Makronova ideja podgrijeva stvaranje vojske Evrope

Evropska unija kao supersila nova je geostrateška misija francuskog predsjednika Emanuela Makrona. Iako ideja nije nova, Makron je po povratku iz Kine ponovio svoju teoriju o strateškoj autonomiji koja podrazumeva da Evropa, koju bi verovatno povela Francuska, postane treća supersila. Kako je rekao, Evropa se suočava s velikim rizikom zbog toga što je „ušla u krize koje nisu naše, a to je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju“. Makronova poruka je i da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i da izbegne da bude uvučena u sukob Kine i Amerike oko Tajvana.

Izazovan položaj

U ovim globalnim prestrojavanjima upadljivo je da se prećutkuju planovi za započete procese integracije, odnosno proširenja EU, što nameće dilemu da li bi se put Zapadnog Balkana ka EU u ovom slučaju usporio ili ubrzao.

Evropa ne može da postane supersila sve dok to ne postane u svom neposrednom susedstvu i konačno veže region za sebe, ocenjuju sagovornici Kurira. Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za naš list da potraga za strateškom autonomijom Evrope na Zapadnom Balkanu traje već više od tri decenije – od raspada Jugoslavije.

– A u toj potrazi zaboravili su da konačno i bespovratno čvrsto vežu region za sebe. Evropa ne može da postane globalni geostrateški igrač pre nego što to ne postane u svom neposrednom susedstvu, a to, nažalost, ne uspeva. Strateška autonomija podrazumeva da EU može da deluje vojno, politički i ekonomski nezavisno od drugih aktera. Uz Makrona, ovaj koncept podržava i nemačka vlada, a ta odredba o suverenoj Evropi uneta je i u koalicioni sporazum tri partije koje čine nemačku vladu. Međutim, EU je daleko od strateške suverenosti jer u odbrambenoj i bezbednosnoj politici zavisi od SAD. Da se Ukrajina oslonila samo na Evropu, odavno bi izgubila rat – smatra naša sagovornica.

Upitan koncept

Govoreći o vojnom i bezbednosnom aspektu ovih globalnih pomeranja politike EU, vojni analitičar Vlade Radulović podseća za Kurir da Makron odranije gura i ideju o evropskoj vojsci.

– U pozadini je pre svega politička i diplomatska priča, a tek ostaje da se vidi koliko će se odraziti na vojni sektor. Polazna osnova za ovu ideju i koncept nije novost, jer neki mehanizmi već funkcionišu, poput Evropske odbrambene agencije ili borbenih grupa EU. Očigledno se radi na tome da se sve to dodatno osnaži, unapredi i konkretizuje. U kom formatu će to biti, teško je sad reći. Ali nije zanemarljivo što to dolazi od Makrona, koji je zagovarao i tezu o evropskoj pušci na evropskom ramenu. Dok je Merkelova bila aktuelna, ta priča da Evropa dobije svoju vojsku dolazila je sa linije Berlin-Pariz. To je vrlo upitan koncept i postavlja se pitanje kako bi to moglo da zaživi s obzirom na to da postoji NATO kao sistem odbrane – kaže naš sagovornik.

Radulović je uveren da je rat u Ukrajini presudno uticao da Evropa razmišlja u ovom smeru, a na pitanje koliko je Evropa daleko od statusa supersile, on podseća na specifičnost sistema EU u odnosu na ostale velike sile.

– Ako posmatramo EU kao jedinku, ona je, u ekonomskom i političkom smislu, svakako jedna od četiri sile, uz SAD, Kinu i Rusiju, neko će tu uvrstiti i Japan, pa imamo petorku. Od budućnosti EU će presudno zavisiti šta će i kako biti u tom širem smislu. Dakle, kako će se oni unutar sebe dalje organizovati, da li će i kada biti proširenja Unije, kako će se odgovoriti na neke nesuglasice… Zasad je Brisel mesto koje se sluša i u koje se ide – objašnjava Radulović.

Vidljive podele u Evropi

Izazovi za Srbiju

Suzana Grubješić napominje da francuskog predsednika optužuju da je rekao baš ono što Kina želi da čuje – da će Francuska predvoditi odvajanje Evrope od SAD, kao i da bi se u slučaju kineskog napada na Tajvan držala po strani.

– Makron ne govori u ime cele Evrope, jer sve je vidljivija podela između anglosfere, u kojoj su Velika Britanija, Poljska, baltičke i centralnoevropske zemlje, i ostatka, koji predvode Francuska i Nemačka. Zapadni Balkan u ovoj podeli većinom teži anglosferi kroz članstvo u NATO i oslanjanjem na SAD, što Srbiju sa politikom vojne neutralnosti stavlja u izazovan položaj, naročito nakon ruske agresije na Ukrajinu, s jedne strane, i članstva u EU kao strateškog opredeljenja, s druge – objašnjava ona.