Istorijski dogovor Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore je zemljotres za Prvu i Drugu familiju!

piše: Vladimir Vukićević, kolumnista “Borbe“

Poslije jučerašnja dva zemljotresa koja se su osjetila u Podgorici, nešto kasnije desio se i treći koji je razmrdao politički status kvo i najavio konačno otkočivanje reformskog, demokratskog procesa tranzicije.

Sinoćnje zajedničko saopštenje Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore i postizanje, po mnogima, istorijskog dogovora, uprkos brojnim nesuglasicama u prošlosti, dogovora oko temeljne rekonstrukcije Vlade i izbora Tužilačkog savjeta, ogromna većina građana koji su 30. avgusta prošle godine u nemogućim uslovima izvojevali pobjedu nije skrivala svoje oduševljenje. I to jeste bilo i ljudski, prirodno i očekivano.

Kadrovsko osnaživanje Vlade, ulazak u nju onih koje je narod birao i kojima je dao povjerenje, bitan je uslov da se stvari pokrenu sa mrtve tačke, da se uvede red i stabilnost u njenom funkcionisanju, da se krene u konačan obračun i demontažu kriminalnog DPS sistema.

Posebno važan momenat sinoćnjeg sporazuma jeste dogovor o izboru Tužilačkog savjeta, koji bi se desio na istoj sjednici Skupštine na kojoj bi se birala rekonstruisana Vlada. Rekonstruisana vlada i novi Tužilački savjet su paket aramnžman i to je jasna poruka da se ubrzava proces obračuna sa nataloženim DPS kriminalom u svim oblastima i pravcima, preciznije da se pokreće, jer poslije godinu dana od istorijskih promjena, taj proces nije ni otkočen, a Petar Ivanović, Predrag Bošković, Veselin Veljović i sl. nam se svakoga dana smiju u lice, što iz kafana i sa trotoara, a što sa tvitera. Neki otvoreno pozivajući na rušenje ustavnog poretka i legalno izabrane vlasti.

“Na poslednjem sastanku predsjednika i predstavnika konstituenata parlamentarne većine dogovoreno je da je potrebno da dva najveća politička subjekta postignu dogovor o načinu razrješenja otvorenih političkih pitanja koja onemogućavaju redovno funkcionisanje i da ostali neće biti kočnica tome’’, piše u sinoćnjem zajedničkom saopštenju DCG-DF.

Pretpostavka onih koji su dali “odriješene ruke“ dvjema najjačim konstituentima vladajuće, parlamentarne većine da postignu dogovor bila je da do toga sporazuma neće ni doći ili ne makar ovako brzo. Mislili su: ako se za godinu dana ne mogu dogovoriti oko komunalne vlasti u Budvi, kako će na republičkom nivou. A onda je sinoć kao grom iz vedra neba odjeknula informacija- dogovor je postignut. Front i Demokrate su pokazale državničku odgovornost i mudrost u jedno kritičnom trenutku za mir, poredak, stabilnost, za sami opstanak Crne Gore kao države i svih njenih građana, desilo se nešto zaista neočekivano i neviđeno u dosadašnjoj političkoj praksi. Stvari su vraćene u 15. septembar prošle godine, kada se na ovaj način moralo definisati ono što je demokratski princip, što je aksiom demokratije i što se nigdje u civilizovanom svijetu ne dovodi u pitanje: poštovanje izborne volje, formiranje Vlade bez ucjena, tajkunskih pritisaka, uz koalicione, a ne reketaške potencijale. N’o, bilo je drugačije, ali ovo je bio poslednji momenat da se većinski voz vrati na zdravi, pravi kolosjek, da nam ne bi opet sve stanice na tranzicionom i reformskom putu bile- pogrešne.

