Komenatatori

Piše: Čedomir Antić

„Iako vrlo dobro zna da u CG ne postoje nikakvi crnogorski zelenaški portali i mediji (jer da postoje CG bi i ovih trideset godina disala srpskije nego njegov Beograd, kao i vijekovima unazad uostalom) nego upravo Nato i hrvatski direktno ili preko njihovih agenata uređivani antisrpski pa time suštinski i anticrnogorski mediji tipa CDM, Analitika, Antena M itd., Čeda Otporaš i G17-ovac i dalje insistira na narativu da su zelenaši antisrbi a ne zapravo antisrbijanci – da se izrazimo najpreciznije, odnosno protivnici srbijanske prevlasti unutar srpstva za koju se i on bori u nastojanju da se Uža Srbija ili liši balasta KiM, CG, BiH i Krajine koji je remeti u stabilnosti vlasti u Bg ili u najboljem slučaju da stvori državni ili politički okvir u kojem bi ujedinjenje pomenutih srpskih država i teritorija bilo anulirano zajedništvom sa nesrbima – srpska grobnica Jugoslavija ili recimo Otvoreni Balkan kao Nato albanski komonvelt na Balkanu. Ali šta drugo očekivati od jednog anticrnogorca pa time suštinski i antisbina i nacionalnog Srbijanca tipa Čede Antića…”

Postoji jedan problem sa komentarima. Oni su većinom anonimni. Trebaće vremena, ako se to ikada i dogodi, da prestanu pretežno da ih pišu dokoni ljudi koji u njima izražavaju i zatomljuju svoje probleme od besposlenosti do patologije. Ima tu stranačkih i stranih trolovsko-botovskih bodova, ali manje nego što pretpostavljamo. Nađe se tu poneki zavidni kolega ili mladi političar u nastajanju, koji bi želeo da ima armiju botovoa ali nema onoliko novca koliko ima vremena i oduševljenja. Konačno tu je i fin i pristojan svet koji daje prilog raspravi, što želi da ispravi ili dopuni. Oni su nažalost malobrojni, skrajnuti i sistematski terani. Ne smeta mi anonimnost, ali je svakako neukusno kada se autoru lično obraća “Vrećica čaja”.

Kada je demokratija svojevremeno omogućila slobodno uključivanje gledalaca u političke programe (do 1990 su, ako bi zvali, mogli da čuju samo znak za zauzetu liniju, a u program su se uključivani angažovani drugovi i drugarice postavljajući unapred naručena pitanja), prvih sedmica oni koji su se javljali velikim delom su psovali voditeljke, najčešće ih vređali spominjući njihov izgled uz razne seksualne aluzije. Ljudi su različiti a nezrelost i patologija su po pravilu brži i uporniji od mudrosti i dobrote.

Na komentare ne odgovaram. Ako se neko potpiše,  napiše nešto smisleno i očekuje odgovor, pošaljem ga na lični mejl. U ostalim prilikama izuzetak pravim u dva slučaja. Prvom, ako opadne čitanost kolumni – onda patološkim tipovima ukažem na to da im možda nema leka ali im ima konca. Odgovaram im i kada napadaju moju decu, pošto verujem u Boga prepručujem mu ove njegove bolesne rabove sa većim zadovoljstvom nego dužnošću, svestan da kod njega nema anonimnosti ni razumevanja za takve. Drugim prilikama odgovaram kada nepotpisani, toksični komentar, predstavlja nekakav sterotip ili široko prihvaćeno stanovnište.

