Kako zima utiče na naš organizam

Zimu karakterišu značajno duži vremenski period noći – odsustva svjetlosti i kraći period dana. To uzrokuje i niz promjena unutar organizma, „naravno u okviru dozvoljenih fizioloških oscilacija krutih homeostatskih konstanti“, kaže za portal N1 prof. dr Tomislav Jovanović.

„Na našim prostorima je značajno niža temperatura, najčešće oko nulte, i u odnosu na prethodni period bez izraženih temperaturnih oscilacija. Retko je ta oscilacija preko 15 stepeni Celzijusa, a što je jako značajno po organizam čoveka. Jer manje ambijentalne temperature zahtevaju angažovanje nižeg stepena adaptacionih mehanizama“, objašnjava on.

Niske ambijentalne temperature su u značajnoj meri praćene visokom vlažnošću vazduha, zahtevaju i posebne oblike ponašanja, dodaje on.

„Dobra je činjenica da na našim prostorima nema ekstremno niskih temperatura, kao i to što nema značajnih oscilacija dnevno – noćnih temperatura koje bi zahtevale dodatno angažovanje adaptacionih mehanizama sa svim posledičnim stanjima“, kaže dr Jovanović.

Kraći dan, duža noć

Prema njegovim rečima, kraći vremenski period dnevne svetlosti (dan) sa značajno produženim periodom bez svetlosti (noć) zahteva i uspostavljanje novog cirkadijalnog ritma.

„Ritma budnosti i spavanja, lučenja hormona, hranjenja, mentalne i fizičke aktivnosti. Manje sunčevih zraka sa svim svojim benefitima posledično primarno redukuje lučenje endorfina, a što direktno utiče ne samo na hormonsku homeostazu, već i niz psiho motornih procesa, koji se posebno manifestuju kod starijih i osoba za hroničnim bolestima“, navodi on.

Dodaje da su neraspoloženje, nervoza, osećaj umora, depresija i ankzioznost izraženiji u ovom periodu.

„Znači stanja koja su direktno vezana za ambijentalne uslove življenja i o koji smo dužni da obratimo poslebnu pažnju sa aspekta medicine, neposrednog okruženja, pa i lično. To je dovoljan pokazatelj da smo svi, a poslebno starije osobe, u posebnom izazovu da svaki trenutak lepog vremena sa sunčevim zracima iskoristimo boravkom izvan stanova i kuća“, kaže naš sagovornik.

Odeća i ishrana

Govoreći o odeći, dr Jovanović ističe da mora da bude prilagođena ambijentalnim uslovima – koja će pomoći u održavanju telesne temperature i koja ne sme da izazove pojačano znojenje sa svim posledičnim stanjima.

Zimski period našeg podneblja zahteva i izmenu ishrane sa aspekta njenog porekla, količine i sadražaja.

„I pored činjenice da izbor hrane u savremenim okolnostima nije više uslovljen ambijentalnim uslovima i da postoje male razlike u njenom izboru bez obzira na godišnje doba, zimski period zahteva i niz mehanizama usmerenih u cilju očuvanja konstantne telesne temperature uz navedeni oblik ponašanja. Ishrana radi produkcije veće količine toplotne energije. Hrana sa većim procentom uglavnom zasićenih masti i protenina, što zajednički uz potencijaciju rasporeda masnog tkiva u cilju očuvanja toplote kao termičkog izolatora povećaja metaboličku aktivnost organizma sa produkcijom veće količine toplotne energije“, objašnjava doktor.

Kako prilagoditi organizam

Dr Jovanović ističe da se zimski period karakteriše i većom produkcijom hormona kore nadbubrežnih žlezdi sa svim svojim efektima, kao i trajnom produkcijom viška toplotne energije. Dodaje da zimski period zahteva i veću adaptibilnu sposobnost organizma koja je opet uslovljena životnom dobi, stanju organizma i posebno prisutnim hroničnim bolestima.

