(III DIO) Lažni državni udar: Kuća sa ”pronađenim” oružjem – klopka za Dikića

Bratislav Dikić je, kao što je navedeno, je vjerovatno najvažnija komponenta kojom se pokušalo da se popravi mršavi utisak ozbiljnosti čitave konstrukcije. Uključivanje generala srpske žandarmerije svakako predstavlja najsnažniji medijski oslonac za priču od ”državnom udaru”.

Prvi i drugi dio možete pročitati na linkovima.

Nakon što je Mirko Velimirović uključen u tužilačku montažu, on je dobio najvažniji zadatak – da nekako namami Dikića da uđe u kuću na Starom Aerodromu u koju je bilo smješteno oružje. A tamo, kao što je poznato, bilo je ”sve bilo spremno”, a prethodno napravljen i foto-elaborat o ”pronađenom” oružju.

Podsjetimo se, u zvaničnoj, a montiranoj verziji, Mirko Paja Velimirović je kupio oružje negdje na KiM, da bi ga odmah potom uništio. I kupovinu i uništavanje istog je, kako je naglasio i tokom suđenja, vršio pod nadzorom Milivoja Katnića. Ostaje pitanje – zašto je kupovao oružje koje je potom odmah uništio? Međutim, izgleda da je odgovor na ovo i slična pitanja dao upravo pomenuti Velimirović koji je u sudski ovjerenoj izjavi u januaru ove godine naveo da je kompletnu priču izmislio Milivoje Katnić, a da je on pod njegovim pritiskom i prijetnjama to potom ispričao na suđenju.

Šta navodi „zvanični“ tužilački scenario o oružju? To oružje je navodno trebalo da završi u rukama 500 neidentifikovanih terorista, kako se kaže u optužnici Milivoja Katnića. Po Katnićevom opisu, Velimirović je morao da pokaže Sinđeliću slike kupljenog oružja, a pošto nije imao slike onog kojeg je „kupio“ i odmah „uništio“ na KiM, u pomoć mu je priskočila crnogorska policija.

Po odobrenju Dragana Pejanovića, inače koordinatora za NATO, policija je 14.10.2016. izdala na revers 45 automatskih pušaka i nešto sanduka municije kako bi Velimirović isto fotografisao.

I tu dolazimo do „zapleta“! U spisima se ne nalazi, kako se očekuje samo dokument-revers o izdatom oružju, već FOTO-ELABORAT o PRONAĐENOM oružju i municiji u nekoj kući na Starom Aerodromu.

 

Postavlja se pitanje čemu služi foto-elaborat za oružje koje je izdato na revers i otkud eksplicitan iskaz o PRONAĐENOM oružju? Čak i kad bi na trenutak prihvatili potpuno besmislenu tezu tužilaštva da je ovo oružje izdat kako bi ”za potrebe postupka” Mirko Velimirović fotogafisao oružje i to predočio Sinđeliću, onda se postavljaju pitanja:

• Zašto se za to pravi foto-elaborat kao da je oružje stvarno PRONAĐENO, a ne raspoređeno u kući od strane policije?
• Slika o kojoj tužilaštvo govori je navodno predata 13. ili 14. oktobra, a oni prave foto-elaborat o PRONAĐENOM oružju 16. 10. 2016.

Jasno, plan je bio da general Dikić uđe u kuću u koju je bilo spremno sve za filmsko finale policijsko-tužilačke režije. Da je kojim slučajem Dikić ušao, policijske kamere bi zabilježile upad specijalaca i hapšenje kao u krimi-serijama. U tom slučaju, oružje i municija koje je policija postavila u kući bi bez sumnje bilo ”pronađeno” i niko ne bi mogao da opovrgne tu, zvaničnu verziju.

Međutim, kako Dikić nije prihvatio da uće u kuću (vlasništvo šefa kriminalistike za Podgoricu – Siniše Stojkovića), te je propala spektakularna akcija hapšenja srpskog generala.

Koliko je bilo važno da Dikić, kao ”profesionalni oficir”, upadne u postavljenu klopku se najbolje očituje u Katnićevoj opasci, izrečenoj tokom suđenja: Saša, ne možemo tako, što ćemo sa ovim oružjem, ne možemo ga ostavit ovim jadnicima, spakovaćemo ga generalu, on je vojnik“.