Zašto je odbio preko 300.000 evra za Mozlija, zašto je odbio 2.400.000 od Fibe, da li kasne plate, da li će biti pojačanja, kome su isplaćeni dugovi, da li je previše stranaca u timu…
„Već 15. marta sam znao šta će se sve dogoditi“, kaže predsjednik Partizana Ostoja Mijailović u intervjuu za Mozzart Sport.
Mogla je 2020. da bude najbolja godina Partizana u novijoj istoriji, imao je i igru i rezultate i hemiju i navijače i pol-poziciju i u Evrokupu i ABA ligi pred plej-of. Niko mu ništa, naravno, nije garantovao, ali je crno-bijeli brod bio na pravom kursu i djelovalo je da može nazad u Evroligu što bi razgalilo njegovu armiju navijača.
Danas, početkom 2021. godine, Partizan ima tim i igru koji su daleko od tog nivoa, tim koji je poražen od Krke bezmalo 20 razlike i ima slab skor u ABA ligi, ali i što je pozitivno, obezbijeđenu TOP 16 fazu Evrokupa. Od marta do decembra sve se okrenulo naglavačke.
Dvije teme su dominantne. Jedna je rezultat koji je najviše važan navijačima. Druga je stabilnost, funkcionisanje i finansije kluba, a to je prije svega bitno predsjedniku i ljudima u klubu.
Mijailović je objasnio da plate u klubu ne kasne, da Partizan redovno isplaćuje dugove (do sada dao 2.500.000 evra ukupno bivšim trenerima i igračima), da budućnost u nekoj mjeri zavisi i od konačne presude u sporu sa bivšom Marfin bankom, a dotakao se i odluka da ne proda Vilijama Mozlja Makabiju za 350.000 evra, te zašto Parni valjak nije prešao u FIBA okrilje iako je, kako se može čuti, crno-bijelima nuđeno 2.400.000 evra za četiri godine (600.000 evra po godini).
Kako je naveo, radi se na pojačanjima.
“Stručni štab je sa sportskim sektorom prije 15-ak dana (intervju rađen 24. decembra) dobio odriješene ruke da promijeni nešto na pozicijama koje škripe. Uvijek je lako dovesti igrača, napraviti alibi priču, ali treba dovesti nekoga ko će da pruži timu, da unaprijedi nešto. Znaju se naši ciljevi. Razgovarali su sa svim igračima, znamo ko kako razmišlja. Katastrofalna utakmica sa Krkom je pokazala kao da postoji nezadovoljstvo kod nekih igrača”, rekao je Mijailović na početku razgovora za Mozzart Sport.
Na kraju cijele priče o pojačanjima uvijek se dođe do finansija. I tu ljudi koji vode klub moraju da balansiraju na tankoj žici: da zadovolje navijače, a da ne unište kasu.
“Kad bih mislio danas za sjutra, Partizan bi doveo četiri igrača za 2.000.000 evra. Osvojimo sve i koga briga šta je sjutra? Nisam vaspitan tako, za svaki evro gledam, ne želim da bacamo novac koji nemamo. Moja kompanija je najveći privatni sponzor kluba. Mogao sam na druge stvari, ali trošim u Partizanu. I onda sam lošiji od onih koji žive od klubova”, kaže Mijailović.
Dodaje da bi bio u javnosti bolji predsednik kad bih klub zadužio 2.500.000 evra i ušao u Evroligu.
„I onda kažem: ´Više nisam predsjednik, ostvarili smo cilj. Evo, vi pametnjakovići nađite pare sada´. Da ti koji pričaju treba da obezbijede jednu mjesečnu platu, ne više, povukli bi se i rekli da je neko drugi uništio klub. Kako su ljudi kojima se duguje 10 godina primili novac? To je neko morao da donese u klub, nije palo s neba”, naglasio je on.
Jasno je da je ABA liga kritični deo sezone Partizana i da je nezadovoljstvo najviše usmereno ka tom takmičenju.Ciljevi su jasni u 2021.godini.
“Moramo da damo sve od sebe da uđemo u plej-of ABA lige i TOP 8 Evrokupa. Kritična zona je ABA liga. Partizan nije klub koji treba da razmišlja da li će da igra plej-of ABA lige. Razlika između ove i prošle sezone je svega u 10 koševa, šest utakmica smo izgubili na koš razlike, razlika svega u 10 poena”, kaže Mijailović.
Partizan je prošle sezone davao jake i dugoročne ugovore igračima, a sve je to trebalo da donese Evroligu. Cilj je opravdavao sredstva. Rezultati su bili tu i stručni štab je opravdavao svoje želje. Ali, korona je imala drugačije planove.
Sada su neki ugovori ostali kao kamen oko vrata. Upravo o njima govori Mijailović. To su igrači koji ni prošle sezone nisu imali dobar doprinos, a i dalje su na platnom spisku.
