Knežević najavio konačni obračun: Đukanović je obični pohlepni kriminalac, samo mu satovi vrijede milione evra!
Milo Đukanović, neprikosnoveni vladar Crne Gore, mogao bi posle tri decenije da padne s vlasti, a najviše zbog toga što se zamjerio svom nekadašnjem prijatelju i finansijeru Dušku Kneževiću. Ovaj poznati biznismen, trenutno u egzilu u Londonu, u ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“ svedoči o svim marifetlucima Đukanovića i crnogorske vlasti.
Podsjetimo, Milov režim uzdrman je nakon što je Knežević objavio snimak, nastao u vrijeme izborne kampanje 2016, na kojem se vidi da daje koverat s novcem (97.500 evra) Slavoljubu Stijepoviću, bivšem gradonačelniku Podgorice.
– Za te izbore DPS-a dao sam 200.000 dolara, koje sam morao da konvertujem u evre jer oni nisu htjeli da koriste dolare. Na snimku je zabilježena prodaja polovine novca, a ostatak je Stijepoviću odnesen u njegov kabinet. Kasnije, kada su pokušali da me zbog tog novca optuže i povežu me s opozicionim DF-om i navodnim državnim udarom, specijalni tužilac je odustao kada sam mu rekao da je to novac za DPS – svjedoči Knežević za „Alo!“.
Zašto specijalni tužilac Milivoje Katnić nije pokrenuo istragu o aferi „koverta“?
– Specijalni tužilac se time ne bavi, osim što je zbog pritiska javnosti morao da tobože sasluša Stijepovića, koji je prije toga morao da tjera aktiviste DPS-a da poture svoje ime i govore kako je novac navodno podijelio njima. Farsa. A razlog je taj što Crna Gora nema tužilaštvo nego poslugu prve familije, sa Đukanovićem na čelu, koja služi za obračun s njegovim protivnicima i onima koji mu smetaju. U ovom momentu sam to ja, vjerovatno zbog vrijedne imovine „Atlas grupe“, koju hoće za sebe, i zbog toga što ja nisam bio od onih koji su ga slijepo slušali.
Jedan ste od najvećih donatora DPS-a u poslednjih 25 godina, koliko ste im, za tih četvrt vijeka, dali novca?
– Radi se o milionima. Toliko da sam mogao da otvorim još stotine radnih mjesta. To je takav sistem – da bi vas pustili koliko-toliko da poslujete, morate da plaćate, a ja sam u Crnoj Gori imao oko 1.000 zaposlenih, ogroman uloženi kapital i na listi prioriteta prvi mi je bio da sačuvam poslovni sistem. A da biste to uspjeli, morate da plaćate koliko vam kažu, odnosno da podržavate DPS i vladajući režim.
Da li ste, mimo donacija, morali da plaćate reket da biste mogli da poslujete?
– Pa, te donacije su bile, u stvari, reket. Ne znam nikoga ko je odbio da plati jer bi znao da će postati meta i predmet obrade instrumentalizovanog pravosuđa, raznih inspekcija, pretnji, pritisaka i sabotaža. To bi značilo totalni poslovni, a vjerovatno i krah na privatnom planu. Svi značajniji poslovni ljudi koji sada posmatraju obračun sa „Atlas grupom“ znaju da je neko od njih sledeći ako ovaj sistem opstane.
Kakva su bila pravila igre? Koliko, kada, kako i kome ste plaćali?
– Đukanović je određivao cifre i direktno kontrolisao i primao uplate, lično ili preko svojih najbližih saradnika, od najvećih biznismena. Takvo je moje iskustvo, a znam za slična iskustva nekih svojih kolega.
Da li su vas proglasili kriminalcem da bi se domogli imovine „Atlas grupe“ koju ste stvarali 30 godina?
– Nikad nisam bio osuđivan, čak ni prekršajno, a kamoli krivično. Poslovnu karijeru počeo sam u Srbiji, prodao dvije banke i osiguravajuću kuću, radio na projektu nezavisne Crne Gore, dovođenju stranih investitora i promociji Crne Gore na NATO putu. Učestvovao sam na završnoj ceremoniji prijema Crne Gore u NATO, održanoj u Vašingtonu. I sada mene pokušavaju da ocrne da bi mi lakše oteli sve što je „Atlas grupa“ stvarala. Tipični politički obračun po balkanskim pravilima. Njihov problem je što ja dokazujem da su, u stvari, oni kriminalci i što će, pokušavajući da unište mene, srušiti sebe. Hteli su mene da kompromituju, a razotkrili su sebe i pokazali svima koji hoće da vide da je sve u Crnoj Gori lažno i da ne postoje institucije nego obični punktovi hobotnice prve familije.
