Litije pokazale nemoć vlasti: “Da nije došla korona, Đukanović bi već izgubio vlast”

Blizu polovine gostiju tradicionalno dolazi iz Srbije i Rusije, a kada se tome dodaju i turisti iz BiH brojka se penje do 60 %, a upravo je njima najpre zabranjen ulazak u Crnu Goru.

Naime, blizu polovine gostiju tradicionalno dolazi iz Srbije i Rusije, a kada se tome dodaju i turisti iz BiH brojka se penje do 60 % (na četvrtom mestu su, recimo Francuzi i Poljaci sa učešćem od po 3% u ukupnom broju gostiju), a upravo je njima najpre zabranjen ulazak u Crnu Goru. Da ludilo bude potpuno, zabrana je ostala potpuna i važeća za državljane Srbije čak i pošto je ona ukinuta za imaoce pasoša Republike Zimbabve, sulatanata Bruneji i Papua Nove Gvineje.

Najekstremnija platforma ikada

Sa druge strane, lošom procenom ili drugim razlozima uzrokovanom nespremnošću Đukanovića da prihvati nekoliko ključnih amandmana SPC na sporni zakon, njegova politička platforma je postala ekstremnija nego ikada ranije, što je logična posledica odluke da se do kraja brani neodbranjivo i implementira ono čemu se većina protivi. Nelegitimno u krajnjoj liniji i ne može drugačije biti primenjeno nego nasiljem, pravnim, političkim ili fizičkim.

Zloupotrebe policijskih snaga i delova pravosudnog sistema kako bi se sankcionisali „litijaši“ dokaz su kako bi izgledao neki hipotetički nastavak Đukanovićeve autokratije. Primer iz Berana pokazuje i da je zarad procenta biračkog tela i odvraćanja bošnjačkog korpusa od glasanja za opoziciju, režim spreman da podstiče međuetničke tenzije i priziva građanska sukobljavanja. Ni skromnijeg cilja, ni veće štete. To što je akcija nespretno izvedena, ne umanjuje ocenu o rešenosti zaoštravanja kursa i preduzimanja „krajnjih mehanizama“.

„Novi problemi“ koje donose posledice pandemije otvaraju pitanja održivosti ekonomskog sistema, funkcionalnosti institucionalnog aparata, društvene stabilnosti i uopšte sasvim novih uslova u kojima će biti projektovane dugoročne politike, što su veliki izazovi sami po sebi.

Izazovi duplo teži

Međutim, kada se u slučaju Crne Gore svi ti „novi problemi“ posmatraju isključivo kroz prizmu „starih napetosti“, pa se onda u magnovenju zabranjuje i dolazak jedinih zainteresovanih turista koji koliko – toliko mogu spasiti sezonu i napuniti budžet, onda izazovi postaju dvostruko veći, a njihovo rešavanje duplo teže.

U početku, učinilo se da će pandemija odmoći svim evropskim političarima osim jednom – Milu Đukanoviću. Ali, kako vreme prolazi, a konture političkih, ekonomskih i socijalnih nedaća postaju sve uočljivije, jasno je i da će „državni sistemi“ unutar kojih se „ukrštaju“ akumulirane „stare napetosti“ sa „novim problemima“ biti najveće i najtragičnije žrtve ovog procesa.

Nema povratka na staro

Što bude duže uspevao da se raznim manipulacijama održi kao najvažniji u političkom sistemu zemlje (na primer, da pokrade naredne izbore, da prekroji rezultate dodajući glasove potencijalnim koalicionim partnerima koji ostanu ispod cenzusa ili da kupi neke opozicione poslanike kako bi skrpio većinu), kao uzročnik „starih napetosti“ Đukanović će i „nove probleme“ učiniti teže rešivim.

Opterećen hipotekama pogrešnih odluka, nespreman na ustupke, a rešen da zadrži vlast po svaku cenu, Đukanović je postao breme za stabilnost Crne Gore.

Otvaranjem mnogobrojnih afera usred predizbornog vremena, među kojima su najteže one „međunarodnog karaktera“, u kojima se pominje i slučaj ubistva novinarke Dafne Galicije, breme postaje još teže.

Zabluda je da će to „tek tako proći“, da će se opet „sve vratiti na staro“, a Đukanović „provući“ kao u nekim drugim situacijama. Jer, pandemija je sve promenila. Čak i da nema „starih napetosti“ svi ti „novi problemi“ su već dovoljne pretnje poretku i u uređenijim zemljama nego što su balkanske.

(Sputnjik)