Kako je Bajden ponizio Britaniju

Piše: Siniša Ljepojević, publicista i bivši dopisnik Tanjuga iz Londona

 

Svi američki predsednici poslednjih decenija redovno, uz najveće počasti, posećuju Veliku Britaniju, ali poseta predsednika Džoa Bajdena Severnoj Irskoj, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva, nije ličila na takve posete. U Severnoj Irskoj predsednik Bajden je boravio manje od jednog dana i, bez prisustva britanskog premijera Rišija Sunaka, razgovarao sa lokalnim liderima.

Javno saopšten razlog Bajdenove posete je obeležavanje 25. godišnjice takozvanog Sporazuma Velikog petka kojim su formalno okončani višegodišnji nemiri i nasilje i uspostavljena nova struktura lokalne vlasti. Takođe, saopšteno je da će američki predsednik osnažiti podršku novom, Vindzorskom okviru trgovine i odnosa Severne Irske sa Evropskom unijom posle bregzita.

Zbog nepovoljnih pregovora o prirodi tih odnosa vodeća partija protestanata Demokratska unionistička partija (DUP) bojkotuje lokalni parlament i u Severnoj Irskoj već godinu dana nema vlasti. Predsjednik Bajden je najavio da će on rešiti taj problem, a ne britanska vlada. Ali, izgleda da ipak nije uspeo. Posle kratkog razgovora sa predsednikom Bajdenom, DUP je saopštio da ne menja svoju politiku. I pritom poručio: „Samo vi nemojte da nas podučavate o demokratiji“.

Od same najave Bajdenovog dolaska ocenjeno je da je način njegove posete „i poniženje i uvreda i provokacija“ za Britaniju. Jer, zvanično, predsednik Bajden u sklopu predizborne kampanje dolazi u Republiku Irsku a ne u Ujedinjeno Kraljevstvo. Ali, on je prvo sleteo u Severnu Irsku, u Belfast, a to je Ujedinjeno Kraljevstvo. Da li je za njega taj deo britanske države u stvari Republika Irska, i koju zemlju on posećuje?

Potcenjivanje kraljevine

A u političkim krugovima je čak postojala nada da bi njegov dolazak, makar i samo u Belfast, mogao da popravi u velikoj meri narušene odnose dva tako bliska saveznika, pa je time u javnosti amortizovana provokacija. Uprkos bliskoj saradnji i obostranoj upletenosti u ukrajinsku krizu. Glavni problem je uporno odbijanje Vašingtona da posle bregzita sklopi trgovinski sporazuma sa Britanijom kojem se London toliko nadao. Ali, o tome nije bilo ni reči.

Nekoliko dana pre Bajdenove posete Bela kuća je saopštila da američki predsednik neće doći na krunisanje britanskog kralja Čarlsa Trećeg; poslaće samo svoju suprugu Džil. Nikada američki predsednici nisu ni dolazili na krunisanja britanskog monarha, ali ovaj nedolazak je doživljen kao potcenjivanje kraljevine koje je tako blizak saveznik.

Iz Vašingtona je čak stiglo i objašnjenje da je predsednik „isuviše star za takvo putovanje“, a onda dolazi u Severnu Irsku. U novostvorenoj atmosferi oživljene su stare optužbe da Bajden, kao Irac, „mrzi Britaniju“, i da je u Vašingtonu oduvek bio jedan od njenih najvećih neprijatelja.

U takvom ambijentu neprijatnosti, medijska mašinerija Bele kuće je prešla na „kontrolu štete“.

Uoči samog putovanja u Americi je objavljeno, ali ne i u Britaniji, da je britanski kralj Čarls Treći u stvari pozvao predsednika Bajdena da poseti Britaniju ali se, doduše, ne zna kada će do te posete doći. Ali, predsednik Bajden se u Severnoj Irskoj nije sreo sa britanskim kraljem iako je standard da se američki predsednik obavezno vidi sa britanskim šefom države. Kralja, međutim, Bajden nije video.

„Bliski partneri“

Pa je onda iskorišćen i Bajdenov govor na Univerzitetu u Belfastu. Tu je on pre svega tvrdio, i insistirao, da „ne mrzi Britaniju“, i otkrio da on jeste Irac ali i da je deo njegove porodice poreklom iz Engleske, iz Notingema. Onda je govorio i o američkim investicijama u Severnoj Irskoj. Najavio je njihovo trostruko povećanje ali pod uslovom da se formira lokalna vlast. Međutim, Bajden nije uspeo da ubedi severnoirske političare da tu vlast i formiraju.

Metodologija govora je ličila na one kojima američki zvaničnici ucenjuju „treće zemlje“, a ne saveznike.

Njegovom govoru na Univerzitetu u Belfastu nije prisustvovao britanski premijer Sunak.

U tim prazninama britanski mediji su se okrenuli analizama ponašanja predsednika i premijera, sugerišući da je to najbolja ilustracija ambijenta posete. Tako se ukazuje da je, kada je ga premijer Sunak dočekao na aerodromu, američki predsednik prema njemu delovao „hladno“. Pa se nameće pitanje da li ga je uopšte i prepoznao. Posle kratkog rukovanja, naime, Bajden je praktično odgurnuo britanskog premijera da bi se srdačno pozdravio sa nekom ženom iz američke ambasade.

