Intervju sa rektorom Božovićem: Nobelovac Novoselov gost Univerziteta Crne Gore u oktobru

Na Univerzitetu Crne Gore, u oktobru 2023. godine, ponovo će se okupiti najveća imena u svijetu nauke koja potiču sa ovih prostora, a svoja naučna istraživanja realizuju na prestižnim institucijama u Americi i Evropi. Počasni gost ovog skupa, ove godine pod nazivom Dani dijaspore i prijatelja Crne Gore 2023, biće i Nobelovac Konstantin Kostja Novoselov, najpoznatiji po izolaciji grafena na Univerzitetu u Mančesteru 2004. godine i stručnjak za fiziku kondenzirane materije, mezoskopsku fiziku i nanotehnologiju.

Tim povodom, za sajt Univerziteta Crne Gore, razgovarali smo se rektorom Univerziteta Crne Gore prof. dr Vladimirom Božovićem.

Kada će se organizovati skup Dani dijaspore i prijatelja Crne Gore 2023?

REKTOR BOŽOVIĆ: Svečano otvaranje na kojem će govoriti Nobelovac Novoselov, prema planu konferencije, biće 18. oktobra u 9.00 časova u Rektoratu UCG, a skup će trajati do 19. oktobra 2023. Vjerujem da će činjenica da već drugu godinu zaredom imamo Nobelovca i brojne naučnike sa prestižnih svjetskih univerziteta, biti dovoljno dobar razlog da mediji, tim i šira javnost adekvatno isprati ovaj skup.

Šta Univerzitet Crne Gore i država Crna Gora dobijaju organizacijom ovog skupa?

REKTOR BOŽOVIĆ: Uvijek je dobro da svjetsku naučnu elitu približite našim mladim istraživačima, da taj kontakt učinite neposrednim. Time se otvaraju mogućnosti saradnje na projektima od interesa za nauku Crne Gore. Razvoj nauke na Univerzitetu Crne Gore je, naravno, od značaja za cijelu zemlju, za njen razvoj.

Koliko očekujete da će biti učesnika na ovom skupu?

REKTOR BOŽOVIĆ: Vodeći računa o tome da izbor tema bude nešto što je usklađeno sa strateškim pravcima razvoja Crne Gore, došli smo do 24 učesnika. Za par dana skupa, vjerujemo da je to optimalan broj. Međutim, s obzirom da je interesovanje za učešće u radu već sad prilično, moguće je da će taj broj porasti.

Koja je organizaciona shema skupa?

REKTOR BOŽOVIĆ: Ovaj skup je posvećen prirodnim naukama u najširem smislu. Nauke i naučne oblasti koje će biti obuhvaćene ove godine su: matematika, fizika, medicina, genetika, geofizike, energetika, informatika… Moguće da će i ovaj skup narasti ako se bude širio skup učesnika. Planiramo da svaki učesnik govori više puta.

Najprije, 15 minuta plenarno, na način razumljiv i dostupan onima koji nisu eksperti u datoj oblasti.

Potom, učesnici govore po 30 minuta u jednoj od osam paralelnih sesija. U tim sesijama se već podrazumijeva određen specijalistički nivo znanja slušalaca, gdje obično izlagači predstavljaju svoje rezultate ili daju predlog onog što je značajno u poslednje vrijeme u toj oblasti.

Treći segment je planiran kao panel od 60 minuta sa ekspertima iz Crne Gore. Ovo je dizajnirano upravo zbog snažnijeg povezivanja naučnika matice i dijaspore, a i zbog, kako je navedeno, izoštravanja fokusa na određene teme od značaja za razvoj zemlje.

Pored ovih,  formalnih događaja naučnog karaktera, planiramo i nekoliko drugih koji takođe imaju funkciju približavanja i uvezivanja nauke u Crnoj Gori sa uspješnim naučnicima iz dijaspore. Preliminarni spisak onih koji su potvrdili učešće uskoro će izaći na veb portalu Univerziteta Crne Gore.

Prošle godine, akcenat je bio i na povezivanju mladih naučnika sa našom naučnom dijasporom. Da li je to i ove godine cilj?

REKTOR BOŽOVIĆ: Prošlogodišnji događaj, a nadamo se da će i ovogodišnji, otvorio je vrata svjetskih laboratorija za talentovane mlade ljude sa Univerziteta Crne Gore. Naš cilj je da se povežu sa svjetskim centrima i da  znanje i kreativne smjele i nove ideje donesu u Crnu Goru, ožive ih i potpomognu razvoj ne samo Univerziteta Crne Gore već da budu i pokretači razvoja države. Zbog toga Univerzitet Crne Gore sve više, u skladu sa strateškim ciljevima, nastoji da bude otvoren ka svijetu. O tome govore i dva članstva koja su nam otvorila vrata saradnje sa najprestižnijim evropskim institucijama i mogućnost da damo svoj doprinos u Evropskom prostoru visokog obrazovanja –  punopravno članstvo u konzorcijumu evropskih univerziteta ULISEUS i članstvo u mreži  Evropskog koledža za bezbjednost i odbranu (ESDC).  Za mali univerzitet koji dolazi iz zemlje koja nije članica Evropske unije, uspjeh je veliki, jednako kao i činjenica da smo u tom evropskom prostoru prepoznatljivi i kao nosioci logoa Izvrsnosti ljudskih resursa u istraživanju, koji dodjeljuje Evropska komisija.

Nedavno je Univerzitet Crne Gore raspisao i poziv za dodjelu stipendija za naučnoistraživački rad u inostranstvu mladim istraživačima?

REKTOR BOŽOVIĆ: Riječ je o još jednom podsticaju za 10 mladih istraživača koji imaju mogućnost da, uz stipendiju Univerziteta Crne Gore, borave na renomiranim visokoobrazovnim, naučnoistraživačkim institucijama i visoko razvijenim kompanijama koje u svom sastavu imaju razvojno-istraživačke centre u Evropi. Boravci se organizuju u okviru programa za podršku razvoja nauke i usavršavanja kadrova na Univerzitetu Crne Gore, kao i ispunjenja ciljeva Strategije razvoja Univerziteta.

Otvorenost i razmjena znanja su važni za razvoj jednog univerziteta. U skladu sa ovom premisom smo i raspisali poziv za tri postdoktorske pozicije za inostrane prepoznate istraživače, koji će, pored istraživanja,  dijelom imati i nastavne aktivnosti na Univerzitetu Crne Gore, uglavnom na master i doktorskim studijama.

Čvrsto vjerujem da uz događaje, kakav je Dani dijaspore i prijatelja Crne Gore 2023, u susretu sa najvećim našim imenima u svijetu nauke, dajemo podstreka najtalentovanijim mladim ljudima od ideje da daju svoj maksimum na putu nauke, te da taj podstrek, sa druge strane, višestruko se uzvraća društvu u kojem stvaraju.