“Imamo četiri promašena ugovora iz prošle godine, gdje sada plaćamo penale. To su Parahovski, Pejners, Reding i Mekadu. Oni su vukli 30 odsto budžeta. Ali, s druge strane, stručni štab je napravio odlične rezultate i sa takvim promašajima, ali su oni ostali ´hipoteka´za ovu godinu. Posle odlaska Trinkijerija, imali smo ugovore na više godina sa igračima, takvo je bilo opredjeljenje jer se smatralo da se na taj način ukazuje određeno povjerenje i struci i igračima da će biti tu i dogodine, kada ostvare plasman u Evroligu. Znamo, sezona je prekinuta i vraćena unazad. Želja trenera je bila da ode da radi u Evroligi, rastali smo se u najboljoj atmosferi, iako nam nije odgovaralo što ide… Nagazna je to mina za trenera koji dolazi nakon takve sezone (makar i nekompletne)…. Trinkijeri o nama govori u superlativu, jer smo i mi ispoštovali sve prema njemu. Dok je radio, pošteno je radio, odradio, hteo da promijeni sredinu, promijenio, ide život dalje. Ne vidim ništa mistično. Naši ljudi skloni teorijama zavjere. Korona jeste kriva za većinu stvari, ali ne za sve”, kaže predsjednik Partizana.
Jasno je predsjedniku crno-belih da je korona 15.marta suštinski u dobroj mjeri uništila rad u prethodnih par godina. Sve što je urađeno prošle sezone palo je u vodu.
“Tačno sam 15. marta znao šta će da se desi! Loš trenutak je kada igrači i treneri glavom budu na stepeniku više. I to potpuno zasluženo. Prošla sezona je trebalo da bude jedan od najvećih istorijskih uspeha Partizana u novijoj eri. Mi opet pričamo tako da se prikazuje u javnosti kao najneuspešnija”, dodao je on.
Predsjednik Partizana napominje da je farsa u javnosti da imaju nenormalne gomile novca.
„To nije istina. Ali je laž i da kasne plate. Redovne dijelimo plate. Finansijski smo stabilni, iako vučemo repove iz prošlosti. Kakve veze ja imam sa dugovanjima igrača i trenera koji su ranije bili? Mi smo do ove godine isplatili (skoro) sedam prvih trenera od ranije! Sada nosimo taj teret prošlosti i sadašnjosti i borimo se protiv kovida. Kada čujemo da Partizan nema sistem i ne funcioniše… Brzo smo zaboravili 2017.godinu. Kakav je roster bio 2017? Je li to bio roster koji Partizan zasluživao? Kada sam doašo u klub, sav novac je potrošen sezonu unapred i postajale su blokade BAT i blokada banke“, kazao je on.
Od trenera, sa dugovanja su skinuti Božić, Muta, Džikić, Gašić, Jovanović, Čanak…
„Šestoricu skinuli s dugovanja i sedmom, Duletu Vujoševiću, je plaćeno 75 odsto duga, koji je od pre deset godina. Hvala Duletu što je pristao na rate da plaćamo, ali plaćamo. Troškove za trenere je Partizan platio milion, samo za bivše trenere. A za te pare smo mogli da dovedemo dva-tri evroligaška igrača, da napravimo hit sezonu. Ali, nisam tako vaspitan, odgovoran sam čovek. Mogao sam da zadužim klub i da budem najbolji predsednik Partizana, a šta ćemo da radimo 1. septembra? Gde tada? Da se nadamo se da ćemo da živimo od vazduha?”, pita se Mijailović.
„Za normalnog čovjeka koji zna matematiku do četvrtog osnovne: Platili smo sve plate sezona 17/18, 18/19 i 19/20 i sada plaćamo redovno u sezoni. Kada smo došli u klub, radnoj zajednici se dugovalo 26 plata! Za moje vrijeme za 40 meseci radna zajednica je primila 40 plata i još pet-šest zaostalih plata. Platili smo sve plate i servisirali troškove iz prethodnih sezona i 80 odsto dugova od 2010. godine. U skladu sa mogućnostima dovodili pojačanja. Isplatili smo 1.000.000 evra duga trenerima i 1.500.000 evra bivšim igračima”, konstatuje predsjednik Partizana.
Partizan ne samo da mora da vraća pomenute dugove, već ima problem u vidu činjenice da ne može da zarađuje od prodaje karata. Ne samo da nema vjetar u leđa od strane navijača, već je i “kasica prasica” daleko praznija.
“Projekcija je bila da smo do 15. marta zaradili milion evra za karte. I da smo došli do kraja sezone, da bismo zaradili još 700.000 evra do 1.000.000 evra. Mi bismo tu sezonu bili pozitivni, kao i sezonu prije. U ovu sezonu bismo smo ušli, da je bilo sve kako se očekivalo, sa višim cijenama karata, marketinški jači, ne bismo imali nikakav problem. Ovako, sada Partizan živi najviše od rezultata”, naveo je on.
