-a iznosio je 13.7% što je jedan od najboljih rezultata u Evropi
S obzirom na to da je poslednjih dana u medijima bliskim opoziciji, kao i kod dežurnih kritičara, tema rast BDP-a u 2022. godini u Srbiji, u odnosu na region, javnost treba da zna da je kumulativni rast srpskog BDP-a od 2019. do 2022. godine iznosio 13,7 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, saopštio je ministar finansija Siniša Mali.
– U istom periodu kumulatvini rast Nemačke iznosio je 1,5, Italije 1,3, Velike Britanije 1,1 odsto, Švajcarske 5,1, Austrije 3,8, Grčke 6,5, Crne Gore 6,6, Albanije 10,3 odsto, Hrvatske 13,6 odsto, Rumunije 11,3 odsto, Bosne i Hercegovine, 11,1, Bugarske 10,8… To znači da je srpska privreda rasla više nego privrede ovih zemalja u najtežem periodu krize. Ako Nemačka, jedna od najjačih svetskih ekonomija, u 2022. godini beleži realni rast BDP-a od 1,9 odsto, licemerno je kritikovati usporavanje rasta BDP-a Srbije, koja nikada spremnije nije dočekala nijednu krizu u prethodnim decenijama – naveo je Mali na svom Fejsbuku.
– A razmere aktuelne krize izazvane svetskim nestabilnostima dovoljno oslikava činjenica da su još prošle godine evropske zemlje uveliko klizile u recesiju, dok je Srbija, uz neminovno usporeni rast, beležila svoje lokalne rekorde u nivou plata, penzija, investicija – dodaje ministar.
– Imamo istorijski najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9%, rekordan priliv stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra, veće plate i penzije, veću minimalnu zaradu… Sa nekadašnjih jedva iznad 300 evra, na današnjih iznad 700 evra uz tendenciju daljeg rasta, a penzionerima na januarskim čekovima stiže i dodatno povećanje, kumulativno 20,1 odsto, uključujući i prethodno povećanje od novembra.
U jednom takvom licemernom kritikovanju, prof. Danica Popović kaže da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja „u normalnim vremenima ne bi trebalo da raste“.
Sami ste sebi odgovorili. Ali, svet ne funkcioniše u udžbeničkim uslovima već tri godine i ovo su sve osim normalnih vremena. Nosimo se sa krizom koja traje duže od energetski generisanih ekonomskih problema, od 2020. kada je započela kovid kriza zamrzavanjem ekonomskih aktivnosti sa dalekosežnim posledicama na sve druge parametre važne za sveukupne rezultate – istakao je Mali
– Kažete i da od visokog rasta od sedam odsto iz 2021. „ništa nije ostalo“. Ne znam šta je ostalo u knjiškom lamentiranju, ali znam šta je ostalo na terenu, tamo gde smo, svakodnevno, sa građanima Srbije. Znam koliko smo se borili da od BDP-a koji je u apsolutnom iznosu 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra, dođemo do oko 60 milijardi evra u 2022. godini.
Znam i koliko ćemo se još boriti da zadržimo dobre rezultate i da ljudima u Srbiji obezbedimo dostojan i kvalitetan život. Znam i da ćemo nastaviti da povećavamo plate i penzije, da gradimo nove auto-puteve, da gradimo bolnice, škole i vrtiće, naučno-tehnološke parkove…
Zato nećemo dozvoliti reprizu godina u kojima su političari bili na prvom mestu. Danas su to građani Srbije. I zbog njih – ostaćemo rekorder. To dugujemo generacijama koje negujemo sada. Da bi nam ostale – zaključuje ministar Mali.