Licemjerstvo Evropske unije: Srbija će se na putu ka EU suočavati samo sa sve više ucjena, a ne sa pohvalama i predlozima za rješenja

Last updated jun 18, 2022

Ako je i bilo rezervi o licemerju ključnih evropskih igrača koji od evropskog puta Srbije već godinama prave pokretnu metu, od izbijanja ukrajinske krize više nema dileme da će se Beograd, bez obzira na napredak koji napravi, stalno suočavati s brojnim novim ucenama.

Tako su Srbiji iz Brisela otvoreno ispostavljena dva gotovo nemoguća uslova za članstvo u Evropskoj uniji, kojih do sada nije bilo u pregovaračkom okviru: da parafiramo priznavanje lažne kosovske države i u potpunosti okrenemo leđa Rusiji.

Sankcije Moskvi izbile su u vrh liste zahteva od kojih zavisi svaki naš naredni korak u integracijama, pa tako, iako smo u potpunosti spremni za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), Brisel u junu neće za to dati „zeleno svetlo“.

Istovremeno, steže se obruč i oko KiM, pa je tako nemački kancelar Olaf Šolc otvorio Pandorinu kutiju porukom da sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine treba da se završi međusobnim priznavanjem.

U očigledno koordinisanoj akciji, ovaj zahtev je brže-bolje, stavljen i na papir, odnosno ugrađen u nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je u utorak usvojio Spoljnopolitički odbor EP.

Dok se nižu sve brojnije prepreke na našem putu ka članstvu u Uniji, s druge strane se Srbiji – osim lepo upakovanih poruka da nas žele u evropskoj porodici – ne daje nikakav opipljiv putokaz kako i kada bi to moglo da se dogodi. Umesto toga, nižu se ideje o saradnji sa EU, bez formalnog članstva, od Evropske geopolitičke zajednice francuskog predsednika Emanuela Makrona, do austrijskog „non-pejpera“ o postepenom integrisanju.

Zahtevi oko KiM i Rusije još jednom su otvorili pitanje svrsishodnosti dijaloga sa Prištinom, ali i o pregovaračkom procesu sa Briselom. I pored toga politika Beograda ostaje evropski put, ali su sve glasniji zahtevi koji stižu i od najviših srpskih zvaničnika da je krajnje vreme da stavimo tačku na EU integracije i zauzmemo nezavisni politički kurs.

BILČIK U BRISELU ISPRIČAO JEDNO, A VIOLA NAPISALA DRUGO

O paradoksalnoj politici prema Beogradu i Prištini, koja od izbijanja rata u Ukrajini preuzima primat u institucijama Evropske unije, možda najbolje pokazuju i izjave izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i Kosovo, Vladimira Bilčika i Viole fon Kramon, autora odvojenih izveštaja.

Tako je Bilčik povodom dopuna njegovog izveštaja o Srbiji poručio da nije srećan što su pojedini evroposlanici amandmanima u dokument „ugurali“ i zahtev o međusobnom priznavanju Beograda i Prištine. On je ukazao da EP ne odlučuje o nezavisnosti Kosova, da o tome u samoj EU ne postoji jedinstven stav, jer pet članica (Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija i Kipar) ne priznaju Kosovo, niti ima naznaka da će taj stav promeniti.

Fon Kramonova pak otvoreno je u svom dokumentu, koji je takođe usvojio isti odbor EP, pozvala tih pet država da priznaju tzv. Kosovo.

Prst u oko Beogradu svakako je i to što će vrh EU očigledno „kazniti“ Srbiju time što nam neće otvoriti nijedno novo poglavlje ovog meseca, dok će Priština, koja čini sve da opstruira dijalog o normalizaciji odnosa, očigledno biti „nagrađena“ viznom liberalizacijom.

Povodom nacrta izveštaja EP o Srbiji, a u kojem se traži da se dijalog Beograda i Prištine završi međusobnim priznavanjem, kao i da Beograd uvede sankcije Moskvi kako bi nastavio svoj evropski put, reagovao je predsednik Srbije Aleksadar Vučić:

– To je neka čudna politika, ti neki ljudi tamo ne poštuju sopstveni pregovarački okvir koji je donela Evropska komisija, a potvrdio Evropski savet. U pregovaračkom okviru piše i govori se o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Međusobno priznavanje je njihova želja. Mi to ne želimo i, kao što sam već rekao, svako neka radi svoj posao, mi svoj, oni svoj. Spreman sam da prihvatim sve njihove udarce na svoja leđa jer su i pravda i moral na strani Srbije.

POTEZI U SLOŽENOJ IGRI ZAPADA

ZA Dejana S. Miletića, iz Centra za proučavanje globalizacije, takođe nema dileme da iza pojačanih pritisaka na Srbiju stoji namera zapadnih centara moći da se naša zemlja natera da se odreknemo dela teritorije i priznamo Kosovo:

– Time Zapad želi da legitimizuje sve što se dešavalo u poslednjih 30 godina ovde, gruba kršenja međunarodnog prava, ali i da napravi razliku u odnosu na ono što se događa u Ukrajini. Zahtevi za uvođenje sankcija Moskvi su međupotez u ovoj složenoj igri, jer hoće da nas dodatno antagonizuju u odnosu na Rusiju i jače vežu za EU. Sada je poenta što duže izdržati te pritiske, razvući ih, dobiti na vremenu. Od Kosova ne možemo i nećemo odustati, to je naša krajnja „crvena linija“.

Umnožavanje raznih „non-pejpera“, „novih“ ideja i obećanja o „ubrzanju na evropskom putu zapadnog Balkana“, u situaciji globalne konfrontacije, imaju za cilj uvlačenje Srbije u nelegalne sankcije EU protiv Rusije i legalizaciju ravnopravnosti Srbije i tzv. Kosova u okviru „Zapadnog Balkana“, smatra bivši šef diplomatije Živadin Jovanović:

– Primamljiva verbalna obećanja trgovinsko-finansijske prirode predstavljaju još jedno lukavstvo Zapada, čiji cilj nije ubrzanje članstva u EU, već ubrzanje priznanja NATO tvorevine, odustajanje od strateških odnosa sa Rusijom i Kinom, napuštanje vojne neutralnosti i suštinska izmena međunarodnog položaja Srbije. To je opasna i lukava politika anglosaksonskih i germanskih centara moći koji pojačavaju igru na kartu deklarisne opsesije „boljim životom“, privrženosti „istim vrednostima“, i zaboravnosti srpske elite o tome ko snosi odgovornost za kriminalnu agresiju NATO 1999, nehumane sankcije devedesetih, razdrobljenost srpskog naroda na Balkanu i reviziju „Dejtona“ – poručuje Jovanović, za „Novosti“.