Koja je tajna roditelja koji odgajaju uspješnu djecu

Za uspeh je potrebna motivacija, a naučiti decu da budu motivisana lakše je reći nego učiniti.

– Kada roditelji pokušavaju da motivišu svoju decu tako što ih entuzijastično bodre ili hvale, oni zapravo čine više štete nego koristi – kaže dr Klajn, dečiji psiholog, autor i direktor Centra za razvoj mališana „Barnard College“.

Preterano navijanje i preterano hvaljenje je uobičajena greška, a roditelji često misle da je ovo linearno: „Ako želim da moje dete bude motivisano, moram sam da ga motivišem i dovedem do toga.“, a to zapravo to nije slučaj. Možda zvuči kontraintuitivno, ali roditelji će možda morati da se povuku i ublaže svoje navijanje da bi istinski motivisali decu.

Istraživanja pokazuju da previše pohvala može negativno da utiče na njih, ponekad ih taj sistem pretvara u „ovisnike o pohvalama“ koji svoje samopoštovanje vezuju za spoljno odobravanje. Ta deca očekuju otvoreno hvaljenje i veoma su razočarani kada ga ne dobiju. Ovo može dovesti do anksioznosti i straha od neuspeha, umesto razvitka otpornosti.

Deca su po prirodi radoznala, što im pomaže da isprobavaju nove stvari i usude se na nove izazove. Pohvale i navijanje oduzimaju radoznalost. Zato psiholozi često savetuju roditelje da hvale proces svog deteta, a ne ishod. Deca koja žele da se dobro ponašaju samo da bi dobila pohvale od roditelja mogu postati odrasli čija je jedina motivacija za visok učinak potencijalno povećanje ili unapređenje.

Nasuprot tome, deca koja dobijaju podršku i ohrabrenje da sama traže zabavne izazove – od pokušaja novog sporta do izvođenja kul naučnog eksperimenta – imaju veću verovatnoću razvitka unutrašnje motivacije koja im je potrebna za uspeh.Intrinzična motivacija povećava radoznalost i upornost i vodi ka poboljšanju radnog učinka i psihološkog blagostanja.

– Vaša deca i dalje moraju da osećaju da ih podržavate, samo treba da im dozvolite da preuzmu vođstvo u otkrivanju aktivnosti i ponašanja koja ih motivišu da uspeju. Kako rastu, stalno razvijaju sopstveni „osećaj sebe“, a to znači mnogo istraživanja i isprobavanja novih stvari i svaki put kada ovladaju novom veštinom ili reše težak problem, dobiju zaista dobar osećaj, u smislu: „Ja to mogu! Mogu da shvatim stvari“ – ističe Klajn.

Podsticanje tog osećaja može pomoći detetu da razvije sopstvenu unutrašnju motivaciju koja će ga navesti da nastavi da postavlja nove ciljeve i teži uspehu, kako stari. Često, to jednostavno znači biti prisutan i podržavati, ponuditi ohrabrenje i pomoći mu da se nosi sa prirodnim frustracijama pokušaja nečeg novog i izazovnog. Slično tome, nemojte se plašiti da dozvolite svom detetu da ne uspe pre nego što uspe.

Omogućavanje deci da sama isprobaju više strategija za rešavanje problema pomaže im da nauče više i razviju veću odlučnost, za šta Klajn kaže da je korisnije od fraza poput:“Možeš ti to!“ ili „Ti si najbolji!“. Te fraze mogu zvučati posebno šuplje kada su deca već frustrirana, dodaje ona.

– Pomagati im sa negativnim emocijama, biti podrška i uhvatiti ih kada su zaista uznemireni što im nešto nije pošlo za rukom, ono je što im zapravo pomaže da to ponovo probaju da urade -naglašava psiholog.

(ona.rs)