Kijev, pod uticajem SAD, ponovo minira Minske sporazume

Odbijanje Ukrajine da pošalje delegaciju na pregovore u Minsk po završetku karantina zbog „neprijateljske retorike“ Bjelorusije, koja je navodno „pod uticajem“ Rusije, govori o ponovnim pokušajima Kijeva da „minira“ Minske sporazume, izuzetno važne za regulisanje krize u Donbasu.

Komentarišući izjavu ministra za pitanja privremeno okupiranih teritorija Ukrajine Alekseja Reznikova, koji je rekao da Kijev neće slati članove svoje delegacije u Minsk radi učešća u Trilateralnoj kontakt-grupi o Donbasu zbog toga što je „Bjelorusija pod uticajem Rusije“ i zato što Ukrajina „nema poverenja u tu zemlju“, ruski eksperti smatraju da Kijev na taj način pokušava da se povuče iz Minskih dogovora.

Ukrajina takvu retoriku protiv Minska koristi od početka aprila, nakon što je šef ukrajinske delegacije u Kontakt grupi za Donbas Leonid Kravčuk Belorusiju nazvao „slugom“ Rusije, a Ukrajinu njenim „neprijateljem“.

Povodom odbijanja ukrajinske delegacije da pregovara u Minsku, Kravčuk je rekao da Minsk ne odgovara ukrajinskim vlastima kao mjesto za pregovore o Donbasu zbog činjenice da zvanični Kijev Belorusiju ne smatra neutralnom zemljom i zato što je nezadovoljan neprijateljskom retorikom bjeloruskih vlasti o Ukrajini.

Takva pozicija Kijeva je instrument pritiska, smatra Ruslan Bortnik, politolog i direktor Ukrajinskog instituta političke analize.

„Ovo je pritisak na Rusiju i Belorusiju, a takođe i pokušaj preispitivanja formata pregovora, promjene mjesta održavanja. Istovremeno se može postaviti pitanje i u vezi sa učesnicima pregovora i temama za diskusiju. Odnosno, ovo je ukrajinska strategija koja predviđa transformaciju pregovaračke platforme u Minsku i minskih sporazuma u ​​cjelini“, kaže Bortnik za Sputnjik.

Ukrajina pod uticajem Zapada

Bortnik objašnjava da je Kijevu važno da se riješi Minskog formata ili da ga nekako transformiše, zato što realizacija Minskih sporazuma predviđa stvaranje u Ukrajini federativnih ili čak konfederativnih subjekata u okviru onih oblasti koje nisu pod kontrolom Kijeva.

„To jest, u okviru države će se stvoriti federalni ili konfederalni entitet Donjecke i Luganske oblasti. Isti model može biti privlačan drugim regionima i toga se Kijev plaši. Uprkos potpisanom Minskom sporazumu, Ukrajinci nisu spremni da taj model danas primene u Ukrajini, plaše se reakcije radikalnog dijela društva. Ovo je ključni problem“, objašnjava ekspert.

Iznošenje nerazumnih uslova da se pregovori iz Minska „presele“ u neki drugi grad i državu, kao i ometanje pregovora iz bilo kog razloga podstiču „zapadni partneri“, smatraju ruski analitičari.

„Ukrajina se savetuje sa SAD, koje utiču na mnoge odluke u oblasti bezbijednosti, jer su danas jedan od ključnih vojnih partnera Ukrajine“, dodao je Bortnik.

Eksperti napominju da su minski pregovori već šest godina sasvim zadovoljavajuća platforma za strane koje učestvuju u njima i da propast takvih pregovora, po pravilu, dovodi do izbijanja rata.

Na pitanje kakve je perspektiva Minskog formata i tog sporazuma, i kakva se situacija može očekivati u Ukrajini u narednom periodu, Bortnik upozorava da je moguća eksalacija sukoba.

„Vidimo da Ukrajinci žele da uz vojnu prijetnju izađu iz minskog ćorsokaka, iz blokiranog političkog procesa ili putem nove eskalacije. Podsjetiću da su prvi i drugi Minski dogovori su bili posledica vojne eskalacije. Takođe, u opticaju je još jedna varijanta – odbacivanje tog pregovaračkog formata i formiranje novog modela pregovora, bilo da su to budimpeštanski, helsinški ili bečki format. Za sada se situacija postepeno razvija prema pogoršanju konflikta, ka eskalaciji sukoba, uz malu, ali postojeću pretnju širenja na druge regione“, zaključio je ekspert.

Podsjetimo, situacija u Donbasu zaoštrila se krajem februara. U regionu se praktično svaki dan bilježi razmjena vatre, uz upotrebu minobacača i bacača granata. Strane se međusobno optužuju za pogoršanje situacije, a predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski danas je stigao u Donbas, gdje obilazi položaje ukrajinske vojske.