Ko će biti novi predsjednik Tajvana?

Godina pred nama već je dobila titulu „superizborne“, pošto će stotine miliona ljudi širom sveta – od SAD i Indije do Rusije i Indonezije – izaći na birališta kako bi izabrali svoje lidere.

Izborna sezona će biti otvorena u subotu, 13. januara, sa izborima koji bi, nakon onih u Americi, mogli biti i najznačajniji u čitavom svetu – reč je o predsedničkim izborima na Tajvanu, malom samoupravnom ostrvu nedaleko od obale Kine, koje je poslednjih godina postalo poprište geopolitičkog sukoba koji bi mogao da definiše čitav 21. vek.

Nakon osam godina vlasti predsednice Cai Ing-ven iz redova Demokratske progresivne partije (DPP), koja se zalaže za udaljavanje tog ostrva od Kine i stvaranje odvojenog tajvanskog identiteta, oko 19,5 miliona glasača će odlučiti da li žele da nastave sa takvom politikom, ili je Tajvanu ipak potrebna politička promena.

Ko su predsednički kandidati?

Nakon višemesečnog procesa predizbora i pratećih peripetija, građani će na izborima imati tri opcije.

Prvi kandidat i aktuelni favorit (makar kada je reč o anketama) je aktuelni potpredsednik iz redova DPP-a Lai Čing-te, poznat i kao Vilijam Lai. Kao nekadašnji premijer i gradonačelnik Tainana, Lai važi za iskusnog političara, ali i „kandidata kontinuiteta“ koji bi nastavio dosadašnju politiku predsednice Cai.

Ipak, mnogi smatraju da bi on mogao biti radikalniji od svoje aktuelne šefice, pre svega kada je reč o pitanju nezavisnosti Tajvana. Kada je preuzeo dužnost premijera 2017, Lai je sebe opisao kao „pragmatičnog političara koji se zalaže za nezavisnost Tajvana“, da bi kasnije u određenoj meri odstupio od svog stava navodeći da je „Tajvan već nezavistan“ te da dodatna deklaracija nezavisnosti nije neophodna.

Kina, koja se oštro protivi bilo kakvom pominjanju „tajvanske nezavisnosti“, očekivano je kritikovala aktuelnog potpredsednika, a kineski list „Global tajms“ je prošle godine pisao kako bi „zbor Laija za lidera Tajvana bio izbor rata„. Njemu istraživanja predviđaju podršku oko 36 odsto glasača.

Njegov glavni protivnik biće kandidat Kuomintanga (KMT), nekadašnji policajac i gradonačelnik Novog Tajpeja Ho Ju-ih. Nekadašnja partija Čang Kaj Šeka poslednjih decenija je postala vodeća „prokineska“ politička snaga na Tajvanu, koja se zalaže za negovanje maksimalno dobrih odnosa sa Pekingom i izbegavanje zapaljivih poteza koje bi se na kontinentu mogle tumačiti kao provokacije.

Ho važi za predstavnika umerene struje unutar KMT-a, koja pokušava da proširi biračku bazu izvan svojih tradicionalnih pristalica (imigranta iz kontinentalne Kine i njihovih potomaka), ali se zalaže za dijalog sa Komunističkom partijom Kine kako bi se smirile tenzije u tom delu sveta. Ankete kažu da bi Ho mogao da računa na oko 31 odsto glasova.

Treći kandidat je lekar i nekadašnji gradonačelnik Tajpeja Ko Ven-že, osnivač i lider Tajvanske narodne partije. Reč je o političaru koji sebe predstavlja kao alternativu „političkom duopolu“ DPP-a i KMT-a, dve partije koje dominiraju tajvanskom politikom od uvođenja demokratije sredinom 90-ih.

Ko je, ipak, ideološki bliži KMT-u, a u jednom trenutku je čak i bio u pregovorima sa tom partijom o zajedničkoj kandidaturi na izborima. Dogovor ipak nije postignut, ali se veruje da su političke pozicije te partije – pre svega kada je reč o odnosima sa Kinom – bliže Kuomintangu i njihovom kandidatu Hou. Ko Ven-že po istraživanjima uživa podršku 24 odsto glasača.

Kako se bira predsednik Tajvana i zašto je važan?

Iako tajvanski Ustav nije precizan u definisanju koja funkcija je politički moćnija – predsednička ili premijerska – praksa je pokazala da su upravo predsednici, koji se 1996. biraju direktno, ti koji vode glavnu reč.

Ono što je od posebnog značaja je da se predsednik bira prostom većinom – odnosno da nije neophodno da neki od kandidata dobije 50 odsto plus jedan glas, već da dovoljno da ima više glasova od svojih protivnika. Samim tim, na predsedničkim izborima na Tajvanu nema drugog kruga.

Dakle, moguće je da predsednik bude izabran sa podrškom manjom od 50 odsto izašlih birača – što se do sada desilo samo jednom, 2000. godine, kada je kandidat DPP-a Čen Šui-bian pobedio sa 39 odsto glasova.

Praksa da se na izvorima kandiduju samo dva (jaka) kandidata iz redova dve vodeće partije značila je da je ta problematična praksa uglavnom izbegavana, pošto su pobednički kandidati po pravilu prebacivali „magičnih“ 50 odsto podrške.

Ipak, pošto će se na aktuelnim izborima nadmetati tri „jaka“ kandidata, od kojih po istraživanjima javnog mnjenja ni jedan ne uživa podršku većine glasača, postoji velika verovatnoća da će se taj scenario ponoviti, te da će novi predsednik Tajvana tu funkciju preuzeti sa, u najmanju ruku, „okrnjenim“ legitimitetom.

Koje teme su dominirale u kampanji?

Odnosi Pekinga i Tajpeja su, očekivano, bili glavna – ali ne i jedina tema u predsedničkoj kampanji.

Iako je reč o jednoj od najrazvijenijih teritorija na svetu, sa razvijenom industrijom mikročipova od koje zavisi čitav svet, ekonomski rast je u 2023. bio najniži u poslednjih osam godina i iznosio je tek 1,4 odsto – zbog čega su ekonomske zauzele značajno mesto u kampanji

Kako piše magazin „Tajm“, želje građana Tajvana su jednostavne: Ekonomski prosperitet i očuvanje statusa kvo, bez preteranog spoljnopolitičkog avanturizma i provokacije. I dok DPP pokušava da sačuva birače pričom o „kineskom bauku“ koji želi da uništi Tajvan, oni se u sve većem broju okreću drugim opcijama.

Kako je za taj magazin rekla stručnjak za Istočnu Aziju Šeli Riger, „mnogi ljudi na Tajvanu su prilično nervozni zbog toga šta bi moglo da krene po zlu u odnosima sa Kinom. Oni ne žele da budu sledeća Ukrajina ili sledeća Gaza, tako da ideja da imate lidere koji mogu da razgovaraju sa drugom stranom i snize tenziju definitvno ima publiku“.