Sutradan su predsednik Bajden i premijer Sunak razgovarali u hotelu svega 45 minuta. Ličilo je na formalnost, samo za fotografisanje. Premijer Sunak je potom izjavio da su on i Bajden „bliski partneri“. Ali, nije bilo reči o važnom trgovinskom sporazumu, koji nikako da bude sklopljen.

Interesantno je i da se više ne spominju „specijalni odnosi“ čime se, barem Britanija, decenijama hvalila. Ne pomaže Ukrajina. Susret je izgledao kao neformalan i na fotografijama se vidi kako su dve šolje čaja na stolu.

Hladna neprijatnost

Britanski list „Dejli mejl“ otkriva da je i to bio samo dekor za medije jer čaja nije bilo u šoljama. A Sunak je čak i glumio da iz prazne šolje pije čaj. Analitičari ponašanja i stručnjaci za govor tela ocenjuju da je njihov susret izgledao kao „hladna neprijatnost“ za Bajdena, a Sunak se ponašao kao gost na prijemu koji nikako ne uspeva da se pridruži glavnoj grupi gostiju.

Potom je predsednik Bajden otišao u višednevnu posetu Republici Irskoj.

Već dugo se svi američki predsednici udvaraju Ircima. I za to se uglavnom koristi Severna Irska i Amerika je duboko upletena u taj deo Ujedinjenog Kraljevstva. Ali, udvaranje Ircima istovremeno znači biti i protiv Britanije.

Tako se otkrilo da je Vašington bio u tesnoj vezi sa Irskom republikanskom armijom (IRA) koja snosi najveći deo odgovornosti za višegodišnji teror u tom delu zemlje.

Možda je, ipak, najvećeg antibritanskog raspoloženja bio predsednik Barak Obama. Njegova majka je Irkinja a otac iz Kenije koji je pobegao iz svoje zemlje zbog britanskog terora.

Prvo što je Obama uradio kada je ušao u Belu kuću je bio nalog da se izbaci bista Vinstona Čerčila iz Ovalnog kabineta.

Ali u uplitanju u unutrašnje stvari Britanije najdalje je otišao predsednik Bil Klinton koji je uz podršku Tonija Blera, a obojica su škotsko-irskog porekla, bio ključna ličnost u Sporazumu Velikog petka čijih se 25 godina sada obeležava. I taj navodno istorijski sporazum je ispregovarao jedan Amerikanac, a ne Britanac, Klintonov prijatelj i izaslanik Džordž Mičel. Posle tog sporazuma američka poštanska kompanija „Fedeks“ je dobila dozvolu za rad u Britaniji a Mičel je član uprave te kompanije. To je američka politika.

Glasačka mašina

Taj, kako se zove, istorijski sporazum nije, međutim, rešio bitna pitanja. Prema sporazumu jeste iz zatvora oslobođeno oko 350 osuđenih terorista, mahom iz IRA-e, politički je IRA legalizovana preko svog političkog krila Šin Fejn, ali mir i stabilnost nije doneo. Belfast je još uvek fizičkim zidom podeljen grad i iz jednog dela u drugi se ne ide.

U Americi je 47 miliona ljudi koji se izjašnjavaju kao Irci ili su irskog porekla, i ta glasačka mašina je ključna za sve predsednike. Inače, Irska je zemlja migracije i procenjuje se da u svetu živi oko 60 miliona Iraca. U Republici Irskoj je oko pet miliona ljudi, od koji su 535.000 stranog porekla, uglavnom iz Poljske, Litvanije i Rumunije. To znači da je Iraca u samoj Irskoj svega oko četiri i po miliona.
U Severnoj Irskoj živi milion i 885.000, od kojih su skoro 40 odsto katolici a ostalo protestanti. Većina protestanata su u stvari škotskog porekla. Kada je 1923. formirana Republika Irska kao nezavisna država a šest srezova na severu ostalo u Kraljevstvu, u Severnoj Irskoj je bilo samo sedam odsto katolika.

Prema Sporazumu Velikog petka, kada broj katolika koji se smatraju izvornim Ircima premaši 50 odsto, moguć je referendum. Najnovije istraživanje agencije „JuGov“ pokazuje da više od polovine građana Britanije smatra da sami žitelji Severne Irske na kraju treba da odluče o svojoj sudbini. Ali, u osnovi dominantna je ravnodušnost prema tom delu Kraljevstva.

Bajdenov odnos prema Britaniji se ne razlikuje od odnosa njegovih prethodnika ali sada se manifestuje u njenom najogoljenijem obliku. Njegova poseta Severnoj Irskoj je simbol poniženja Ujedinjenog Kraljevstva. Američki predsednik se ponašao kao prema nekoj američkoj provinciji u koju može da dođe kad hoće i kako njemu odgovara. Tako da je ipak ostvarila svoj cilj. Ponizio je Britaniju, a Ircima pokazao ko je stvarni gazda irske sudbine.

Savremena Britanija, međutim, ima malo mogućnosti da odgovori na poniženje. Jer, njena stvarna veza sa Amerikom su finansije a London je u finansijskim problemima. Na Londonskoj berzi su dve trećine trgovine u američkim dolarima, i to je ono što diktira britansko vazalstvo.

(rt.rs)