Mnogima je izazov ujutru se izvući iz toplog kreveta dok još vlada mrak i otići na posao.
Međutim, ovo može značajno uticati na vaše zdravlje, što potvrđuju stručnjaci.
„Kada se stalno budite po mraku, od vašeg tela se traži da nadjača veoma stare biološke ritmove. Svetlost je primarni regulator cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji pomaže telu da odluči kada da se oseća budno, a kada pospano. Kada se probudite pre izlaska sunca, mozak ne prima taj jutarnji svetlosni signal“, rekla je lekarka Suzanne Wylie za Metro.co.uk.
Bez svetlosti ne dolazi do porasta kortizola, hormona koji nas čini budnima, dok melatonin, koji bi trebao da olakša buđenje, ne opada dovoljno. Ovo često dovodi do osećaja ošamućenosti i usporenog kognitivnog procesiranja.
„Izloženost jutarnjoj svetlosti pomaže u regulaciji serotonina, koji poboljšava raspoloženje tokom dana i kasnije se pretvara u melatonin noću. Kada se ljudi stalno bude u mraku, često su lošeg raspoloženja, razdražljivi i imaju smanjenu motivaciju“, kazala je lekarka.
To je delom razlog zašto sezonski afektivni poremećaj (SAD) postaje češći zimi, kada su noći duže. Međutim, čak i osobe koje nemaju SAD osećaju se usporeno i imaju poteškoće sa koncentracijom.
Buđenje iz dubokog sna dok je napolju još mrak može pogoršati kvalitet sna. To može poremetiti cirkadijalni ritam i promeniti oslobađanje hormona poput melatonina.
„Ovaj hormon se obično povećava uveče kako bi podstakao san, a opada ujutru kako bi nam pomogao da se probudimo. Produženi periodi mraka mogu poremetiti ove signale, što dovodi do isprekidanog sna“, objasnila je lekarka.
Loš san povezan je sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, jer ometa normalnu metaboličku regulaciju.
„Određene imunološke ćelije prate dnevne ritmove i aktivnije su u određeno doba dana. Poremećaj sna i neusklađen biološki sat mogu smanjiti efikasnost imunološkog odgovora“, kazala je lekarka.
Metabolizam je takođe pogođen buđenjem pre zore, jer je usko povezan sa cirkadijalnim ritmom.
(B92)
