Mali: Penzije rastu više od pet odsto, povećaćemo i plate

Jedan od naših ciljeva je napredak u približavanju minimalne cijene rada minimalnoj potrošačkoj korpi, a očekujemo da je 2023. i dostignemo.

Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom cijenom rada je 2017. godine iznosila 62 odsto, dok ove godine iznosi 81,5 odsto. Predlog Vlade je da se minimalna cijena rada uveća za 9,4 odsto, što je 35.012 dinara mjesečno.

Ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za „Novosti“ podsjeća i da će neoporezivi dio zarade porasti sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjiće se doprinosi za PIO za 0,5 odsto.

– Podsjetiću vas i da je minimalna zarada 2010. iznosila 15.747 dinara, odnosno 153 evra, a sada će dostići i 35.000, odnosno oko 300 evra. Penzije će rasti više od  pet odsto, u skladu sa švajcarskom formulom, a i plate u javnom sektoru će se značajno povećati.

Penzioneri će najprije 22. septembra dobiti 50 evra, a zatim u novembru, kao i ostali punoletni državljani Srbije, još 30 evra, a onda sredinom decembra još 20 evra.

Za prvih osam meseci planiran je deficit u visini od 234,7 milijardi, a rezultat je 70,8 milijardi minusa. Ko to nije trošio planirana sredstva?

– Zaključno sa 1. septembrom ostvaren je za 163,9 milijardi dinara bolji rezultat od planiranog.

Pozitivan uticaj na smanjenje manjka u državnoj kasi prvenstveno je imala bolja naplata prihoda.

Naplaćeno je 100 milijardi dinara više nego što je planirano, a očekujemo da se dobar trend nastavi i do kraja godine.

Mi jesmo konzervativno planirali budžet, ali ipak nismo očekivali toliku razliku. Raduje nas jer je to znak da se privreda oporavlja.

OČEKUJU se izbori u SNS. Smatrate li da ima razloga za radikalne promjene u vrhu stranke?

– Za jedno zrelo političko društvo potrebno je da ima političke stranke koje stalno preispituju svoj strateški pravac, razvoj i put. To preispitivanje nije moguće bez unutarstranačke dinamike, kroz izražavanje različitih mišljenja i stavova. Naša stranka je stožer vladajuće koalicije i glavni nosilac promjena u društvu i te promjene treba da donesu boljitak svim našim građanima. Osnovna maksima kojom se rukovodimo, i na čemu insistira predsjednik Vučić je javni interes i javno dobro. Sa druge strane, svako nosi svoje breme odgovornosti. Ako se djelovanjem pojedinaca narušava ta osnovna paradigma, da se radi u interesu građana, ja onda jesam za preispitivanje odgovornosti. Šta će donijeti predstojeći stranački kongres, ja vam to unaprijed ne mogu reći, ali sam siguran da će predsjednik Vučić donijeti ispravne odluke koje će našu stranku i Srbiju vući dalje napred.

Ove godine, prema rebalansu, čeka nas manjak budžeta od oko sedam odsto. Da li ćete uspjeti da sledeće godine spustite na tri odsto BDP, kako predviđa Fiskalna strategija?

– Povećanje fiskalnog deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. i delimično 2021. nije karakteristika samo naše zemlje. Veliki broj zemalja ga je uvećao, ali je to uvećanje kratkoročno, a manjak u budžetskoj kasi će nakon ukidanja mjera i završetka paketa pomoći moći da se vrati na planiran nivo. Svet je drugačije reagovao nego za vrijeme krize 2008. Tada se išlo na oštru štednju, što je izazvalo kontrakciju svjetske privrede i recesiju. Sada je odluka bila suprotna – da se ide na monetarne i fiskalne podsticaje. To je, po mom mišljenju, bila ispravna odluka. Da toga nije bilo, imali bismo veliki broj otpuštenih radnika i zatvorenih preduzeća. Svijet je, dakle, naučio lekciju iz prethodne krize, a i mi smo reagovali mnogo pametnije nego što je to rukovodstvo Srbije činilo 2008. Sa odgovornom fiskalnom politikom nastavljamo i dalje.

Javni dug Srbije je za godinu i po porastao za 4,1 milijardu evra, na 28,6 milijardi evra. Kada očekujete da će početi da pada?

