Mali jasan: Moramo nastaviti sa reformom javnih preduzeća, poreske uprave i plata u javnom sektoru

Ministar finansija Siniša Mali kaže da u Srbiji rastu sve privredne grane, što je osnova za dalji rast u budućem periodu. Udio javnog duga u BDP-u je 47,6 odsto, a svjetski prosjek je 93 odsto. On je rekao da moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, poreske uprave, plata u javnom sektoru.

U Vašingtonu je završen veliki svjetski ekonomski događaj – prolećno zasijedanje Međunarodnog monetarnog fonda i grupacije Svjetske banke. Zasedanju je prisustvovao ministar finansija Siniša Mali koji je saopštio da će Srbija produžiti aranžman sa MMF-om za još najmanje dvije godine.

Ministar Mali je kazao i da se je ovaj skup najveći događaj u godini.

„Svi se nekako okupe u to vrijeme u Vašingtonu i nama je to bila velika prilika da predstavimo sve ono što je Srbija uradila u prethodnom periodu, kao i planove za naredni period. Tri su najvažnija zaključka cijele te konferencije kada je svetska globalna ekonomija u pitanju„, rekao je Mali.

Prvi je, kako kaže, da je svjetska ekonomija izbjegla recesiju, ali da su stope rasta mnogo niže nego što je bilo u prethodnom periodu.

„Oni su to nazvali tzv. soft lending ili meko prizemljenje. Druga stvar je da su različite zemlje drugačije reagovale na krizu i da različito kroz nju prolaze. I treći je da u srednjem roku i dalje postoje veliki rizici zbog ovih konflikata, zbog svih izazova sa kojima se svijet suočava, da može da dođe do dodatnog usporavanja“, istakao je Mali.

Kako srpska ekonomija odolijeva?

„Rast našeg BDP-a iznosio je 2,5 odsto prošle godine, pri čemu u poslednjem kvartalu dolazi do ubrzanja na 3,8 odsto. U februaru ove godine stopa rasta BDP-a bila je 5,9 odsto“, iznio je Mali podatke.

Prema njegovim riječima, rastu nam sve grane privrede – industrija, proizvodnja, građevinarstvo, turizam, poljoprivreda i usluge.

„Dakle, to je za naše građane najvažnija poruka. Rastu nam sve privredne grane, to je osnova za dalji rast, za najstabilniji, najodrživiji rast u budućem periodu. Druga stvar je što je naš rast baziran na izvozu i na investicijama“, kaže ministar finansija.

Dodaje da smo prije 11 ili 12 godina imali ukupan izvoz oko 11 milijardi evra, a da je izvoz naše privrede prošle godine bio više od 40 milijardi evra – četiri puta više samo za tih desetak godina.

Što se tiče investicija, kaže da u ovom trenutku gradimo devet novih auto-puteva, brze saobraćajnice, brze pruge, škole.

„To je ta druga tačka, odnosno drugi zaključak kako su različite zemlje drugačije reagovale na krizu. Dakle, mi smo se i sa koronom na pravi način izborili – devet milijardi evra pomoći našoj privredi, našim građanima. Izborili smo se na pravi način i sa energetskom krizom“, rekao je Mali.

Udio javnog duga u BDP-u 47,6 odsto

„I ono što je za nas najvažnije, uprkos svim tim izazovima, rastemo. Drugo, ono o čemu je i Kristalina Georgijeva, čelnica MMF-a govorila, pogledajte samo na koji način je Srbija sačuvala svoju stabilnost. Udio javnog duga u BDP-u danas 47,6 odsto. Svetski prosjek je 93 odsto. Prosjek evrozone iznosi 89 odsto“, podvukao je Mali.

On je napomenuo da to dovoljno govori kako precizno i pažljivo vodimo računa o svakom dinaru i ni na koji način se ne igramo sa našom makroekonomskom stabilnošću.

„Još tri važna pokazatelja. Stopa nezaposlenosti rekordno niska 9,1 odsto. Poređenja radi pre 11 ili 12 godina bila je 25,9 odsto. Stopa zaposlenosti 50,7 odsto. Nikada veći broj radnika u Srbiji nije radio, plaćao poreze, plaćao doprinose. I treći podatak, kada je deficit u pitanju – prošle godine planirali smo 3,3 odsto, na kraju smo završili sa 2,2 odsto. I to je ono što vide i čelnici Svjetske banke i čelnici Međunarodnog monetarnog fonda“, rekao je Mali.

Produžetak aranžmana sa MMF-om

Govoreći o produžetku aranžmana sa MMF-om, Mali napominje da moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, sa reformom poreske uprave, kao i sa reformom plata u javnom sektoru.

„Moramo da činimo sve, pogotovo kada je konkurentnost, odnosno atraktivnost, naše privrede u pitanju. Mi smo apsolutni rekorderi u stranim direktnim investicijama. Prošle godine 4,5 milijardi evra, preko 60 odsto svih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju“, zaključio je Siniša Mali.

 

(rt.rs)