Tvrdite da je novac koji su Duško Ban i Željko Mihailović položili kao garanciju za kredit Mila Đukanovića od 1,5 miliona evra zapravo njegov, koji su oni držali u Švajcarskoj na svoje ime. Ko sve čuva Milov novac i u kojim bankama?
– Na tome rade moji saradnici, prije svega finansijski istražitelji i advokati. Informacije koje ja posedujem samo su im polazna tačka. Postoji mnogo ljudi kao što su Ban i Mihailović.
Otkrili ste da vam je Milo rekao da su pare koje se formalno vode u Švajcarskoj na računima njegovih prijatelja, zapravo, njegove od tranzita cigareta – da li imate dokaze da je umiješan u šverc cigareta?
– Kako da ne. Imam dobru naviku da čuvam dokumenta, prepiske, zabilješke… Imam više nego dovoljno papira iz druge polovine 90-ih, kada je cvetao šverc cigareta.
Kažete da vas je Milo po dobijanju kredita od 1,5 milion evra iz Švajcarske zadužio za fiktivnu berzansku transakciju akcijama Prve banke, na osnovu koje je zaradio višestruko. Da li vas je na taj način perfidno uvukao u pranje novca stečenog kriminalom?
– Mislim da je prije svega sebe uvukao jer će upasti u sopstvenu zamku. To je on radio preko Prve banke, ja nisam imao uvid u tu vrstu transakcija, ali po obimu transakcije, kada uporedimo po koliko je kupio, pa posle prodao, vidi se da je cinena viša šest puta. Zato stalno govorim da se može lako utvrditi što se desilo samo kada bismo imali nezavisno pravosuđe. Dovoljno je otkriti kastodi račun preko kojeg je dva puta prodao akcije, lako se može videti odakle je došao taj novac za plaćanje Đukanovićevih akcija čija je cinena bila naduvana višestruko, a onda bi se saznalo i za druge aranžmane preko kojih je Đukanović legalizovao prljavi novac.
Specijalno državno tužilaštvo tereti vas za pronevjeru 1,9 miliona evra, a označavaju vas kao šefa kriminalne grupe koja je, navodno, oprala preko pola milijarde evra, da li imaju dokaze za to?
– Ne mogu ih imati jer toga nema. Ja nisam od onih koji su poslove razvijali prljavim novcem, ja sam 30 godina u bankarstvu, finansijama i investicijama. Oni su svoja carstva gradili na pljačkaši, švercu i prevarama. A da ne mogu imati, vidi se i po tome što su prvo tvrdili da sam prao milijarde da bi na kraju optužnica bila svedena na tobožnju zloupotrebu ovlašćenja u privredi i štetu od 1,9 miliona evra, kao i za izdavanje navodne garancije od 15 miliona evra. A ni za to nemaju niti mogu imati dokaze, osim njihovim izmišljenih konstrukcija.
Da li Crna Gora ima stručnjake za provjeru vašeg poslovanja? Kažete da njihovi kadrovi ni kompjuterima ne umiju da rukuju?
– Bilo je komičnih situacija kada su došli iz Specijalnog tužilaštva zbog e-komerca. Oni nisu znali ni šta je to, niti su razumjeli osnovne operacije koje su im službenici u banci objašnjavali. Što se mene tiče, priželjkujem da najpoznatiji stručnjaci iz inostranstva budu angažovani jer znam da bi mogli samo da potvrde da je sve bilo po propisima. Mi smo e-komerc radili s „Visom“ i „Mastercardom“, pa sad možete pretpostaviti koliko je tu moguće zaobilaziti propise.
Kupili ste od crnogorske vlade Vojno-medicinski centar „Meljine“, koliko ste planirali da uložite i zašto nije sve išlo po planu? Zašto je Vlada, u aprilu 2016. godine, dala saglasnost za raskid ugovora?
– Nije išlo po planu jer je partnerstvo sa „Abu Dabi kapital grupom“ raskinuto pošto je 2008. došla ekonomska kriza. Arapi su prodali bolnicu u Londonu i izašli iz partnerstva u Meljinama, čemu je kumovalo i višegodišnje odugovlačenje sa donošenjem odluka na nivou lokalne samouprave, neophodnih za početak investicija.
