Ispovijest generala VS u penziji Milorada Stupara: Zemlja se podjednako brani i vojničkom obukom i srcem, kao i ličnom čašću i mudrošću

Kada danas razmišljam šta je bilo presudno da brzo i bez posledica odblokiramo čitavu brigadu tadašnje JNA sa 110 tenkova i transportera koju su kod Lištice u Hercegovini u „živom“ obruču danima držali Hrvati, na početku sukoba, maja 1991, shvatio sam da je to obučenost 70 ljudi iz 72. specijalne brigade, baš kao i odlučnost u komandovanju.

Pošto smo na rukama sklonili prvog preprečenog „stojadina“, a potom ogromni bager, „hrvatski civili“ su isturili kordon žena pred nas specijalce. Tada smo aktivirali dimne kutije i žene su se našle van pogleda svojih. Uplašili su se, shvativši da su im žene, sa nama u dimu, pa je počelo dovikivanje: Anice, Maro, Ružo…

Ovako se, kroz šalu, seća jedne od prvih vojnih akcija sa početka ratnih sukoba na tlu bivše SFRJ, tada major, danas general Milorad Stupar. U ispovesti za „Novosti“ ovaj oficir, prvi u rangu u sve četiri naše vojne škole koji je prošao sve dužnosti, od komandira voda do komandira korpusa, do sada nije govorio za medije.

 

Po mnogima, prvi specijalac ratova devedesetih važi i za jednu od najintrigantnijih novinarskih priča. U Vukovaru, na Mitnici poslednja ustaška jedinica Dmitra Karaule se predala upravo Stuparu, tada komandantu Trećeg jurišnog odreda JNA. Na Uskrs 1992. sa svojim ljudima ovladao je Zvorničkom kulom. Prethodno su teritorijalci imali velike gubitke…

Delove ratne „biografije“, kaže, „mora da preskoči“, ali tvrdi da se zemlja podjednako brani i vojničkom obukom i srcem, kao i ličnom čašću i mudrošću.

– Ratno ime Kojot dobio sam na Zvorniku gde sam preuzeo komandu kao major dobrovoljac.

Sa zapovednikom muslimanske vojske i mudžahedinima koji su branili Kula grad ugovorio sam razmenu zarobljenika na Uskrs i neprijatelj je pomislio da na taj dan nećemo ratovati. Glavne snage, 90 odsto ljudstva iz TO, uputio sam na logično pretpostavljeni glavni pravac napada, a specijalci su se za to vreme uzverali preko zidina – priča nam Stupar.

Odmah nam general otkriva i koje mu je najveće priznanje u karijeri.

– Posle jedne akcije u Bosni koju je trebalo da izvršimo po zamisli tadašnjeg komandanta VRS, promenio sam tok akcije samoinicijativno i postigao rezultat. General Mladić je došao u jedinicu i proverio rezultat i na osnovu viđenog i načina na koji je zadatak ostvaren pružio mi je ruku pred svima i rekao: „Stupar, priznajem da si bolji taktičar od mene“! Ponosan sam što sam kasnije i sam pružao ruku boljima od sebe.

General Stupar je penzionisan 2004. sa mesta načelnika uprave pešadije. Imao je tada 49 godina i službenu ocenu 5.00 tokom cele karijere. Prvi je komandant 72. Specijalne brigade iz Pančeva i dobrovoljac u ratovima preko Drine. Jedini je oficir prema čijem ratnom nadimku je službeno nazvano pešadijsko oružje – mitraljez „kojot“. Otkriva nam i šta je presudilo da „Zastavin“ mitraljez 12.7 „kojot“, razvijen u Kragujevcu ponese baš to njegovo ratno ime.

– Ideja je bila njihova. Više od šest godina, svaki godišnji odmor radio sam u „Crvenoj zastavi“, neko vreme i kao predsednik UO, na razvoju novog oružja sa tamošnjim stručnjacima. Nazvan je po meni, a namenjen je za uništavanje dobro opremljenog neprijateljskog vojnika na razdaljini od 800 do 1.600 metara – ponosan je naš sagovornik.

 

Priča se i da je otišao iz vojske posle „dramatičnog“ razgovora sa Borisom Tadićem, tadašnjim ministrom vojnim, vezanim za budućnost Kopnene vojske.

– Zajedno sa „timom petooktobaraca“ on je planski uništavao vojsku. Suština njihovih reformi je bila da naša vojska postane servis NATO, tačnije njihove korporativne komponente, gde bismo mi davali pešadiju, inžinjeriju i sanitetske ekipe. Meni tu nije bilo mesto – zaključuje Stupar.

 

POMACI VIDLJIVI NA SVAKOM KORAKU

STUPAR objašnjava da su pomaci u našoj vojsci danas vidljivi i neiskusnom oku. Dodaje da se to ne ogleda samo u nabavci savremenih aviona, raketnih sistema, oklopnih vozila i opreme za vojnika.

– Podjednako je bitno što se aktivno radi i na poboljšanju statusa i standarda ljudi u VS jer bez rešene egzistencije nema ni kvalitetnog profesionalca u stroju.

HAG NUDIO KULE I GRADOVE
KAKO tvrdi naš sagovornik, bio je svedok mnogih događaja tokom ratnih sukoba, ali odbio je da bude svedok u Hagu:

– Nudili su mi pare, „slikali“ novi dom u Kanadi, našli posao za porodicu. Jasno sam im stavio do znanja da prema svim vojničkim zakonima i Ženevskim konvencijama učešće u ratu ne može biti protivzakonito. Samo ponašanje i nehumani postupci mogu biti kažnjivi. Ja sam u svim akcijama nosio oznake vojske u kojoj sam se borio i nikada nisam okaljao ni uniformu ni oznaku.

PREDLOG VETERANA
GENERAL Stupar je prvi u stroju jednakih u veteranskom udruženju „Prijatelji 72. specijalne brigade“ koji su pre nekog vremena podneli državi Dokument o potrebi i opravdanosti povratka vojnog roka.

– Obavezni vojni rok trajao bi tri meseca i tako obučena vojska bi bila opšta rezerva. Iz tog sastava izdvajali bi se aktivna i pasivna rezerva. Uvek kada se izvode vežbe, jedinice se popunjavaju po formaciji pasivnom i aktivnom rezervom – stoji u njihovom predlogu.

(Novosti)