Izuzeta brojna dokumentacija prethodne uprave Glavnog grada: SDT izviđa biznis zone

Na posebnoj sjednici gradskog parlamenta gradonačelnica Podgorice Olivera Injac saopštila je, odgovarajuči na odbornička pitanja, da Specijalno državno tužilaštvo izviđa dokumentaciju prethodne gradske uprave vezanu za biznis zone.

–Važno je da se preispitaju javni pozivi raspisani na osnovu odluke o osnivanju biznis zona, donijete na osnovu Vladine Uredbe o biznis zonama zasnovanoj na odredbama Zakona o regionalnom razvoju. Odredbama ovog zakona nisu suspendovane odredbe Zakona o državnoj imovini, pa ukazujemo da postoje indicije o nepravilnostima, saopštila je Olivera Injac, gradonačelnica.

Njen odgovor uslijedio je na pitanje Vasilija Čarapića, odbornika PES-a, koji je pitao da li je nova gradska uprava revidirala odluke o javnim pozivima za biznis zone. Radi se o zemljištu koje je Glavni grad davao u zakup za jedan cent po kavdartu na 30 godina.

– Pod pretpostavkom da predmetno zemljište spada u gradsko-građevinsko zemljište, ono se može smatrati dobrom od opšteg interesa. Obzirom da se predmetnim javnim pozivom daju velike površine gradskog-građevinskog zemljišta u dugoročni zakup, tako se takvo raspolaganje može vršiti isključivo ukoliko je u javnom interesu, što se prethodno mora utvrditi odlukom Vlade, a to nije urađeno za prethodne pozive. Kako se radi o dugoročnim zakupu na period od 30 godina kojim se otuđuju imovinska prava na zemljištu u svojini Glavnog grada, shodno odredbi člana 34 Zakona o državnoj imovini, postoje indicije da se prije zaključenja ugovora po predmetnim javnim pozivima mora pribaviti prethodna saglasnost Vlade. Imajući u vidu da se faktički radi o besteretnom raspolaganju, mišljenja sam da navedena odredba nije suspendovana odredbom člana 39 Zakona o državnoj imovini – kazala je Injac.

Ona je rekla da će sve detaljno provjeriti i da je ta procedura u toku.

– Moram da kažem da smo nedavno dobili informaciju, i na osnovu toga saznanja uputili urgenciju Specijalnom državnom tužilaštvu, da je u aprilu 2022. godine dopisom državnog tužilaštva izuzeta odnosno tražena sva dokumentacija koja postoji o pozivu i svemu što je odrađeno. Uputili smo urgenciju da sedetaljnije upoznamo sa predmetom. Eventualne buduće odluke Glavnog grada zavisiće od utvrđivanja činjenica kroz postupak izviđaja o prethodno sporvedenim procedurama raspisivanja javnog poziva i izbora korisnika biznis zona koje su realizovane u mandatu prethodnog gradonačelnika – rekla je Olivera Injac.

Vasilije Čarapić je rekao da je vidio jednu odluku kojom se 40.000 kvadratnih metara gradskog zemljišta daje firmi po cijeni od jednog centa po kvadratu na 30 godina.

–To je 400 evra mjesečno za zemljišta od osam fudbalskih terena – rekao je Čarapić.

Kako će se razvijati prigradska naselja zanimalo je Mitra Šušića (NSD). Gradonačelnica je navela da imaju viziju razvoja, ali da je dodala da je ograničavajući faktor to što za pojedina prigradska naselja ne postoje planska dokumenta.

– Mora se razmišljati u veoma kratkom roku da se pronalaze održiva rješenja za realizaciju bespravnih objekata kojih ima mnogo u Podgorici, možda baš u ovim perifernim naseljima – rekla je Injac.

Koliko je mjesečno novca potrošeno za kapitalni budžet, te koliko je novca dato preduzećima zaključno sa 31. oktobrom, zanimalo je Andriju Klikovca (DPS).

Gradonačelnica je navela da Podgorica zaslužuje da bude regionalna biznis destinacija.

–U vašem komentaru ste istakli da je kapitalni budžet mogao biti bolji. Niko to ne spori, nedovoljna je realizacija, nisam ni ja zadovoljna previše. Moramo istaći stvari na koje ne možemo zatvoriti oči. To su neriješeni imovinsko-pravni odnosi, tu su druge stvari koji se odnose na nepoštovanje dinamike radova od strane investitora, ovdje prije svega mislim na Gradsko pozorište, Bulevar Veljka Vlahovića – navela je Injac.

Odbornicu PES-a Nađu Ljiljanić zanimalo je dokle je stigla radna grupa za izradu odluke o MZ.

V.d. sekretarke za lokalnu samoupravu i saradnju sa civilnim društvom Slađana Anđušić je navela da je izrađena radna verzija odluke koja će biti dostavljena članovima radne grupe.

–Zadatak radne grupe je da oni utvrde nacrt, a ne sam Sekretarijat. Košuljica odluke je gotova već deset dana, ali zbog obaveza koje imamo u popisnoj komisiji to je samo odloženo za narednu nedjelju – rekla je Anđušić.

Mihailo Anđušić (DPS) pitao je da lije gradska uprava ostala pri stavu da ostaje lokacija za kolektor, te dokle se stiglo sa radovima.

Zamjenik gradonačelnice Luka Rakčević naveo je da nemaju pravo da stopiraju gradnju kolektora.

–Trenutno je loptica na strani projektanata koji završavaju idejno rješenje. Čekamo izjašnjenje izvođača radova, čekamo idejni projekat. Lokacija je zakucana planskim dokumentom – poručio je Rakčević.

Mitra Šušića je zanimalo da li je menadžment KIC-a „Budo Tomović“ bio upoznat da je KIC Pop hor učestvovao na političkom skupu podrške Palestini. On je ukazao da se hor promoviše i na sajtu ustanove. Aida Batilović, v.d. direktorica KIC-a „Budo Tomović“, navela je da hor funkcioniše u okviru NVO.

– Osim KIC u nazivu ne postoji druga veza između hora i KIC-a „Budo Tomović“. Oni održavaju probe u našoj ustanovi na osnovu ugovora o saradnji – rekla je Batilović.

Sara Đurišić (NSD) pitala je kakava je situacija sa izdavanje odobrenja za ugostiteljske bašte koje su na zemljištu koja pripada Glavnog grada. Andrija Babović, v.d. sekretar za komunalne poslove, saopštio je da ne postoji registar o baštama, a da procjenjuju da ih je 1.300.

– Prosječna cijena dažbina koje treba da platiti Glavnom gradu je devet eura po kvadratu i ukoliko njih 800 preskoči jedan mjesec da to plate to je 720.000 eura. Trenutno za 195 postoji UTU za bašte otvorenog tipa i 20 za bašte zatvorenog tipa – rekao je Babović.

Mladena Jovanovića (PZP) je zanimalo da li je urađena revizija poslovanja preduzeća Sportski objekti. Aleksandar Vučković, v.d. direktor Sportskih objekata, saopštio je da je urađena reviziju za 2022. godinu te da je ona bila negativna.