JESMO LI MI NAROD BEZ GLAVE?

Trideset godina već traje unutrašnje srpsko „ćeranje“ oko osporavanja i navodne obaveze da se prizna sporni genocid u Srebrenici. Studije su o tome napisane, teorijske rasprave, političke analize, izveštaji sudskih patologa… I dok su reflektori domaće i svetske javnosti okrenuti ka Srebrenici, u polutami scene nestaju ništa manja stradanja srpskog naroda samo dvadesetak kilometara dalje. I neka što o tome ćute ostrašćene i instruirane glave, glavešine, mediji i javno mnjenje muhamedanaca iz Bosne, ćute i tu istinu trpaju u kučine i veliki broj Srba i, navodno, srpskih medija i NVO poklisara s ove strane Drine.

Ali, postoji jedna jeziva fotografija sa početka etničkog razračunavanja u nekadašnjoj Meki bratstva i jedinstva, fotografija koja sve priče o zločinima obje strane stavlja po strani. To je fotografija, nastala u leto 1992. godine, na kojoj mudžahedin Kristofer Kaze, u rukama drži odsečenu glavu srpskog vojnika, Blagoja Blagojevića. Možda će čitaoca začuditi netipično ime ovog glavosjeka, ali reč je o muhamedancu sa francuskim pasošem.

Prizor koji Bosnu više nego simbolično vraća u vreme osmanlijskih silnika i njihovih „dimiskija“, na vreme venaca odsečenih srpskih glava visoko vešanih po kulama i tvrđavama, ubrzo je gurnut pod tepih. Ne čudi to uopšte od muslimanske, ali čudi i boli od srpske strane. Jer, nije samo reč o srpskoj glavi, reč je o prizoru koji se dešava u praskozorje dvadesetprvog veka i koji je više od simbolike i opomene. I nije počinilac stigao iz neke arapske vukojebine, stigao je iz Francuske, kolevke „pravde, slobode i jednakosti“.

„Srbi su genocidan narod“, grmi sa svih strana i, na žalost, nalazi odjeka i u samoj Srbiji. Ali, da je pravde, one ljudske i one međunarodne, pre svih rasprava morala bi se razjasniti poruka i simbolika ove monstruozne fotografije. I da ona stoji u preambuli svake rezolucije i deklaracije o genocidu u Srebrenici. Ali, ne, svim silama se trudi, na žalost sa obe strane, da se ona pokrije prašinom zaborava.

A da sve bude još i gore, postoje ozbiljne tvrdnje da zločinac i „fudbaler srpskom glavom“, Kristofer Kaze, i dalje mirno živi u Bosni, štićen sa njenog političkog i državnog vrha. A Srbi se decenijama sramežljivo brane od monstruozne optuže.

Zbilja, jesmo li mi Srbi zaista narod bez glave?

Emilo Labudović