Izveštaj Stejt departmenta o Srbiji otkriva licemerje i otvara mogućnosti za nove pritiske

Izvještaj o ljudskim pravima u Srbiji koji je prije tri dana objavio Stejt department u okviru redovnog godišnjeg raporta za svaku državu na svijetu, može da posluži za pojačavanje političkih pritisaka američke administracije na Beograd, ali isto tako ne treba zaboraviti da polje ljudskih prava Amerikanci decenijama koriste za ostvarivanje svojih geostrateških interesa.

Ovo je tumačenje sagovornika „Novosti“ nakon objavljivanja 45. godišnjeg izveštaja Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svijetu, koje se, groteskno, vremenski poklopilo sa početkom suđenja nekadašnjem američkom policajcu Dereku Šovinu, optuženom za ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu, zbog kojeg su prošlog ljeta demonstranti širom Amerike izašli na ulice zahtijevajući da se stavi tačka na policijsku brutalnost.

Analiza „NJujork tajmsa“ pokazala je da policija Mineapolisa koristi silu protiv crnih građana sedam puta češće nego protiv svojih belih sugrađana. Takođe, prije samo tri meseca cio svijet je u direktnom prenosu gledao kako su se sukobi demonstranata i policije ispred američkog Kongresa završili sa žrtvama.

Ovi događaji nesumnjivo mogu da bace sjenku na mnoge bukvice koje su očitane u izveštaju Stejt departmenta, ne samo Srbiji, već mnogim državama širom svijeta. Istini za volju, novi državni sekretar SAD Entoni Blinken, ne amnestira svoju zemlju, već u uvodnom dijelu izveštaja kaže:

– Prepoznajući da postoji posao koji treba da uradimo i kod kuće, takođe težimo da ispunimo svoje najviše ideale i principe i posvećeni smo radu ka pravednijem društvu u SAD.

U raportu koji se tiče Srbije zabilježeno je da postoje brojni slučajevi korupcije, da porodično nasilje prolazi nekažnjeno, da postoje ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, gonjenje novinara, pritisak na sudstvo, poricanje ratnih zločina, zločini protiv pripadnika seksualnih manjina, a navodi se i da su u julu 2020. nevladine organizacije apelovale na specijalnog izvestioca UN da se sprovede istraga policijske brutalnosti tokom antivladinih protesta…

Povodom ovog dokumenta, ministar unutrašnjih poslova i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kaže da Vlada SAD može da kritikuje, ali treba da zna da njena kritika vredi koliko i njena spremnost da ono što traži od drugih primijeni i na sebi:

– Zemlja u kojoj se Senat brani i po cijenu života protestanata, ne bi smela da traži od srpske policije da ne brani Skupštinu. Vlada zemlje u kojoj su rasni sukobi masovni, a nasumični zločini iz mržnje svakodnevni, ne bi smela sa takvom lakoćom da Srbiju optužuje za zločine iz mržnje. Srbija je slobodna zemlja i vodi je slobodan čovek. Moćniji ste i veći, možete nas i oklevetati i uništiti, možete srušiti Vučića i dovesti nekog slabića koji će uvesti sankcije Rusiji i Kini, priznati Kosovo, napustiti Republiku Srpsku, možete nam silom dovesti vlast, ali ne možete nas natjerati da je i izaberemo. Nismo sila, ali nismo ni licemjeri.

Predsjednik parlamenta Ivica Dačić podsjeća, za „Novosti“, da su SAD, gotovo u istom danu kada je državni sekretar Entoni Blinken priznao „sistemski rasizam“ u svojoj zemlji, počele da dijele lekcije državama širom sveta o ljudskim pravima:

– Nisu ni nas mimoišli, ali im se može uzvratiti brojnim kontrapitanjima. Recimo, video sam da nam zameraju upotrebu sile na demonstracijama protiv vlade, kao da su oni na Trampove pristalice prilikom napada na Kongres bacali karanfile. Takođe, pomalo je uvredljivo da se o tretmanu zatvorenika u Srbiji brine zemlja koja je osnovala „Gvantanamo“.

O izveštaju Stejt departmenta nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže za „Novosti“ da su ovakvi akti, generalno gledano, način da administracija SAD vrši pritiske „po liniji ljudskih prava“ na određene zemlje i da Srbija tu nije izuzetak:

– Ovaj izveštaj je u svojevrsnoj koordinaciji sa poslednjim izveštajem Evropskog parlamenta i oba predstavljaju deo istog ideološkog pritiska, vezanog za nastojanja da se Srbija prikloni zapadnoj sferi uticaja. Međutim, ne stoji da neko ko sam ima problem na toj istoj liniji, drugima o tome drži lekcije. Makar bi pre toga morali da izbalansiraju svoju unutrašnju situaciju.

Profesor Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da Amerikanci odavno koriste ljudska prava kao vrstu geostrateške poluge za ostvarivanje svojih interesa i da se pokazalo da tamo gde bi oni naglašavali da je stanje ljudskih prava loše, da se to poklapalo sa njihovim interesima, dok manje apostrofiraju druga mjesta.

– Oni koriste ljudska prava, i to naročito rade demokratske administracije, da bi im čak dali veći značaj od klasičnih međunarodnih prava, čime su opravdavali svoje intervencije zarad zaštite ljudskih prava – kaže Zečević.

NEKE OD PRIMjEDABA SAD

* Krivične istrage i postupci u vezi sa ratnim zločinima devedesetih godina uglavnom su stagnirali

* Dugotrajni pritvor i dalje predstavlja problem

* Korupcija policije

* Albanski lideri u Preševu, Medveđi i Bujanovacu, zajedno sa Bošnjacima u Sandžaku žalili su se da su nedovoljno zastupljeni u institucijama na lokalu

* Ministar Aleksandar Vulin neprekidno koristi pežorativno rasno nipodaštavanje Albanaca

* Nezavisni mediji bili su aktivni, ali su bili ograničeni u svojoj sposobnosti da izraze najrazličitije stavove prezasićenošću medijskog tržišta i vladinom podrškom provladinim medijima