Lukašenko je dobar Briselu samo kada je protiv Putina
Pretnje sankcijama Belorusiji i kritike koje su usledile iz Brisela kako na račun minulih predsedničkih izbora, tako i na račun postupaka policije tokom protesta u toj zemlji, govore da je predsednik Aleksandar Lukašenko, po svoj prilici, Briselu dobar samo kada se okrene protiv Putina.
Ovako sagovornici Sputnjika vide poruke kojima Evropska unija zasipa vlasti u Minsku, nakon pobede Lukašenka na predsedničkim izborima i protesta koji su usledili u beloruskim gradovima, poput saopštenja šefa diplomatije EU Žozepa Borela u kojem je navedeno da će EU temeljno preispitati odnose sa Belorusijom jer „bez progresa u Belorusiji po pitanju ljudskih prava i vladavine prava, odnosi Brisela i Minska mogu da se pogoršaju“.
Kako ocenjuje istoričar Dragomir Anđelković, Evropska unija i zapadne sile se prema ljudskim pravima odnose krajnje instrumentalizovano. Demokratija i ljudska prava su, navodi, kategorije koje se ocenjuju geopolitički, što najbolje možemo da vidimo iz njihovog stava prema Josipu Brozu Titu.
„Od diktatora koji je odgovoran za desetine hiljada likvidacija, koji je imao masovne sisteme terora nad političkim neistomišljenicima, Tito je preko noći prihvaćen kao prijatelj u trenutku kada se okrenuo protiv Sovjetskog Saveza, odnosno protiv Moskve. Ista matrica i danas važi i to pokušavaju da urade Lukašenku. Njemu su više puta nagoveštavali da od takozvanog „poslednjeg diktatora Evrope“ može preko noći da postane „dobar momak“, samo ako se okrene od Moskve. Ali, bez obzira na sve njegove cik-cak poteze i nesuglasice s Moskvom, Lukašenko je ipak lojalan partner Rusije i čovek koji je svestan da beloruski identitet ima jaku rusku komponentu.
Zato i jeste stigmatizovan i posle povremenih otopljavanja sa Briselom, na njega se ospu strele i krene velika ofanziva, jer pokušaji da se okrene protiv Rusije ne daju rezultate“, smatra Anđelković.
Belorusija je EU potrebna koliko i Ukrajina
Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost odnos Brisela prema Belorusiji sagledava u svetlu činjenice da svako ima svoje interese i rukovodi se sopstvenom geopolitikom.
„Belorusija je Evropskoj uniji potrebna u onom kontekstu u kojem joj je potrebna i Ukrajina – da bi se amortizovalo ili sprečilo širenje ruskog uticaja ka centralnoj Evropi. Dalje od toga oni ne gledaju. Na tom nivou slanja poruka ili tokom bilateralnih susreta ističe se kako je Belorusija ravnopravan partner, ali suštinski tu nikakve ravnopravnosti nema. Oni se rukovode svojim ciljevima, dugoročnim interesima i sopstvenom geopolitikom i samo im zbog toga Belorusija treba, kao uostalom i druge zemlje istočne Evrope“, primećuje Proroković.
Zato i nije iznenađen reakcijom Evropske unije, bez obzira na to što je EU ukinula deo sankcija Belorusiji, dala joj brojna obećanja, a sam Lukašenko je imao značajnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize. On objašnjava da se stav Evropske unije ne kristališe prema prethodnoj ulozi predsednika Lukašenka u ukrajinskim pregovorima, već prema nekim tekućim okolnostima i njihovim procenama.
„Lukašenko je tokom predizborne kampanje naznačio potrebu Belorusije da vodi jednu multivektorsku spoljnu politiku. Mislim da je na taj način želeo da otvori određene kreditne linije prema Briselu i da se ne zadužuje samo u Evroazijskom ekonomskom savezu, nego i kod zapadnih finansijskih institucija. Ovo mu je poruka da takva mogućnost ima određenu cenu, a ta cena je ne samo da se izbori sprovode na način i po standardima Evropske unije, nego i da se otvori beloruski politički sistem za sve ono što smo gledali u istočnoj Evropi prethodnih decenija. Dakle, za veći uticaj nevladinog sektora, za donošenje određenih strategija koje će biti u skladu sa ciljevima EU, sve ono na šta Aleksandar Lukašenko do sada nije bio spreman jer bi takav politički pristup pre ili kasnije vodio desuverenizaciji zemlje“, ukazuje Proroković i dodaje da se, gledano iz šire perspektive, ovakav potez Brisela mogao očekivati čak i da su izbori prošli u najboljem mogućem redu.