Piše Vladimir Dobrosavljević, politički analitičar
Svakim danom i satom, postaje sve očiglednije da će CG u doglednom periodu dobiti izvršnu vlast, proisteklu iz novoformirane skupštinske većine. Ona neće biti bazirana na osnovu programa i obećanja sa kojim su njeni konstituenti izašli na prethodne parlamentarne izbore, već na osnovu utilitarnih interesa i pohlepe, kako bi se izvršila drugačija preraspodela moći i uticaja. Podsetimo, akteri sve tri izborne liste koje su činile doskorašnju skupštinsku većinu, kao prioritet su isticale demonopolizaciju DPS unutar crnogorskog društva i raskid sa celokupnim nasleđem poslednjeg autoritarnog režima, zaostalog iz perioda nakon pada Berlinskog zida. Sada, nekih godinu i po dana nakon prve smene vlasti u istoriji CG, na miran i demokratski način, imamo neke od nosioca tih promena, koji smatraju kako je ovo bio dovoljan period, tokom kojeg se DPS reformisala, upristojila i raščistila sa svojom ’’ružnom prošlošću’’, te na taj način sebe ponovo kandidovala za poželjnog i prihvatljivog koalicionog partnera.
Da li je to baš tako?!
Svaka dubinska analiza procesa, struktura i fenomena, nakon 30.VIII 2020., pokazuje, da je zahvaljujući neobjašnjivoj nekompetentnosti i limitiranosti individualnih kapaciteta, koji su se koncentrisali u Vladi Zdravka Krivokapića, propuštena istorijska prilika, da se Crna Gora očekivanim reformama transformiše u društvo sa slobodnim institucijama, departizovanom državnom upravom, održivom privredom, te dekriminalizovanim sudstvom, tužilaštvom i bezbednosnim sektorom. Umesto strategije i metodologije koje su primenile sve uspešne tranzicione zemlje, iz autoritarnog u demokratski sistem, poput Poljske, Češke ili Mađarske, a koje je trebalo samo prilagoditi ambijentu i potrebama CG, desilo se potpuno suprotno. DPS i njihovi partneri očuvali su svoju kadrovsku bazu raspoređenu po dubini javnog sektora, zaštićenu kolektivnim ugovorima i postojećim sistematizacijama. Ogromna većina privrednih subjekta, koje imaju poslovno-tehničke ugovore sa državnim preduzećima, agencijama ili direkcijama, bili su, i ostali finansijeri stranke predsednika države. Na taj način je sačuvana njihova materijalna supremacija u odnosu na konkurenciju. I na kraju, ali ne najmanje važno, održala je kontrolu nad padom sopstvenog rejtinga, zadržavši i dalje status najjače stranke. Primera radi, nakon promena 2000. godine u Srbiji, stranka sa kojom DPS deli zajedničko poreklo, SPS, za dve godine se stropoštala sa 31% popularnosti u biračkom telu, na negde oko 3%. Dakle, prilčno je očevidno, čak i za one sa smanjenom političkom dioptrijom, da do demonopolizacije DPS nije došlo.
Šta je onda navelo ili uverilo, dva politička subjekta iz doskorašnje parlamentarne većine, URA i SNP, sa skromnim rejtingom u biračkom telu, da svoju budućnost prepuste zagrljaju sa snagama bivšeg režima?! Cinici bi rekli da to može da bude samo zagrljaj anakonde, koja svoju žrtvu prvo uguši i smrvi, a onda proguta i svari. Jer novija politička istorija CG, prepuna je entuzijasta koji su mislili kako su neviđeno lukavi i vešti, te sposobni da nadigraju Mila Đukanovića na terenu kojim on suvereno vlada. Setimo se samo primera Narodne stranke, LSCG, SDP za vreme Ranka Krivokapića, Pozitivne.
Ono što njima podgrejava ambiciju da neće doživeti ružnu sudbinu svojih prethodnika su stranci. Naime, znajući da je njihova uloga bila presudan da se procesi iz 2020., završe onako kako je to i želela većina građana Crne Gore, odlaskom autoritarnog i kriminalizovanog režima, te da su onemogućavali direktnim pretnjama da se on koruptivnim metodama vrati na vlast kroz eventualnu kupovinu poslanika iz skupštinske većine, ali i da oni žele u budućnosti reformisani DPS, bez njegovog trenutnog prvog čoveka, kome je kod njegovih nekadašnjih zapadnih mentora istekao rok upotrebe, pomenute dve stranke su pomislile kako je ovo period u kome mogu da realizuju svoje najmegalomanskije ambicije, i da za njih dobiju podršku organizacije Mila Đukanovića. Naravno, po tom scenariju, oni bi pristali da apstiniraju od vlasti i da bezuslovno podržavaju ovakav kreativan projekat, uprkos tome što su višestruko snažniji i moćniji politički subjekt, sposoban da opstruira svaku odluku ili plan, prilikom pokušaja njegovog sprovođenja.
S tim u vezi postoji još jedna opaska. Ako su ovakve ideje i bile, do pre nekoliko nedelja, kao moguće opcije u glavama strateških planera koji imaju najveći uticaj nad ovim prostorima, nakon sukoba u Ukrajini i početka tektonskog geopolitičkog prepakivanja između velikih sila, kada je izvesna nova blokovska podela sveta i početak još intenzivnijeg Hladnog rata, šta je to što egzaltiranim jurišnicima na prestole crnogorskih ministarstava i direktorskih mesta, garantuje da su one i sada u opticaju? Zapad je sada preokupiran drugim, daleko ozbiljnijim izazovima, i nema vremena da se bavi ambicijama i pohlepom lokalnih političara na teritoriji koja se nalazi duboko u njihovoj interesnoj zoni. Šta više, nima je sada samo potrebna stabilnost i sigurnost u odnosima. Nagradno pitanje glasi, ko to može pre da garantuje, DPS ili dve stranke sa rejtingom koji trenutno ne prelazi u zbiru 8%?!
Problem je što, i iza svih velikih reči kao i zaklinjanja u načela, osnovni pokretački motiv je za URA i SNP da postanu novi oblik političke vegetativnosti po uzoru na nekada SDP ili SD. Znači klijentelistička grupacija koja koristi državne resurse kako bi kontrolisala svoju ciljnu grupu birača, koja egzistencijalno i materijalno zavisi od njih. Takvi partneri su upravo ono što gargantuanski DPS najviše voli, novi sladak zalogaj za trenutno preživljavanje.
Milo Đukanović je dobio ono čemu se i nadao, globalne političke promene koje su mu kupile još dovoljno vremena, i nove koalicione partnere, nedozrele njegovim kapacitetima, sposobnostima i snazi. Samo su građani CG na gubitku u svemu ovome, jer se istorijska prilika za koju su se izborili, nestaje u neprincipijelnim savezima.
Vidim da DF konačno prihvata realnost da ih čeka dug, dug boravak u opoziciji.
Onima kojima nije valjala Zdravkova vlada i koji su smjenjivali ministre Srbe zajedno sa DPS – eto sad neka uživaju u ovome za šta su se izborili, u URA-DPS vladi.