Kostić: Vlada je imala još opcija osim zaduženja!

Zaduženje od juče u iznosu 750 miliona je, smatra prof.dr Vasilije Kostić, nažalost nastavak zaduženja.

To se, kako kaže, ne dešava prvi put (bavimo se posljedicom, a ne uzrokom) i pri tome gubimo iz vida suštinu.

„I umjesto da se bavimo onim što će smanjiti našu potrebu za zaduživanjem, mi se bavimo detaljima vezanim za sam čin zaduživanja. Od toga da se Vlada izuzetno nepovoljno zadužila te tako dugoročno nanijela štetu javnim finansijama odnosno ekonomiji Crne Gore do toga kako je to bio izuzetno povoljan aranžman za Crnu Goru“, izjavio je Kosić.

Objektivno rečeno, kako kaže on, Vlada ne kreira uslove na svjetskom finansijskom tržištu, pa se mogla zadužiti samo pod uslovima koji su trenutno vladajući.

„Pored toga nije ova Vlada stvorila obavezu u vraćanja duga koji dospijeva u ovoj godini (656 miliona, od čega 138 miliona za kamate) pa je zbog toga treba kritikovati. Osim ako neko ne smatra da je opcija ne vraćati kredit, što bi bilo van pameti“, navodi on.

S druge strane, ocijenio je on, Vlada ubjeđuje javnost da se zadužila po povoljnoj kamatnoj stopi od 5,8% zanemarujući pri tome da se zaduženje, koje dospijeva, refinansira po višoj kamatnoj stopi pa samo sa tog aspekta ne može biti povoljno.

„Uz to, ukoliko imate kamatnu stopu koja prevazilazi stopu ekonomskog rasta (a to je sa ovom kamatom slučaj) onda za posljedicu imate veće rashode kamata koji su i onako vrlo visoki, i hod ka onome što se zove eksplozivno zaduživanje. Dakle, pitanje je šta pod terminom „povoljno“ neko podrazumijeva. Po mom mišljenju „povoljno“ bi bilo kada bi smo stavili na snagu paradigmu produktivnog organizovanja društveno-ekonomskog sistema i zaduživanje podredili tome cilju, a to je moguće samo realizovanjem strukturnih promjena u ekonomskom sistemu. Jedino u odnosu na takav cilj moguće bi bilo objektivno procjenjivati svako zaduživanje u budućnosti“, pojasnio je Kostić.

Vlada je, istakao je on, imala i još opcija na raspolaganju?

„Možda je trebalo razmotriti emisiju na domaćem tržištu koja bi bila dostupna crnogorskim građanima i privredi jer su depoziti građana i crnogorske privrede vrlo visoki“, zaključio je on.