Ko sudi i presuđuje u Srbiji?

Piše: Vladimir Đukanović

Koliko ste samo puta tokom protekle sedmice čuli informaciju kako se ministar Selaković oglušio o poziv Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Shodno tome, koliko ste puta čuli iz galerije likova putem raznih medijskih platformi izjave kako bi ministar morao da bude priveden, te da bi JTOK trebalo da izda nalog za njegovo privođenje. Ne lazi vraže, JTOK je to zaista i učinilo- izdalo je nalog za privođenje ministra kulutre Nikole Selakovića.

Niko se, dabome, nije zapitao da li je ta informacija laž i zašto postoji potreba da se takva brutalna laž nemilice publikuje i ponavlja. Kao neko ko je branilica ministra Selakovića odgovorno tvrdim da je ta nformacija najbezočnija laž, jer sam u svojstvu njegovog branioca lično prisustvovao kada je poslao dopis JTOK da ih obavesti da ne može da pristupi na saslušanje u vreme kada je JTOK insistiralo, već da može u narednu sredu ili petak. No, nekima je bilo potrebno iživljavanje nad ministrom i pokazivanje mišića, jer inače pozivi da se dođe na saslušanje van radnog vremena se nikada ne šalju. Takva saslušanja su rezervisana kada postoje dežurstva radi hapšenja. Ipak, bilo je neophodno u startu ministra Selakovića degradirati, omalovažiti, ali i unapred ga oglasiti krivim, jer čim navodno izbegava da dođe na saslušanje, pa tu mora nešto da ima i on je kriv.

Tako su presudili N1, NOVA S, Radar, Danas i ostala plejada Šolakovih medija i naloga na društvenim mrežama. Dalji postupak nije ni potreban, već po mogućstvu ministra i sve one u lancu koje je političarka Marinika Tepić označila kao sigurne krivce, odmah po kratkom postupku strpati u zatvor.

Kakva je suština tog predmeta, koliko je sve to što JTOK čini apsolutni idiotizam, da li nedavno doneti posebni zakon u Skupštini Srbije u potpunosti obesmišljava vođenje ovog postupka, to nikog ne zanima. Bitno je medijski sprovesti linč, izvršiti pritisak i u medijima obaviti suđenje, a neko od urednika će zapravo doneti i napisati presudu. To vam je danas slika i prilika odmetnutog dela srpskog pravosuđa i njihove medijske logistike.

Vratimo se na slučaj ministra Selakovića. Njemu je praktično već presuđeno. Za šta, nije mnogo ni važno. Nije bitna ni sadržina onog zbog čega ga terete. Bitno je da je medijski označen krivim i hajde sada neka se nađe taj tužilac koji će odustati od gonjenja ili sudija koji bi smeo da ga oslobodi. Uostalom, koliko je čitav predmet besmislen i unapred režiran, pokazala nam je neiskusna navodna novinarka nekakvog istraživačkog portala KRIK, koja je bez blama prišla posle suđenja ministru Selakoviću i citirala mu izjavu dojučerašnjeg direktora beogradskog zavoda za zaštitu spomenika, uz napomenu kako je on priznao delo, što naravno nije istina, ali joj je to rečeno da tako kaže.

Postavlja se logično pitanje- odakle toj tzv.novinarki izjava iz istrage i kako ona zna šta je ko izjavljivao? Ko je to njoj doturio i sa kojim ciljem i kako uopšte sme da se obelodanjuje šta je ko rekao tokom istrage pred tužiocem? Iz ove scene se zapravo vidi da JTOK ima svoje novinare preko kojih objavljuje određene informacije koje služe kao vid pritiska na javnost, a ima i svoje političare kojima takođe servira šta da objave i koga javno da napadnu. To je priprema terena za hapšenje. Zato i mislim da će svi oni koje je Marinika Tepić pobrojala, takođe će biti kao i Selaković procesuirani, pa i na kraju i sam predsednik države, jer suštinski se ovaj besmisleni predmet i vodi da bi se na kraju došlo do procesuiranja predsednika Vučića.

Uostalom, autor ovih redova je kao advokat u više navrata bio svedok da novinari određenih medija, pretežno Šolakovih, pre samih advokata dobiju optužnice, veštačenja, pa čak i same presude. Sećam se dobro da je u predmetu ”Jovanjica” N1 imao nedelju dana pre svih advokata čitavu optužnicu koju je JTOK sačinilo i da je na osnovu te optužnice napravljen čitav dokumentarni film od skoro sat vremena koji je pušten skoro pa pet dana ranije nego što su advokati dobili optužnicu.

Fino nam je poručeno da je to optužnica koja se neće menjati i da je ona amin, a praktično da samo suđenje nema ni smisla, jer bi optužnica mogla da bude i presuda. Dakle, sve je unapred bilo spremno za egzekuciju, pa su u tom predmetu, kao i u nekim drugim, pa i u slučaju ”Generalštab”, Šolakovi mediji ti koji su vodili istragu, optužili, a može se reći i presudili. Gospoda u JTOK i Višem sudu-Posebno odeljenje za organizovani kriminal, nemaju potrebe dalje da rade.

Mirne duše mogu da prepišu ono što su N1 i ostali Šolakovi mediji već doneli kao presudu. Kao šlag na tortu uvek će dovesti i nekog od kolega advokata koji su na njihovoj političkoj liniji, koji će, bez obzira što nije ni video predmet, a svakako suprotno kodeksu advokatske etike, na sva zvona komentarisati tuđe predmete i u studiju se pretvoriti u najljućeg tužioca-inkvizitora. Predstava je tada završne, pada zavesa, a tzv.novinari ovih medijskih kuća daće njihove završne reči, dok će urednici napisati presude. Tako se danas sudi i presuđuje u Srbiji. Ne daj Bože da osetite na sopstvenoj koži.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)