JESI LI ZA MAFIJU?

Piše: Bećir Vuković

Kad u tuđu kuću ulaziš, ulazi slijep, a kad izlaziš, izlazi nijem, stara je narodna izreka koja više nikoga ne obavezuje.

U kuću vam uđe i podigne poklopac sa šerpe, i zaviri u korpu sa prljavim vešom.

Nemoral se uznio do norme, i svako po nepisanim pravu, trupačke uskače u tuđe snove…

Otkako smo umreženi, znamo i ko s kim spava, i ko šta sanja. Ono što je pisalo po zidovima nužnika, sada nalazimo po društvenim mrežama…

Kao po traci, kroz takve medije prolijeću svakakva pitanja.

(Ima neko doba, i potvrđeni pesimista, sanja jedan sanak pusti. Zna da je vazda bio sumnjiv, pa da ga ne sanjaju, što će reći zaborave…)

Jedne noći na jednoj televiziji jedan zajapureni novinar pita jednog pristojnog političara – ni manje ni više nego – jesi li ti za Putina..?

Umjesto da kameru montira u kafani, pa da ga za šankom pita za koga je, a za koga nije. Kafana je institucija, i ne treba krasti iz njenog repertoara…

Unekoliko, mora se poštovati osnovni red, mora se poštovati svaki kućni red, samim tim i institucija kafane. U nadležnosti kafane jesu i pitanja poput onih – jesi li za Putina. Jesi li za Staljina. Naravno, samo provokatorima isto je i Staljin i Putin. S tim, što je provokatorima radno mjesto u kafani, a ne na televiziji.

Umjesto da pita: jesi li za mafiju, ili ne, jesi li za prvu, ili, drugu drugu familiju.

Elem, to su naša dva osnovna pitanja, i ne treba ostupati od njih.

Pustimo prazne priče šta kaže druga Rusija, šta kaže druga Srbija, šta kaže druga Francuska, šta kaže druga Amerika.

I crnogorski kvaziintelektualci morali bi čuti riječ Noama Čomskog, jednog od vodećih svetskih intelektualaca. Šta Čomski kaže o krizi između Istoka i Zapada, prije svega Rusije i Amerike, čiji se sukob odigrava u Ukrajini.

Čomski kaže: „Teško je reći gde će pepeo pasti.“

Zato, dok pepeo ne padne, vratimo se našem jadu, popovratimo se našem osnovnom pitanju: šta kaže druga familija o manjinskoj vladi.

(Znamo šta je sve rekla prva familija, ali šta kaže, i šta hoće i šta je skontala druga familija. To su pitanja za crnogorske intelektualce…)

Na crnom tržištu neće biti cigareta, dok, opet, ne provale magacin u Luci Bar. To je priča za crnogorski intelektualni krem ispod Gorice…

Manimo se parabola i oksimorona, povratimo se našoj nesereći: jesi li ti za – prvu – ili – drugu familiju.

Slovom: jesi li za mafiju..?

Evo, odavde znam da nikud ne idem, i Crnogorci bi voljeli da imaju brzu prugu od Podgorice do Bara, kao što je ona od Beograda do Novog Sada, samo što Crnogorci neće da se pitaju – zašto – nemaju brzu prugu. A, odgovor je jednostavan: ako si za mafiju, nećeš brzih dana imati brzu prugu.

Ako si za otvoreni Balkan, imaćeš brzu prugu, a ako nisi, što se tiče Crnogoraca, i ovu najsporiju prugu u Evropi, mogu ukinuti. I staviti granu preko šina.

Prije ćeš na konju vranu stići od Podgorice do Bara, nego čuvenim, raspalim, ruskim šinobusom, bez kočnica…

Predsjednici Srbije i Mađarske povezuju sjever i jug, Beograd i Budimpešta, i gore sa Berlinom i Baltikom, samo Crna Gora neće brzom prugom iz Otvorenog Balkana u Otvorenu Evropu.

Osnovna, špijunska, kafanska pitanja bila su – jesi li za Kralja, jesi li za Staljina, jesi li za Đilasa, jesi li za samoupravljanje, jesi li za nesvrstane, jesi li za vlast radničke klase, jesi li za petogodišnji plan…

Nekad su jedni bili za Ruse, drugi su bili za Sovjete. I danas potomci onih koji su bili za Sovjete udarnički su protiv Rusa. A oni koji su bili za Kralja, bili su za Zapad.

Otkako je nebo na zemlju palo, sve se promenilo. Sve se menja, sem kamenja. Samo još uvijek sunce izlazi na istok, a zalazi na zapad…

Samo onaj koga je Bog ubio, bio je za fašizam, i komunizam. Nisam ni za komunističke granice po čijim šavovima još puca Evropa, koja je Rusima uvezla komunizam.

Zato opet postkomunisti prozivaju antikomuniste. Zato tu nešto smrdi.

Generacije su podignute i gurnute u svijet sa istom sviješću i matricom: za koga si..?

Jedna generacija Crnogoraca bila je za Deripasku, i tukli su zajedno po viskiju. Drugi nisu bili ni za toga Rusa ni za toga Crnogorca, ali, i onda i sada piju votku.

Ako me ti pitaš za koga sam, moj se odgovor zna: nikad nisam bio za onoga za kojeg si bio ti. Nisu se ni naša goveda miješala sa vašim. Nisam to ja naredio, nego neka Viša Sila. Takvu razliku sami je Bog utanačio…

Oni koji čitaju Bodlera, uvijek će ga čitati, a oni koji su cijelog života naizust deklamovali Jesenjina, sada bježe od ‘Crnog čoveka’.

Kad bi politizovali i kulturu, jedni bi bili za Bodlera, a drugi za Jesenjina. I, baš kao onaj spiker pitali: jesi li ti za Jesenjina..?

(Pitajte ovih dana Vasojeviće jesu li za mafiju. No, bolje je da ih ne pitate. Potrefili bi vrata..)