Kako pas može da „pročita“ naše namjere

Nemački naučnici pronašli su nove dokaze o inteligenciji pasa. Zaključci studija navode da psi mogu shvatiti pojam ljudske namere.

Od mudrog pogleda do upitnog mumlanja, psi odavno odaju utisak da znaju više o tome šta njihovi vlasnici nameravaju nego što bi se to moglo očekivati.

Sada su istraživači pronašli nove dokaze o psećoj mudrosti: psi najverovatnije mogu da utvrde da li su ljudske radnje namerne ili slučajne.

„Naši nalazi pružaju važne početne dokaze da psi mogu imati bar jedan aspekt teorije uma: sposobnost prepoznavanja namere na delu“, pišu autori, ističući da su među ostalim životinjama koje pokazuju takvu sposobnost šimpanze, afrički sivi papagaji i konji.

I ranija istraživanja su pokazala da psi mogu pratiti ljudsku pažnju i reagovati na gestove koji pokazuju.

Osim toga, poznato je da mnogi psi odmah pokazuju uzbuđenost usled određenog načina ponašanja koje najavljuje neku radnju, a to je, kada na primer vlasnik podigne povodac. Međutim, stručnjaci kažu da nije jasno da li psi zaista shvataju pojam ljudske namere.

U časopisu Scientific Report, opisan je jedan eksperiment sa psima kako bi se razjasnila njihova pronicljivost.

Tokom eksperimenta, istraživač je testirao psa pod tri uslova: u jednom su pokušali da mu ponude poslasticu, ali su je „slučajno“ ispustili i rekli „Ups!“, u drugom su pokušali da ponude poslasticu, ali pas je imao prepreku da do nje dođe. U trećem delu eksperimenta, istraživač je ponudio poslasticu, ali ju je iznenada povukao i rekao: „Ha ha!“

„Ideja ovog eksperimenta je da u sve tri situacije iz nekog razloga ne dobiju hranu“, rekla je dr DŽulijan Brojer, koautorka istraživanja sa Instituta ‘Maks Plank’ za nauku o ljudskoj istoriji.

Međutim, napominju da je potreban dalji rad uz ispitivanja.

Doktorka Salin Lavel, predavač filozofije na Univerzitetu u Edinburgu, koja nije bila uključena u studiju, izjavila je: „Razlikovanje namernog i nenamernog ponašanja unutar jedne vrste donosi važne prednosti preživljavanja; mogućnost da se ovo generalizuje na drugu vrstu, daje dodatnu podršku tvrdnji da psi razlikuju ponašanje na osnovu namera a ne na osnovu nekog drugog znaka“.

Ali je, kako ističe, važno i osetljivo pitanje da li je takva sposobnost pasa dovoljna da se tim životinjama pripiše razvoj uma, jer „istraživači intenzivno raspravljaju o tome koji je nivo razumevanja tuđih psiholoških stanja potreban da bi se zaslužila ta oznaka”.

(RTS)