Luča više nije potvrda znanja
Mnogo luča, a malo znanja, nesporna je karakteristika našeg sistema. Je li čista petica cilj roditelja ili da njihovo dijete zaista nešto nauči i pokaže to znanje? Jesu li nastavnici autoriteti kakvi bi trebalo da budu?
Da diploma Luča nije više samo za talentovane govore brojke.. Preko deset hiljada podijeljeno je u zadnjih pet godina u našim osnovnim i srednjim školama, podaci su CGO-a. Uporedo sa hiperprodukcijom Luča na poslednjem PISA testiranju skoro polovina naših učenika nije imala ni minimalan nivo znanja na testu. Nijesmo se proslavili ni u matematici.
„Na Balkanskoj matematičkoj olimpijadi smo bili poslednji i nije problem što smo bili poslednji nego od mogućih 250 bodova naši predstavnici su ostvarili dva boda, što je katastrofalno stanje“, kazao je Marko Lakić, koordinator za edukaciju u MENSI.
Odgovornost je i na učenicima i nastavnicima, kažu naši sagovornici koji problematizuju i sam sistem zapošljavanja u školama.
„Nastavnici koji su kvalitetni su godinama na birou a imamo deficit tih radnika. I onda se zaposle preko političke ili rođačke linije i samim tim se ubija i taj entuzijazam kod nastavnika i lakše se vrši pritisak a njega a samim tim to utiče i na kriterijume“, kazala je Olivera Leković iz Prosvjetne zajednice.
Jednako važni su i roditelji kojima je petica statusni simbol pa se često vrši pritisak na nastavnike. Ipak, sistem je taj, kaže Lakić, koji mora dati adekvatan odgovor i uspostaviti kontrolu.
„Znači definitivno krivice ima u roditeljima koji traže, vrše pritisak ali s druge strane da je sistem obrazovanja takav da ne dozvoljava te pritiske toga ne bi bilo. Tako da bih ja veću odgovornoststavio na Ministarstvo prosvjete i škole nego na roditelje koji svakako traže previše“, kazao je Lakić.
Nastavnici, iako su glavni u učionici u sistemu obrazovanja nijesu uvaženi, kaže Lekovićeva.
„Uopšte nijesmo uključeni, ne donosimo odluke. Naš sistem obrazovanja je centralizovan, samo dobijamo naredbe, povratne informacije nemamo. Mi čak imamo situaciju da nam se ne odgovarana mejlove, brišu nam se komentari bez ikakve uvredljive konotacije a opet optužuju nas kao jedine krivce“, kazala je Lekovićeva.
I prebukiranost škola, što je naročito izraženo u Podgorici, utiče na kvalitet nastave.
„Podgorička gimnazija ima preko 2.200 učenika, gradu kojem je trečina stanovništva ima samo jednu Gimnaziju još uvijek. Jasno je da je jako teško raditi u tim uslovima, u pet smjena“, kazala je ona.
Problema je mnogo, a za rešenje ne postoji magična formula niti se može naći preko noći. Neki od koraka su, kažu naši sagovornici, profesionalizacija svih pozicija uobrazovanju i vraćanje kredibiliteta školi, koji je nekada imala.
(rtcg.me)