Mijailović navodi da je za nezavršenu prošlu sezonu je minus do 1.000.000 evra.
„Za ovu sada, najmanje smo u minusu 700.000-800.000 evra. Samo na kartama. A gdje su sponzori koji su usled ekonomskih posledica virusa korona smanjili sponzorstva. Da napravim poređenje koje će objasniti koliko je dobar potez bio prelazak u Arenu. Kad smo igrali Evroligu u sezoni 2013/2014, ukupan prihod od karata bio je samo oko 400.000 evra za cijelu sezonu. To vam sve govori”, napominje on.
U cijeloj ovoj zbrci sa virusom korona, dva puta je Ostoja Mijailović presjekao i donio veoma važne odluke, još prije početka sezone: kada je FIBA Liga šampiona nudila 2.400.000 za četiri godine kao i kada nije prodat Vil Mozli. Makabi je nudio oko 350.000, Partizan nije potrčao za novcem ni u jednom od ta dva slučaja.
I to u situaciji kada je već korona bila prisutna.
“Nama je stigla ponuda za Mozlija od preko 300.000, u situaciji gdje nemamo novca od karata, ali gledao sam interes sportskog sektora. Trener mi je rekao da je Mozli jedan od ključnih igrača da napravi rezultat. Meni kao predsjedniku bi bilo lakše da ga prodamo, uzmemo novac i idemo dalje. Ali, gledali smo interes kluba i nije mi krivo kada posle takvih stvari čujem na ulici da neko komentariše da ja želim loše Partizanu, da ja donosim loše odluke koje su na štetu Partizana. Ta eventualna odluka da se proda bi bila štetnija igrački, ali dobra finansijski. Zato se danas za tih 300 plus hiljada evra mučimo kako da ih nađemo”, naveo je on.
Vagao je Partizan i kom carstvu da se prikloni. Da li da posle odluke Evrolige da “ponovi” sezonu ode da igra Evrokup ili da pređe u Fibu gde bi finansijski bolje prošao. Ali, zna se stav crno-bijele javnosti koja je većinski za Evroligino jato.
Zato je Partizan odbio Fibu.
“Šta bi nama kao Upravi i meni kao predsjedniku rekli navijači Partizana da neko iz regiona dobije vajld kard u Evroligi, a mi odemo da igramo Ligu šampiona? Šta bi rekli? Lakše bi nam bilo da obezbijedimo budžet da odemo u Fiba, usput, hvala Fibi na ponudi. Ne kažem da ćemo je uvijek odbijati, ali smo gledali sportski interes Partizana. Zato nismo prodali Mozlija. Ja nisam htio da se odreknemo tog mjesta iako smo mogli da uzmemo taj novac od FIBE, prodamo Mozlija i tražimo drugog igrača na toj poziciji. Nek se stručni štab snađe, tako radi većina predsjednika. Sa te dvije odluke smo ostali bez veoma velikog priliva novca u kasi”, konstatuje Mijailović.
U slučaju da je Partizan otišao u Fibu i da je ostao bez Mozlija, kasa bi bila puna, a radi se o cifri od 2.400.000 evra za četiri sezone. I sigurno bi tako crno-bijelima bilo lakše da izmiruju svakodnevne obaveze.
“Za sav ovaj novac koji smo donijeli u klub i njime vratili dugove koji su nastali prije nas, sada sa neke tačke gledišta možemo da zadužimo Partizan. Ne bih u tom slučaju ništa bio kriv, jer bi dug koji sam naslijedio kada sam stupio na mjesto predsednika ostao isti, a navijači bi se radovali rezultatima. A šta Partizan sutra da radi, gdje će ovi ljudi koji prije tri godine nisu primali pare? Da se radujemo pred puno praznim Pionirom pred 700-800 navijača i pet golubova? Sjećam se te scene tima koji nas je ukupno koštao 400-500 hiljada evra, gde pojedini igrači bez perspektive nose dres Partizana. Nismo imali nikoga, nismo imali sistem”.
Iako je predsjednik, prvi čovjek Partizana često ističe da ne zadire u sportski sektor, iako, naravno, upravlja novcem i finansijama.A takav je slučaj i kada je dovođenje igrača u pitanju. Kaže, nijednog do sada nije doveo svojom voljom i insistiranjem.
“Za tri godine nisam doveo nijednog igrača u klub! Da sam ja rekao da treba da dođe. Jesam obezbijedio novac, ali nisam tražio kada mi se neko sviđa i, kao, mora da se dovede. To je posao sportskog sektora. Gledam ovako: Ili imamo ljude kojima vjerujemo da rade svoj posao ili ih mijenjamo. Da ja glumim sportskog direktora i trenera u isto vrijeme, da snagom autoriteta namećem ko će da igra, koliko minuta…. Imamo stručni štab. Mogu da odlučim o visini ugovora, dugotrajnosti tih ugovora…”, kazao je on.