Kaćušom na Rusiju, s Draginjom u Srbiju

piše: Srbo Karadaglić

Stari Latini su zborili – nomen est omen. Što će reći ime je znak, ime određuje. Pade mi to na um sinoć nakon tv priloga o protestu par stotina angažovanih pristalica ove nesreće što je za vazda opljačkala i unesrećila Crnu Goru.

Jedan od govornika bila je i Kaćuša Krsmanović novinarka Pobjede koja se nedavno ni kriva, ni nedužna, našla na nekakvoj mapi ekstremista u Crnoj Gori.
Kažem ni kriva ni nedužna jer je baš to. Kriva nije jer je niko ne shvata ozbiljno – prosto dokona i bezobavezna žena pa barjači. A dužna jeste nekakvu odgovornost, jer ustvari njena borba je oksimoron. Bori se navodno za državu, a ustvari za Mila, a Milo najveće zlo za državu. To je onda štetno i mora podnijeti odgovornost makar na partijskoj ćeliji.

Nego, nismo mi dokoni da se zatupljujemo Kaćušinom dokonošću i političkom promašenošću.

Ja bih koju o imenima.

Njeno ime je, daleko se kazalo, rusko. Označava, očekujem, ženu naočitu plavu i sa toplom ruskom dušom. Damu o kojoj se da pjevati. Isto ime nosi i ruski višecijevni raketni bacač, prvi te vrste u svijetu, kojim je Crvena armija odbranila od Hitlera Staljingrad 1943. godine i dvije godine docnije oslobodila od toga zla cijelu Evropu. Osim Crne Gore. Nas je oslobodio Broz i Jovo Kapa.

Zagrmlje crvenokosa Kaćuša sinoć protiv Rusije i njenog uticaja u Crnoj nam Gori. Da si prava antifašistica ti bi makla to mrsko rusko ime, pa bi onda mogla iz svih cijevi Kaćuše po zloj Rusiji. Recimo da se zoveš Draginja. Ali samo da se zoveš. Jer i Draginja malo švrlja, zebem. Te prč Crnogorka, te majka joj prava i najprava Srpkinja, te Srbija hoće da obestrvi Crnu Goru i utopi je u „srpski svet“… I tandara i mandara. I preko toga svega Draginja njenu i ćerku Novaka Adžića opravi da živi i studira u mrski „srpski svet“.

A iz Beograda nam od 1918. puaju samo zli vljetrovi, dobra moja Drage.

Prosto ne znam gde da te metnem lepa Draginjo? Na koju policu političku i historijsku, što kaže Suljo.

A ovoj studentkinji iskreno želim svako dobro i saosjećam sa njom. Nije lako živjeti u Draginjinom „srpskom svetu“. I molim te nemoj se zaljubiti, a tek ne dao Bog udati za kakvog Šumadinca. Draginju bi sastavila kap u teretani, u mikrofiber preobuci. Ne bi je ni Jevto reanimirao!

Dakle, Draginjo uzmi Kaćušu pa zaori nebo ognjem, samo molim te ne krišti i ne vitlaj rukama. I zapevaj … što ste na nas digli hajku, četničku vam… majku. Samo da znaš ono četničku znači srpsku. Tako to zovu komunjare.