Komedija: Mandatar aplikacijom obećava veće plate, a Vlade Crne Gore još nema na vidiku!

Na polovini roka za sastavljanje Vlade, Pokret Evropa sad ponudio je crnogorskim građanima da na jednostavan način izračunaju koliko bi njihove plate porasle ukoliko nova Vlada bude formirana.

Sve što treba da urade je, da na internet stranici partije unesu sadašnju neto platu, a program “Evropa sad 2” im automatski izračunava buduću zaradu.

Povećanje plate je, po toj računici, skoro 25 odsto.

Minimana plata bi sa 450 porasla na 700, a prosječna sa oko 800 na nepunih 1.000 evra. Predsjednicima Vlade i države porasla bi za više od 450 evra.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da pojasne svrhu kalkulatora i otkriju iz kojih izvora će se finansirati povećanje plata, iz Pokreta Evropa sad su saopštili da o tome u ovom momentu neće govoriti.

“Odgovor na pitanje koje se tiče programa Evropa sad 2 dobićete čim se formira naredna Vlada”, rečeno je u pisanoj izjavi za RSE.

Vlade nema još na vidiku

Mandatar lider Pokreta Milojko Spajić pokušava da osigura podršku najmanje 41 od 81 poslanika u Skupštini Crne Gore.

Međutim, Spajić nema sigurnu podršku ni svih poslanika sa vlastite izborne liste.

Stoga ekonomista Zarija Pejović za Radio Sloboda Evropa postavljanje kalkultora “Evropa sad 2” u ovom trenutku vidi kao dio političke promocije:

“Koja na neki način preko crnogorske javnosti treba da izvrši pritisak na potencijalne partnere da se formira Vlada.”

I ministar finansija Aleksandar Damjanović ocijenio je za RSE da kalkulator “Evropa sad 2” služi “samo za bilborde”.

Nastavak programa “Evropa sad”

Dok su bili ministri u Vladi Zdravka Krivokapića, Spajić i Jakov Milatović predstavili su ekonomski program Evropa sad 1.

Njime su ukinuti doprinosi zaposlenih za zdravstvo i taj novac je preliven na neto plate.

Tako je od januara 2022. minimalna zarada povećana sa 222 evra na 450, dok je prosječna plata sa 530 porasla na 670 evra.

Za potrebe programa trebalo je, prema podacima sa Vlade, mijenjati najmanje 12 zakonskih rješenja.

Ti potezi su im donijeli ogromnu popularnost kod građana pa su na lokalnim izborima 2022. osvojili najviše glasova u Podgorici, a Jakov Milatović u aprilu ove godine pobijedio je na predsjedničkim izborima.

Ipak, ekonomisti su upozoravali da će ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, biti generator potrošačkih rupa u državnoj kasi i deficita, koji mogu voditi “grčkom scenariju”.

Aktuelni mandatar Spajić je tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore obećao novi program “Evropa sad 2”, koji podrazumijeva povećanje prosječane plate na 1.000 evra, minimalne na 700 i uvećanje minimalne penzije na 450 evra.

Kako je tada objasnio, do ispunjenja navedenih povećanja bi došlo godinu dana nakon formiranja Vlade.

Na osnovu tih obećanja, Pokret Evropa sad je, na prijevremenim parlamentarnim izborima u junu, osvojio najviše glasova – 24 od 81 mandat u Skupštini.

Strah za penzijski fond

Nakon tih izbora Milojko Spajić je otkrio da bi do povećanja neto zarada moglo doći djelimičnim ili potpunim ukidanjem doprinosa za penzijsko osiguranje.

Dio ekonomskih analitičara je i ranije kritikovao mogućnost ukidanja finansiranja penzionog fonda i prelivanje tog novca na neto plate.

Tako je i ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao za RSE, da je očigledna namjera da se “bruto pretvori u neto” ukidajući doprinose za PIO i Zavod za zapošljavanje.

“To bi dovelo do urušavanja finansijskog sistema u Crnoj Gori”, kaže Damjanović.

Ekonomista Zarija Pejović je skeptičan da će buduća vladajuća koalicija realizovati inicijativu Pokreta Evropa sad.

Smatra da bi tome trebalo da prethodi ozbiljna analiza crnogorskih javnih finansija.

“Ukoliko bi budžet Crne Gore uskratili za doprinose za Fond PIO, onda bi Fond bio u deficitu nekih 600 miliona evra i ta sredstva bi morala da se finansiraju iz opštih izvora”, ocjenjuje Pejović za RSE.

Podsjeća da su vanredne okolnosti spriječile da dođe do deficita budžeta u vrijeme kada je ukinuto direktno finansirane zdravstvenog sistema iz zarada.

Prvi vanredni događaj je visoka inflacija i druga vanredna okolnost je što je, nakon ruske invazije na Ukrajinu februara 2022., u Crnu Goru došlo preko 100.000 ruskih i ukrajinskih državljana, koji su značajno podigli potrošnju.

Na takve vanredne okolnosti ne može se stalno računati, upozorava Pejović:

“Inflacija je ipak vanredna okolnost, dolazak velikog broja stranih državljana je još jedna vanredna okolnost. Na to ne može računati idućih godina. A idućih godina moramo da refinansiramo postojeći dug i da izbjegavamo finansiranje tekuće potrošnje iz javnog duga”.

Komentarišući računicu “Evropa sad 2”, iz konsultantske kuće Fidelity saopštili su da će novim programom “doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje biti ukinuti, čime se uništava koncept međugeneracijske solidarnosti”.

Upozoravaju, međutim, da to neće biti dovoljno, nego da će poslodavci biti na udaru dodatnih nameta.

“Ovo će za posljedicu sigurno imati zatvaranje određenog broja preduzeća, jer ona neće biti u stanju da snose ovaj dodatni trošak poslovanja.”

Iz Fonda PIO su kazali da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno.

Direktor Fonda Ranko Aligrudić kazao je na TV Vijesti da se mora vidjeti šta se želi eventualnom reformom i da li se stvarno želi ići na ukidanje doprinosa.

Odgovornost preuzimaju i koalicioni partneri

Na pitanje da li budući koalicioni partneri treba da podrže ovakav program, Pejović navodi da bi morao da postoji kompromis ali i odgovornost.

“Svako će da snosi odgovornost ukoliko ne dođe do realizacije programa ili ukoliko njegovom realizacijom nastane veliki deficit budžeta ili problemi u domenu javnih finansija. Svi bi snosili neke političke konsekvence”, ocijenio je ekonomista Pejović.

Spajić ima rok do početka novembra da sastavi Vladu.

U ovom trenutku kao koalicione partnere ne vidi dvije koalicije koje su poslije Evrope sad imale najviše mandata – Demokratsku partiju socijalista i stranke bivšeg proruskog Demokratskog fronta, kao ni Građanski pokret URA premijera Dritana Abazovića.

Dio partija koje podržavaju Spajića su saopštile da bi Vladu trebalo da podrži više od 41 poslanika, koliko je potrebno da se izglasa vlast.