„Zimski period zahteva i dodatnu adaptaciju organizma uslovljenih prisutnim klimatskim faktorima. Promena u hormonskoj homeostazi, njen kapacitet kao osnovni ograničavajući faktor u svim daljim aktivnostima. Adaptibilna sposobnost starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima je značajno manja. Zbog toga ju je potrebno podupreti oblikom ponašanja, ishranom, oblačenjem, fizičkom aktivnošću, farnako terapijom. Sve u cilju sprečavanja progresije ili daljeg pogoršanja osnovne hronične bolesti kao što su gojaznost, hiperglikemijsko stanje, hipertenzija sa svim posledičnim stanjima u nivou srca i krvnih sudova centralnog nervnog sistema“, navodi on.

Saveti za starije

Dr Jovanović naglašava da je zimski period poseban izazov i ujedno problem starijih osoba.

„Prisustvo hroničnih bolesti. Nužnost usklađivanja postojeće terapije. Pretnja potpune izolacije sa svim negativnim posledicama. Savet je da fizičku aktivnost prihvate kao obavezu, ali usklađenu sa vremenskim uslovima, životnoj dobi i potrebama. Ako se pak odluče za hodanje i šetnje na otvorenom da izbegavaju meteorološke oscilacije (kiša, sneg ili vetar) i da to čine u prisustvu minimum još jedne osobe kao faktora fizičke sigurnosti i, što je još važnije, verbalne komunikacije kao glavnog činioca spoja motorne-fizičke aktivnosti i verbalnih funkcija u cilju, u toj životnoj dobi, održavanja kongnitivnih sposobnosti. Fizička aktivnost na otvorenom kao prevencija osteoporoze, demijenlinizacije, gojaznosti i svih posledičnih stanja“, ukazuje on.

U ovom periodu, ne samo starije osobe, mora da se vodi računa o unosu adekvatne količine tečnosti koja je gotovo ravna količini potrebnoj u toku letnjih meseci (gubitak toplote uz pomoć gubitka vode, povećana termogeneza, odeća i naravno stepen zagrejanosti stanova i vlažnost vazduha u njima), ističe on.

„Uz trud izbegavanja jednolične hrane prebogate mastima i ugljenim hidratima, nužna je i suplementacija minerala i vitamina posebno vitamina C, B12, D3, kao i magnezijuma. Po preporuci lekara u slučaju pojave nesanice u toku dugih noći uvesti i minimalne doze melatonina kao hormona koji se u normalnom luči u hipotalamusu u prvoj fazi spavanja sa nizom eferentnih i, posebno za starije, učinkom aferentnim na kognitivne funkcije i usporavanje procesa starenja“, objašnjava doktor.

Poseban izazov za čitavu ljudsku populaciju je u zimskom periodu boravak u zimskim centrima i bavljenje sportovima na snegu.

„Jasnoće radi, svaki boravak osoba starijih od 65 godina na nadmorskoj visini iznad 1.600m je poseban rizik. Predstavlja dodatno opterećenje za kardiovaskularni i respiratorni sistem. Uz smanjeni adaptacioni kapacitet se stoga ne preporučuje ovim osobama dodatno izlaganje riziku. Isto važi i za gojazne osobe bez obzira na životnu dob, kao i osobe sa hipertenzijom i preležanim infarktom srca ili mozga“, ističe sagovornik.

Dodaje da su planinska mesta sa umerenom klimom, redukovanim padavinama i vlažnošću vazduha su u zimskim, a posebno letnjim mesecima, idealne sredine za bezbedan boravak najmlađih i starijih, kao i osoba sa faktorima rizika.

„Uostalom, najbolji primer je, u savremenom vremenu moderan a poznat duže od jednog veka, Davos sa nadmorskom visinom između 1.500 i 1.600 metara. Primorska mesta malih temperaturnih razlika (dan – noć), i dnevnom temperaturom koja ne prelazi temperature termičke neutralnosti su idealne za boravak starijih osoba“, navodi dr Tomislav Jovanović.

 

(n1)