Do jednog od prvih mojih i Đukanovićevih sukoba je došlo kada je iz Crne Gore istjerao Džejmsa Vilsona, koji je bio direktor projekta „Porto Novi“. Vilson je htio sa svojim partnerima da kupi kompleks u Meljinama, u koji se već bio uselio kao zakupac Titove vile. Đukanović nije bio zadovoljan visinom ponuđene cinene, pa je preko Azerbejdžanaca, investitora u „Porto Novi“, natjerao gospodina Vilsona da podnese ostavku i uspio da ga otera iz Crne Gore. Đukanović mi je nametnuo Budimira Šegrta kao direktora bolnice Meljine, kome sam po njegovom nalogu platio školovanje u Londonu. Preko Šegrta je kontrolisao sve, a Šegrt je preko veledrogerija „Glosarij“ i „Montefarm“ zaduživao bolnicu i izvlačio pare, trošeći paralelno s korporativne kartice ogromne sume. Njega je doveo u Meljine posle propasti fabrike lekova Laleta Sekulića. U Sekulićevom „Habitfarmu“ je Đukanović, zajedno sa Vukašinom Marašem, takođe bio partner. Đukanović mi je u Meljinama bio tajni partner preko svoje firme „Vagor investment“, koju je registrovao na Kipru. Vlada je bila spremna da napravimo poravnanje za Meljine, ali je Đukanović to zaustavio preko predsednika Privrednog suda Blaža Jovanića, koji je usred pregovora bez osnova uveo stečaj.
Specijalno državno tužilaštvo je tražilo i raspisivanje crvene Interpolove potjernice – da li ste dobili potvrdu da traže vaše hapšenje?
– Moji advokati se time bave i, prema onome što nam je dostupno, nemam razloga za brigu. Formalno, nismo ništa dobili u vezi s navodnom crvenom potjernicom.
Novinari su otkrili da Milo posjeduje nekretnine i kompanije od 14,7 miliona dolara, da li imate uvid koliko je težak?
– Prema mojim procenama, preko milijardu. Samo mu satovi vrijede nekoliko miliona. Ne postoji veliki projekat u kojem nije ili tajni partner ili nije uzeo reket.
Šta može da uzdrma Mila i da li je moguć njegov pad sa vlasti?
– Prikazivanje javnosti njegovog pravog lica. Umjesto državnika on je samo, kako je to jednom rekao Berluskoni, običan balkanski kriminalac. Ja ću sistematski razotkrivati Đukanovića, tako da će posle svega poželjeti da propadne u zemlju. On je sve vrijeme gradio imidž svemoćnog i mudrog državnika, pragmatičnog političara britkog na jeziku i požrtvovanog oca nacije. Ima mnogo talenata, ali je podlegao pohlepi i dopustio da ga vodi ono najgore u njemu. Ja neću stati dok on ne padne s vlasti ili dok ne bude uhapšen. I nedavnim, nezakonitim, zatvaranjem „Atlas banke“ pokazao je na šta je sve spreman. Umjesto da stimuliše otvaranje radnih mjesta, on uništava poslovni sistem koji je bio jedan od najjačih u Crnoj Gori, sada 200 ljudi iz „Atlas banke“ ostavlja bez posla, a direktno i indirektno preko 500 porodica ostaje bez egzistencije.
Spremni ste na brutalan obračun da biste se odbranili, koji adut čuvate kao najjači?
– Mnogo je aduta. Dokumentacija je obimna, snimaka ima dovoljno, a Đukanovića čeka velika, plava, američka sportska torba.
Glavni snimak davanja mita čuvate za kraj, da li možete da otkrijete o čemu je riječ?
– Posjedujem snimak na kojem se vidi kako Đukanović direktno uzima novac.
Strahujete li za svoju bezbjednost?
– Imam razloga da budem vrlo oprezan i da oko mene u svakom trenutku bude tim koji se brine za moju bezbjednost. Nisam plašljiv, a i znao sam vrlo dobro što me čeka kada sam odlučio da se suprotstavim progonu kojim diriguje Đukanović. U Velikoj Britaniji, kao uređenoj evropskoj državi, uživam potpunu pravnu i sistemsku zaštitu.
Izvor: Alo