U ovom ključnom momentu po tranzicioni, demokratski proces, kada se odlučuje da li ćemo krenuti u korjenite, temeljne reforme i čišćenje države od DPS kriminala, da li ćemo odbraniti državu od onih koji pale gume i ruše ustavni poredak, nije pitanje ko podržava ovaj dogovor, jer znamo da je ogromna većina naroda za slogu, pomirenje i mir, za obračun sa bujajućim DPS ekstremizmom i fašizmom, sa kriminalom koji je 30 godina ušao u sve pore društva, jasna većina je za ličnu sreću i napredak svojih porodica.

Ključno pitanje je ko je protiv i ko će kočiti i pokušati da ruši dogovor?

Protiv ovakvog istorijskog sporazuma, protiv dogovora oko Hleba i Pravde, mogu biti samo neprijatelji Demokratije i Slobode za Crnu Goru i sve njene ljude, medijski i politički mešetari, tajkuni starog režima, ratni i antiratni profiteri, ikebana DPS vlasti oličena u ostacima NVO sektora, protiv ovog dogovora mogu biti korumpirani veljovićevci u policiji, lazovićevci u ANB, od ovog dogovora se tresu gaće DPS tužiocima, sudijama, lopovima, dilerima droge, nasilnicima, bacačima Molotovljevih koktela, protiv su oni koji pale gume, blokiraju saobraćajnice, pucaju za sada samo u nebo.

Protiv ovog dogovora su Milo i Aco Đukanović, Brano Gvozdenović, Veselin Veljović, Milan Roćen, Marta Šćepanović, oba Nikolića, Jevto Eraković, Lala Nikčević, Predrag Bošković, Filip Vujanović, Raško Konjević, Draginja i Ivica Stanković, Milivoje Katnić, Duško Marković. Uradiće sve da do dogovora oko Hleba i Pravde ne dođe, jer nemaju kud, znaju da ih nova, reformisana Vlada i novi tužioci neće titrati, da ih neće posmatrati sa uvažavanjem i strahom, da se novi rukovodioci policije i tužilaštva neće “emotivno kolebati“ kada je njihov kriminal u pitanju.

Protiv dogovora su i Miko Živković, Nikolaidis, Nenad Čanak, Milorad Popović, HOSovci Anta Prkačina, Sonja Biserko, Zoran Milanović, Darko Pajović, Azra Jasavić, Druga familija i njene “Vijesti“, Božena Jelušić. Da, čuli smo jutros nemušto objašnjenje, nesuvislo i mizerno, da je i poslanica Božena Jelušić protiv. Pa, neka vidi i ona, i njena URA, kao derivat Azre i Darka, šta im je činiti, ali neka znaju: spisak onih koji su protiv nije dugačak, gotovo su stali svi u jedan pasus. Ne zalijeći te se, kumimo vas Bogom, ne ucjenjujte, ne pokušavajte da uništite šansu da Crnu Goru uredimo kao najljepši vrt. Budite dio rješenja, dio istorije, a ne (opet) problema. Umorni su građani od novih/starih izdaja, prodaja, pozitivnih, džakovića. Ako nećete, završićete svi na smetlištu istorije, to vam mora biti jasno.

Ohrabruje stav premijera Krivokapića da će “veoma pažljivo razmotriti sve nove inicijative i predloge za unapređenje rada Vlade, koje su došle i koje budu dolazile od predstavnika parlamentarne većine’’. I njemu konačno mora biti jasno da bez jake Vlade, bez onih koji se “emotivno kolebaju“ u Vladi kada je obračun sa DPS mafijom u pitanju, te bez jake podrške u parlamentu i van njega, nema progresa i napretka, nema ekonomskog razvoja i nema Crne Gore. Premijer mora pokazati mudrost i hrabrost, dokazati da Đukanović nije u pravu kada kaže da smo jedina država u UN koja Vladu- nema.

Stvari su ogoljene i izvedene na čistinu: poslednji je čas da se sve demokratske snage saberu i da se krene naprijed, za slobodu, demokratiju, za budućnost Crne Gore.