IMA SRBA… I SRBA

Piše: Emilo Labudović

U novoj, Mickijevoj, vladi neće biti Srba! U novoj, Mickijevoj, vladi ima i biće Srba!

Između ove dvije konstatacije smjestila se sva ujdurma oko sastava nove, crnogorske (!?) vlade i sva igra između demokratskih principa i njihovog izostanka, bilo po želji mandatara ili po nalozima spolja i iznutra.

Pošteno rečeno, obje konstatacije su relativno tačne. S jedne strane, u novom kabinetu se, očigledno, neće naći politička grupacija za koju dominantno glasaju Srbi, a sa druge, u većini budućih konstituenata vlasti može se i sigurno će se naći i poneki Srbin. Jer, ima Srba… i Srba.

Da je Crna Gora makar i omirisala demokratiju i da je makar i kročila u građansko društvo, ove dileme bi bile suvišne i prevaziđene. Ali, nije i neće skorije, jer se sa svih strana trude da je zadrže u tamnom vilajetu dominiona ranoafričkog stila. Ali, bez obzira na tačnost konstatacija sa početka ovog teksta, čitava igra je zavlačenje za Goleš planinu. Jer, u zemljama zrele demokratije, za kakvu se izdaje Crna Gora, glasačima se ne gleda u zube, niti im se radi DNK analiza. Važi se i vaga konačan zbir i samo je ta brojka ključni faktor u opredjeljivanju raspodjele pobjedničkog kolača. To što su za koaliciju ZBCG glasali dominantno Srbi, sekundarnog je karaktera. I sve da su je glasali Hotentiti, ona je sabrala 14 mandata, što je u pobjedničkoj grupaciji (ako je DPS uopšte poražen) drugi rezultat po brojnosti madata i samo je ta činjenica adut u partiji postizbornog pokera. Ali, to važi samo za zemlje demokratije, a Crna Gora to nije.

Naravno, mandatar ima pravo da se oslanja na one sebi bliske po političkoj vokaciji i ne mora da u svoj „zbir“ podrške unosi ničiji rezultat, ma kolik bio. Ali, kad se već na sva zvona, i on i mentori mu, trude da u kabinetu zastupe sve narode koji sačinjavaju crnogorsku ukupnost, zašto su problem samo Srbi? A i Cigani, naravno, koje niko ne pominje, a ima ih više od nekoliko „naroda“ koje uvrštavaju. Ili je i dalje na snazi ona Hitlerova „Srbima, Ciganima i psima prolaz zabranjen“, koje se onaj njemački ambasador i danas drži kao pijan plota.

ZBCG, i ćoravima je jasno, neće u Mickijevu vladu, ako je ona uopšte njegova, a svi drugi izgovori poput one definicije čuvenog milobranitelja Bešića da „ima Srba i mimo ove koalicije“ ne pije vodu. Jer, Srba ima i u Kurtijevoj vladi, ali samo poslednji kreten ili prodana duša može da tvrdi kako je srpski narod na KiM zastupljen i ravopravan. Ali, kad je već o Srbima, ovim u Crnoj Gori, riječ, svako zlo, odnosno Mickijeva demokratija, ima nešto dobro. Jer, ako već nijesu do sada, Srbi u Crnoj Gori treba konačno da uvide da od odlaska na mobe ovima i onima nema druge vajde do odranih leđa. U se i u svoje kljuse, ili zatvoriti usta i poklopiti uši i čekati da im kurte i murte bace poneku mrvicu sa stola. Po dubini. Jer, ako od njih skoro 200 hiljada, svoje predstavnike, pa kakvi god da su, podrži svega četrdesetak hiljada, nema mjesta bogorađenju i kuknjavi za prosutim mlijekom. Ali, ima Srba… i Srba!

Izgovori tipa „dosta nam je ovoga ili onoga pojedinca“ u ovakvim uslovima su samo posipanje pepelom. Jer, samo idiot može da misli da su svi Crnogorci precrkli za Milom i onim sokolom iz Pljevalja, da svi Muslimani begenišu Ibrahim – agu, da Albanci nemaju boljeg od onog Zenge a da Hrvati listom stoje iza onog Vuksanovića. Nosioci su prolazni i za vremena, samo su narodi (dugo)trajni i njihove su sudbine visoko iznad prizemne malicioznosti, srebroljublja, nedoraslih ambicija i patologije svih oblika pojedinaca. Sve dok to Srbi u Crnoj Gori, a i van nje, ne shvate, biće ih, kako reče onaj Bešić, i kod Mila, i kod Alekse, i kod Mickeja, a ne bih se iznenadio da neki „nikne“ i kod Ibrahim – age, jer kad je on jednom mogao zašto to ne bi mogao i neki sadašnji Srbin.

Biće ih, ali samo kao dekor za kvazidemokratsku scenu na kojoj igramo komad zvani „tijesno nam ga skroijiše, nane“, a i radi zakletve da smo, eto, država „širokijeh evropskijeh shvatanja“!

Neka nam je samo Bog na pomoći!!!