JELENA, ŽENA NA PRKOSIMA

Piše: Emilo Labudović

Sasvim je prirodno da se, kad se hvataju krupne ribe, kapitalci, voda uzburka i podigne talog. Sličnost sa situacijom kada se hapse i privode krupne društvene „zvjerke“ takođe je normalna i očekivana. Takođe je normalno da se u zemlji gladnoj pravde, javnost (građani, političari, novinari, NVO lešinari) „umiješaju“ u nešto što bi, po prirodi stvari, trebalo da bude samo stvar policije, tužilaštva i pravosuđa. Ali, između „trbalo bi“ i „jeste“ jaz je dublji od kanjona Tare.

Međutim, u najnovijem talasanju društvene scene Crne Gore desio se paradoks. Naime, više se prašine podiglo, i još uvijek se diže, oko hapšenja i privođenja po društvenom značaju i rangu treće osobe nego prvotimaca. Direktorica ASK-a, Jelena Perović, je ne samo u medijskoj, popularnosti, pretekla čuvenog „tajnovidca sa Bajramovice, kome čak ni štrajk glađu ne pomaže da bude u centru pažnje, i ništa manje čuvenog.„gospodina Z“ iz Skaj komunikacija. Do te mjere da je njen slučaj izuzet iz agende „specijalnih“ i preuzet od strane samog čelnika VDT.

A, ruku na srce, po onome što joj se, za sada, stavlja na teret, taj tretman ič nije zaslužila. Jer, šta su tričavih 60 hiljada evra na ovoj inflaciji? Ni pola auta koje je Jeca vozila. U poređenju sa milionima gospode Katnića i Lazovića – ni za džeparac. I šta su par desetina hiljada kilometara koje je, vozikajući se tamo amo po Crnoj Gori, protraćila Jelena, u odnosu na kilometre stotina mercedesa, audija i dva majbaha koji se koriste taman kao što je Ješka koristila „svoje“ auto. Takođe, samo su naivni očekivali da je ona sjargala sa Cetinja da bi vršila svoju zakonsku dužnost i poštovala svoj „službeni položaj“. Taman posla. NJu su baš i doveli da ne radi svoj posao i ne vrši „službenu dužnost“, već da svojim neradom zaštiti one koji su sve ove godine „radili ispod žita“. I da za svoju lojalnost bude nagrađena mrvicama sa stola „štićenih“, da, dok vrca med, povremeno oliže prste i da žmuri kad ga „štićeni“ zahvataju kutlačama. Pa je zato razumljivo i ono kokodakanje iz DPS kokošinjca nad „nepravdom“ koja joj se čii. I otuda onaj njen široki i prkosni „a la LJubo Čupić“ osmijeh, jer se još uvijek nada da među onima koje je štićenjem „zadužila“ ima dovoljno moćnih da zaustave njen „progon“. A znajući nas, bojati se i da ima.

Ali, ne bih volio da se ovi redovi shvate kao još jedno miješanje u posao ovlašćenih, jer mene, kao „oštećenog građanina“, u Jecinoj situaciji interesuje samo jedno: čime je to naša Jovanka Orleanka sa Cetinja „zadužila“ agu Nika Đeljošaja iz Tuzi i sve Albance u Crnoj Gori da traže njenu amnestiju i budu spremni da joj plate dug??? Ovo pitanje koje se probuklo ispod radara interesovanja javnosti, mnogo je ozbiljnije od pišljivih 60 hiljada evra u lopovskoj državi gdje su pokradene milijarde!? Po čemu, zašto i čime su to Albanci bili izuzeti ili „pokriveni“ Jeleninom zaštitom? Takođe se postavlja pitanje da li je aga Nik potpredsjednik i član Vlade, zaklete na borbu protiv kriminala i korupcije, ili je samo njen pridruženi partner po sopstvenoj volji i potrebi? I ne samo Vladi već i Crnoj Gori. Neko ko iz svog ograđenog vilajeta svrati do ostatka države, kao u dragstor da uzme šta mu treba i koliko mu treba, držeći da je sve van toga samo „cirkus“.

I kažem, nije toliki problem u slavodobitnom i prkosnom osmijehu Jelene sa Cetinja, koliko je problem u ništa manje širokom i niša manje slavodobitnom podsmjehu, i to u lice kolegi pod čijem su resororom sva ova happenja, podsmijehu kojim na sve ovo gleda aga Nik.
A ko ne vidi da nas, i kao narod i kao državu, aga Nik načisto zajebava, ispale mu!?

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)