– Svjedoci smo tipičnog strančarenja kada je riječ o javnom dugu i korišćenja ove teme za političke napade koji nemaju uporište u realnosti. Potpuno je izvjesno da će javni dug ostati ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP. Dobro je da smo u krizu ušli sa niskim javnim dugom tako da smo imali fiskalnog prostora da pomognemo privredu i građane, a da sa druge strane javni dug i dalje ostane u zadatim okvirima. Mnoge bogatije zemlje su zbog krize višestruko povećale javni dug, pa je tako prema podacima Evrostata u samoj EU taj dug 92,9 odsto. Podsjetiću vas i da su naše obveznice krajem juna ove godine zvanično uključene u J.P Morgan index državnih obveznica zemalja u razvoju. To je jak signal da naša zemlja uživa povjerenje, a svi ozbiljni investitori prate indekse J.P. Morgan. Takođe, mi redovno izvršavamo sve svoje finansijske obaveze u pitanju, i plaćamo skupe dugove iz prošlosti.

Ekonomisti upozoravaju da ćemo pravu sliku privrede, broj preživjelih i ugašenih firmi, znati tek kada država završi sa subvencijama, jer mnogi isključivo tako preživljavaju. Da li očekujete, kad „zavrnete slavinu“, da će mnogi biti u problemu?

– Naša privreda se odlično drži. Republički zavod za statistiku objavio je podatke realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na isti period 2020, BDP u prvom kvartalu bio je veći za 1,8 odsto međugodišnje, a u drugom je rast iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procjenu. Sada sa još većom sigurnošću mogu da potvrdim da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih na Starom kontinentu, pošto je izvjesno da će biti veći od 6,5 odsto. Takođe, od početka januara do kraja jula srpska industrija je zabilježila rast od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije. Izvoz je za sedam meseci porastao 28 odsto. Naša privreda je uspjela, prije svega zahvaljujući sebi i svojoj žilavosti, ali i državi koja je uspjela da je sa svojim podsticajima održi u životu. U prvih sedam mjeseci privukli smo dvije milijarde i 72 miliona stranih direktnih investicija, što znači da su i u vreme krize investitori zadržali povjerenje u našu zemlju. Sa druge strane, mnogo ulažemo i u javne investicije koje utiču na veći rast BDP i bolji kvalitet života građana. Trenutno se gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a do kraja godine će ih biti deset u izgradnji.

FISKALNE KASE GRATIS

Sve je manje vremena za nabavku novih fiskalnih kasa. Obećali ste da privredu to neće koštati ni dinara. Kada i koliko novca će dobiti?

– Tako je, i nama u Ministarstvu finansija je apsolutni prioritet da proces prelaska na novi model fiskalizacije prođe što jednostavnije, i bez troškova za privredu. Država će preuzeti te troškove na sebe, a uskoro ćemo i izaći u javnost sa više informacija o tome koliko novca će dobiti i kako će tačno funkcionisati taj proces. Sada mogu da vam kažem da zaista vrijedno radimo na tome da proces bude što jednostavniji, i da oni zatim imaju dovoljno vremena. U septembru ćemo započeti i kampanju informisanja privrede i javnosti o novom modelu fiskalizacije, kako bi svi bili spremni za tu veliku promjenu.

Od početka se zamjera zašto paketi pomoći države nisu selektivni. Zašto niste targetirali najugroženije i građane i privrednike?

– Ta vaša konstatacija nije sasvim tačna. Jedino je prvi paket bio linearan, jer smo tada morali da pomognemo cijeloj privredi, dok se nisu izdvojili najugroženiji sektori. Kad smo to vidjeli i sproveli analize, onda smo krenuli u sektorsku podršku. Treći paket jasno pokazuje tu diferencijaciju: dodatnu sektorsku podršku pružili smo turističkoj, hotelskoj i ugostiteljskoj privredi, kao i auto-prevoznicima. Svi su osjetili posledice, samo neki više a neki manje. Mnogi u svijetu su nas pohvalili, a MMF ocijenio je da je naš fiskalni paket jedan od najvećih u regionu i da su mjere dobro osmišljene i usmjerene ka očuvanju radnih mjesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbjeđenje veće likvidnosti u bankarskom sektoru i olakšavanje otplate kredita. Sva tri paketa podrške privredi i građanima vrijedna su oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP.