Ima li Angela Merkel poslednjeg keca u rukavu – krunu jedne velike političke karijere

Last updated jan 5, 2021

Savezni izbori u Njemačkoj održaće se u jesen 2021. godine, što znači da aktuelna kancelarka, koju neki zovu i Gvozdena Endži, ulazi u poslednju godinu svoje vladavine. I dok Evropu i svijet potresa pandemija koronavirusa i sve veći strah od velike ekonomske krize, pitanje je – ima li Angela Merkel keca u rukavu koji bi bio kruna njenog mandata.

Kako kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Njemačke, kancelarki koja vlada već punih petnaest godina uvijek su zamjerali da nije imala dovoljno svojih ideja koje je željela da realizuje, već da je uvijek bila takozvani „krizni menadžer“ koji je rešavao problem tek kada se pojavi.

„Govorili su da je uvijek bila taktična i čekala da svi kažu šta imaju prije nego što bi iznijela svoje mišljenje. U tom smislu ona nije bila lider, neko ko vodi, već „krizni menadžment“. Sa druge strane, ono što će Njemci sasvim sigurno pamtiti je upravo taj njen stil koji im se itekako dopadao, stil smirenog, staloženog, ali i proaktivnog lidera onda kada je potrebno. Primjera radi, u doba krize sa migrantima ona je bila u stanju da pošalje svoje najbliže saradnike u Ankaru da sa turskim predsjednikom Erdoganom dogovore evropski sporazum o izbjeglicama“, kaže Radičević.

Krizni trenuci su nastupili i sada, a Merkelova je dobro shvatila da će se, ukoliko ne spasi Italiju i Španiju, tržište Evropske unije urušiti, a samim tim će se urušiti najvažnije tržište za njemačku industriju.

„Ukoliko Angela Merkel izgura do kraja ovu obimnu „korona pomoć“ na evropskom nivou i uspije da ubijedi, prije svega, one takozvane štedljivije članice poput Austrije, Švedske i Holandije da se punim srcem angažuju na spasavanju cijele EU od posledica krize koju je izazvala pandemija, to će možda biti njen najveći zalog.

Ekonomska kriza uticala je na to da razjedinjenost Unije bude veća nego ikada, a njemačka kancelarka je među prvim krenula da pominje privremeno odbacivanje politike štednje i mnogo veće učešće novca njemačkih poreskih obveznika u spasavanju, prije svega, Italije i Španije.

Dakle, ukoliko njeni potezi doprinesu spasavanju evropskog projekta, to će biti njena najznačajnija zaostavština za ovih petnaest, a pretpostavljam i punih šesnaest godina na vlasti“, uveren je Radičević.

Dio njene zaostavštine, nastavlja naš sagovornik, je energetska tranzicija u Njemačkoj, odnosno prelazak na zelenu energiju.

„Ovaj potez, koji je povukla još u prvim godinama mandata, prilično je ispraznio novčanike Njemaca jer je struja u toj zemlji među najskupljim u Evropi. Tri puta je, recimo, skuplja u odnosu na Srbiju, upravo zbog tih raznih taksi kojima se finansira prelazak na industriju vjetra, solarnu energiju…

To je jedna od velikih stvari koja je Njemačku promenila, a tu je naravno i činjenica da je Merkelova svoju partiju, Hrišćansko-demokratsku uniju i njenu politiku gurnula u centar i u značajnoj mjeri prihvatila mnoge socijaldemokratske ideje.

Tako je došlo do priznavanja homoseksualnih brakova, iako je ona lično u Bundestagu glasala protiv. Među zaostavštinama kancelarke su i uvođenje minimalne zarade u Njemačkoj i brojne druge socijaldemokratske politike“, objašnjava naš sagovornik.

Kako navodi, bavarski premijer Markus Zeder je neko ko pokušava da bude dostojan naslednik Angele Merkel na mjestu kancelara koji se bira nakon saveznih izbora i konstituisanja njemačkog parlamenta naredne godine.

„Plašim se da taj proces neće biti lak i da će izbor kandidata za kancelara ispred demohrišćanskog bloka biti žučan, te da će trenutna popularnost koju je demohrišćanima vratila upravo Angela Merkel biti urušena pred izbore.

Mislim da ćemo možda ponovo doći u situaciju da se Njemačkoj smiješi kancelar iz redova partije Zelenih, što je nekada bilo apsolutno nemoguće. Ali, dolazak korone je dosta toga promijenio“, kaže iskusni novinar.
Na pitanje šta bi takav scenario značio Radičević kaže da bi to bio veliki preokret i vjerovatna promjena izvesnih politika.

„Došlo bi do velikih promjena na unutrašnjem planu, prije svega kada je riječ o ekološkoj politici, ali vjerujem da bi akcenat na njemačkoj ekonomiji i spoljnoj politici u budućnosti bio manje-više isti“, smatra Radičević.

I dok demohrišćani još vagaju, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) izašla je sa svojim kandidatom – vicekancelarom i aktuelnim ministrom finansija Olafom Šolcom za kojeg kažu da je bio „glavni vatrogasac“ tokom korona-krize. On je odgovoran za pakete pomoći vrijedne milijarde evra i kredite koji bi privredi i građanima trebalo da pomognu da prebrode krizu.

Nenad Radičević međutim smatra da su njegove šanse vrlo male i podsjeća da ni jedan od dosadašnjih kandidata SPD-a, ni Šulc, ni Štajnmajer niti Štajnbrik nije uspio da postane kancelar.

„Ta partija je proteklih godina u „slobodnom padu“ kada je riječ o popularnosti među biračima, a na neki način su uvijek bili i u sjenci Angele Merkel.

Sve politike koje su oni predlagali i koje je zapravo njemačka vlada usvojila bili su poeni koji su se pridavali kancelarki, a ne njima, i iz tog problema oni ne mogu da izađu ni dan danas. Olaf Šolc se jeste pokazao kao umjereni političar u kojeg očigledno, od kako je preuzeo ministarstvo finansija, mnogi Njemci imaju povjerenja.

Tim pre što je funkciju preuzeo posle čuvenog Volfganga Šojblea koji je bio poznat po politici štednje što se mnogim Njemcima dopadalo. U tom smislu on jeste opravdao očekivanja, ali je pitanje da li je to dovoljno“, objašnjava Radičević.

„SPD se, sa druge strane, uzda u mogućnost da možda formira koaliciju sa Ljevicom i Zelenima, ali kako sada stoje brojke, odnosno ispitivanja javnog mnjenja, teško je zamislivo da na taj način mogu da prebace 50 odsto članova Bundestaga. Ali, u svakom slučaju rano je sa sigurnošću nešto progonozirati jer do saveznih izbora ima još vremena, a vidimo i da u ovoj situaciji sa koronom ništa nije izvesno“ zaključuje Radičević.