Koliko vidiš prstiju?

Piše: SIBIN

Kjerkegor duhovito zamišlja situaciju u knjizi „In vino veritas“, pa piše: „Zamislimo da je u trenutku krunisanja Napoleona, Papa kinuo!“

Papa bi se bogme postidio, Napoleon razgnijevio, visoke zvanice zabezeknule.

Prije neku godinu, poprilično rasejan prisustvovao sam jednom skupu gdje je izlagač sa autoritetom predstavio svoj predmet u trajanju od jednog sata.

Nastao je muk. Podigoh ruku i dobih riječ. Ljubazno upitah: Izvinjavam se, o čemu se ovdje raspravlja?

Neko mi priđe i ispod glasa zamoli da napustim salu. Kasnije sam iz dnevnih novina saznao da se povela rasprava nazvana – „Razvoj postmodernizma u Crnoj Gori.“

Sada se povela medijska hajka povodom držanja Markovih ruku. I položaja prstiju.

Da se politika pretvara u turbo tabloid, to smo znali, ali do ovoga stepena, e to već ne.

Kolumnista CDM-a, napisalo – „Maśa: evo ti ga još jednom.“

Matijin naslov ovdje sam sebe opet piše: „Oli mi ga dat.“

Poznaje Matija, ne baš kao Đido, ovdašnji mračni mentalitet. O jadu zabavljen sam sobom, i pričom koju sebi pripovjeda o sebi. S koljena na koljeno…

Uglavnom: ono napisalo da je na Cetinju podiglo srednji prst upućen liderima Srba u Crnoj Gori. To je kopiralo Janisa Varufakisa, orginal Grka, koji „ne jebe živu silu“ (Srećko Horvat), i tim gestom se obratio korumpiranoj administraciji EU.

Čije parlamentarce kupite tako što lobirate da promovišu vašu politiku.

Kakogod, ubuduće neću gubiti ni toliko da pročitam naslove kolumniste – Hronika hemoroida.