Istraživanje otkrilo koje su prednosti konzumiranja meda u odnosu na šećer

Jedan od istraživača primijetio je da postoje razlike između prerađenog i sirovog meda u zdravstvenim prednostima.

Konzumiranje sirovog meda iz jednog cvetnog izvora može da poboljšati kontrolu šećera u krvi i snizi nivo holesterola ako se uzima u kontekstu zdrave ishrane, prema nedavnoj studiji objavljenoj u „Nutrition Reviews“, piše Fox News.

„Ovi rezultati su iznenađujući jer se med sastoji od oko 80 odsto šećera. Ne kažemo da treba da počnete da jedete med ako trenutno izbegavate šećer, ovo se više odnosi na zamenu. Ako koristite konzumni šećer, sirup ili neki drugi zaslađivač, zamena tih šećera za med može da smanji kardio-metaboličke rizike“, rekao je u saopštenju Tausif Kan, viši istraživač koji je vodio studiju i naučni saradnik za prehrambenu nauku na Medicinskom fakultetu Temerti u Torontu.

Istraživači iz Toronta sproveli su sistematski pregled i meta-analizu 18 kliničkih ispitivanja koja su uključivala preko 1.100 učesnika, kako bi utvrdili uticaj meda na srce i metaboličke faktore rizika, navodi se u studiji, prenosi Večernji.hr.

„U našoj studiji kombinovali smo rezultate svih ispitivanja meda na ljudima, koja su proučavala metaboličke bolesti“, rekao je Kan.

Konzumiranje meda bilo je povezana sa nižim nivoima glukoze u krvi, ukupnog holesterola i triglicerida. Kan je objasnio da je veličina smanjenja glukoze i holesterola bila „klinički vrlo mala“.

„Međutim, to pokazuje da nema štete kada je u pitanju uzimanje meda, i da malo smanjenje takođe može da bude dugoročno korisno“, objasnio je on.

Kan je primetio da postoji razlika između prerađenog i sirovog meda u zdravstvenim prednostima, pa je objasnio da konvencionalna prerada meda uključuje ceđenje i filtriranje, a zatim zagrevanje u kratkom vremenskom periodu, kako bi se smanjila vlaga.

To, kaže Kan, omogućava lakšu manipulaciju medom, ali zapravo oštećuje med, a mnoga njegova bioaktivna jedinjenja gube svoj efekat.

Preporučio je da ljudi razmotre dodavanje meda u svoju ishranu ako „uživaju u ukusu i žele da unesu raznolikost u celokupni hranljivi obrazac ishrane“.

Takođe je napomenuo da bi ljudi mogli da eksperimentišu sa zamenom šećera medom, ali da treba da imaju na umu da med ima slađi ukus, pa bi bile potrebne manje količine.