Mađarska je najveća prepreka za put Ukrajine u EU

Ukrajina je napravila „velike korake“ ka pridruživanju Evropskoj uniji otkad je dobila status kandidata 2022, ali je pred njom i dalje težak posao, izjavila je juče šefica izvršnog tijela bloka u godišnjem govoru.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se obratila Evropskom parlamentu u Strazburu kada 27-člani blok počinje da raspravlja da li da Kijevu odobri zvaničan početak pregovora o članstvu na samitu EU planiranom za 14-15. decembar.

Taj korak bi zahtijevao jednoglasnu podršku svih članica bloka.

„Znamo da to nije lak put. Pristup je zasnovan na zaslugama… zahtijeva naporan rad i liderstvo. Ali je već ostvareno dosta napretka. Vidimo velike korake koje je Ukrajina već napravila“, rekla je Fon der Lajen.

Poslanici EU su joj aplaudirali kada je rekla da je budućnost Ukrajine, Moldavije i država zapadnog Balkana „u našoj uniji“, prenio je Rojters.

„U svijetu u kojem su veličina i težina važne, dovršetak naše Unije je nedvosmisleno naš strateški i bezbjednosni interes“, rekla je Fon der Lajen.

Ona je bila opreznija povodom izgleda Gruzije, za koju zvaničnici EU kažu da je nazadovala na putu ka članstvu.

„Znam koliko je EU perspektiva važna za tako mnogo ljudi u Gruziji“, rekla je šefica EK, a da nije jasno pomenula izglede te zemlje da se pridruži jednog dana.

Države kandidati moraju da ispune niz političkih i ekonomskih kriterijuma da bi počeli pregovore i moraju zadovoljiti strože uslove u vezi sa demokratijom, vladavinom prava i ekonomskim standardima da bi ušli u EU.

EK je u junu saopštila da je Kijev završio dva od sedam koraka na putu do pregovora, ali da mora da učini više na polju reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i pranja novca, obuzdavanju oligarha i poboljšanju odnosa prema manjinama.

Diplomate i zvaničnici EU su kazali da će Francuska i Njemačka vjerovatno podržati početak pregovora ako procjena Komisije bude pozitivna. Međutim, Mađarska će biti tvrđi orah za Kijev, prema ocjeni diplomata i zvaničnika, naročito kada je u pitanju odnos prema etničkim Mađarima u Ukrajini, piše Rojters.

„Za Ukrajinu je najvažnija prepreka Mađarska i rasprava oko nacionalnih manjina“, rekao je jedan visoki diplomata EU pod uslovom da ostane anoniman. „Politički, to će biti najvažnija prepreka.“

„Odobravanje pristupnih pregovora bi se uveliko doživjelo kao pobjeda Kijeva u sukobu sa Moskvom“

Mađarski premijer Viktor Orban njeguje bliskije odnose sa Moskvom od mnogih njegovih kolega u EU i stalno se sukobljava s Kijevom, uključujući i sukob oko prava etničkih Mađara da uče na maternjem jeziku nakon što je Ukrajina 2017. usvojila zakon kojim se ograničava upotreba jezika manjina u školama.

Budimpešta se sporila sa Kijevom i zbog dodavanja mađarske OTP banke na ukrajinsku crnu listu kompanija optuženih za finansijsku podršku ratu u Rusiji. I vlasti Mađarske i banka negiraju tu optužbu.

Rojters ocjenjuje da bi se odobravanje pristupnih pregovora uveliko doživjelo kao pobjeda Kijeva u sukobu sa Moskvom dok nastoji ne samo da odbije ruske snage nego i da se oslobodi ruskog geopolitičkog uticaja i veže za Zapad.

Zeleno svjetlo uz dodavanje uslova?

Pregovori o članstvu obično traju mnogo godina i bili bi posebno složeni sa Ukrajinom, kao relativno siromašnom zemljom koja je još u ratu i sa više od 40 miliona stanovnika, što bi poremetilo ekonomsku i političku ravnotežu unutar EU.

Neki zvaničnici očekuju da će Komisija dati pozitivnu preporuku o pregovorima o članstvu za Ukrajinu, ali bi mogla dodati uslove poput strožih pravila za prijavu imovine javnih funkcionera u sklopu suzbijanja korupcije.

Predsjednik Volodimir Zelenski u utorak je stavio veto na zakon o prijavljivanju imovine koji je usvojio ukrajinski parlament, zahtijevajući od poslanika da ga preprave kako bi osigurali širu i bržu transparentnost.