Kada je Dritan najavljivao kokice i veliko finale spremao nas je na brak URE i Mila Đukanovića
Piše: Bojan Panaotović
Kada je pre nekoliko meseci lider URE Dritan Abazović govorio da u Crnoj Gori sledi „veliko finale“, a da je na građanima da pripreme kokice i uživaju u spektaklu, veliki broj naivnih pomislio je da bivši premijer zna nešto što mi, obični smrtnici, ne znamo i da će takozvana ruka pravde doći do neke „krupne zverke“. Čak je i ugledna hrvatska štampa spekulisala kako se sprema hapšenje Mila Đukanovića, te su mnogi pogrešno zaključili da Dritan ispotiha najavljuje scenario Sanader u Crnoj Gori.
Vrijeme je majstorsko rešeto govorio je Njegoš, tako ono da najbolje odgovore na sva otvorena pitanja i nedoumice. Tako su svi oni sa iskokanim kokicama i adekvatnim osvežavajućim pićem ostali uskraćeni za „veliko finale“ sve do juče kada se zapravo moglo videti kakav rasplet nas očekuje.
Veliko finale dolazi u sferi politike a ne krimi žanra. Naime mladi Luka Rakčević „opravdano je odsutan“ kada ga kolege iz tridesetoavgustovske većine pozivaju na razgovore dok istovremeno funkcioneri URE insistiraju na tome da imaju puno pravo da sa dva(2)! odbornika dobiju mesto gradonačelnika. Pošto je od DPS-a i njihove frakcije SEP-a već stigla ponuda o manjinskoj podršci gradskoj vladi u kojoj bi bili URA, Milatović i ES, sa Rakčevićem na čelu grada, jasno je zašto je Rakčević „opravdano odsutan“. Finalizuje dogovor sa Milom Đukanovićem i DPS-om o formiranju vlasti u Podgorici.
Jučerašnje slavlje i video klipovi poslati u javnost pokazuju ono što svi upućeni dobro znaju, da je pravi, istinski lider i neupitni autoritet u DPS-u Milo Đukanović, tako da Abazović i URA ne ulaze u politički brak sa nekim reformisanim ili DPS-om koji želi da se predstavi reformisanim. Naprotiv sa slavlja tokom koga su ključne poruke naravno srbofobne, upravo se želela poslati poruka ko je glavni faktor.
Suma sumarum, veliko finale i kokice umesto u akcionom žanru, trileru ili drami, dočekali su nas na kanalu političkih, već viđenih melodrama i „limunada“, novi brak URE i Đukanovićevog DPS-a. Bilo bi dobro da nam glasači DPS-a objasne smisao glasanja za Nermina Abdića i fanatično klicanje njegovog imena, kada dr Abdić u političkom smislu neće u podgoričkoj vlasti predstavljati ništa.
U super finalu ove podgoričke melodrame, preostaje da se vidi hoće li se Milatović trgnuti i zapitati “ gde sam ja u svemu tome“ i kakve koristi njegov pokret ima od toga što će partija sa 2 odbornika upravljati glavnim gradom države što je svetski unikat. Preostaje da se vidi hoće li dokučiti da bi time izneverio 55% od 60% onih koji su glasali za njega na predsedničkim izborima i da li će uvideti da bi politički pogubno za njega bilo da ulazi u koaliciju sa čovekom koga je pre dve godine pobedio na predsedničkim izborima. Svakako je njegova sloboda da napravi i takav korak, ali politička težina njegove partije nakon toga merila bi se u promilima a ne u procentima.