Komentar anonimusa, koji mi se obraća deminutivom mog nadimka je upravo jedan od najboljih primera poslednjeg. Na stranu njegova želja da pokaže poznavanje moje biografije. U savremeno doba informatičke revolucije on je pogodio samo da sam bio član G 17 Plus. No, to nije bitno,  dva dominantna stave su da u Crnoj Gori postoje hrvatske i druge strane agenture, dok su ostalo sve sami  Srbi. Istina, među tim Srbima ima takođe stranih agenata – ovog puta u službi Srbije. Dakle, istinsko srpstvo od hrvatskih, srpskih i drugih agenata, brani nekih 20-30% građana, bivših birača DPS, SNP, izvorne Narodne stranke, današnjih  Bečićevih demokrata i članova Pokreta Evropa sad. Autor komentara čak tvrdi da bi Crna Gora bila potpuno srpska da su DPS, SDP i bliski im mediji zelenaški.   Posebno je zanimljiva ta teza o hegemoniji Srbije unutar Srpstva, te “velikosrbijanskog nacionalizma” koji je tražio oduška u Jugoslaviji ili sada “Otvorenom Balkanu”, odbijajući ravopravnost osatlih srpskih zemalja.

Ako u Crnoj Gori samo agenture nisu srpske, zašto je onda tokom proteklih decenija došlo do stvaranja antisrpske vlasti? Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić i Vučić (sve do 2020 godine) podržavali su postojeće stanje, često paktirali sa vlastima u Crnoj Gori. Zašto onda tamo nije pobedilo to vaskoliko srpstvo? Hajde, ako Crna Gora ima svoje posebnosti i sopstvene interese, zašto je dominantni narativ antisrpski, a političke elite odreda, osim Srpske narodne stranke/Nove srpske demokratije i njenih saveznika, ne žele da gaje srpske i zajedničke tradicije Crne Gore i Srbije?

Mislim da je danas svim dobronamernim posatračima očigledno da je srpska nacija – kao i sve ostale moderne nacije – jedna i nedeljiva. Crna Gora je u nekom drugom, demokratskom, alternativnom toku istorije, bez jedinstvene srpske nacije sa sedištem u Beogradu, mogla da postane srpska Austrija, ali bi i tada izgradila novi identitet, koji bi vremenom postajao sve dalji od srpskog. Ovako je Crna Gora postala nova Hrvatska, samo što deo Srba i Crnogoraca još uvek baštini nekakav zajednički identitet. Taj zajednički identitet je do 2006. bio neprihvatljiv samo političkim Crogorcima koji su deceninama vladali Crnom Gorim, od 2006. neprihvatljiv je i apsolutnoj većini Srba u Crnoj Gori. Problemi koje imamo u Srbiji, pre svega sa političkom elitom u Beogradu, strani uticaji i interesi dela MCP (SPC u Crnoj Gori) učinili su da ta koristiljubiva, dinosauruska, neiskrena manjina „navodnih Srba koji su Crnogorci“ dobije politčki značaj. Njihovo srpstvo, međutim, svelo se na zamajavanje Srbije i stranaka Srba u Crnoj Gori. Na vlasti, oni nisu spremni da pnovo uzdignu ni srpsku trobojku stare Crne Gore ni belog orla Nemanjića. Oni govore, kao što nam je nedavno jasno pokazao prešjednik Bolek (Jakov Milatović), “Crnogorskim jezikom”.  Da je Crna Gora pribižne veličine Srbiji i da je jednako bogata, verujem da bi pripadnici ove, po mom uverenju, nove nacije (koje zbog stabilnosti njihovog identiteta i uverenja zovem) Ratluci, prvi zastupali hrvatsku liniju odvajanja svog etnikuma, mada bi i tada verovatno hteli da zadrže neku deonicu vlasništva nad Srbijom. Da su Ratluci tokom proteklih trideset godina glasali kao Srbi Crna Gora bi danas bila sasvim drugačija. DPS možda ne bi ni nastao 1991. godine, a u najgorem ishodu Đukanović bi vlast izgubio još 2000. godine.

Osobe želatinoznog ideniteta, odvratni Ratluci – vi niste ni Crna Gora ni Srpstvo. Vi ste idenitetski atavizam i bedni ljudski ološ klijenata i karakternih homo dupleksa. Vi Srbi niste – niti ste zaslužili da to budete solidarnošću sa našim narodom u krajevima gde je progonjen, niti nacionalnim radom u Crnoj Gori. Ako niste lopovi i varalice, vi ste deluzivni tipovi koji misle da će osam miliona pripadnika jedne nacije da podeli identiteske konfuzije sa vas stotinak hiljada.

Neće.