Hrvati šalju jezivu poruku Srbima koje su već protjerali – povratka vam nema!

Last updated sep 2, 2023

Osuda na kaznu zatvora Milene Borjan u Hrvatskoj zbog iznošenja stava na društvenoj mreži i privrženosti Srpskoj Krajini samo je poruka Srbima da računaju sa tim da im povratka tamo nema, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.

Nedugo posle hapšenja i osude krajiškog pjevača Rajka Lalića zbog pjesama koje pjeva, uhapšena je i krajiška Srpkinja Milena Borjan zato što je na jednoj od društvenih mreža iskazala privrženost Krajini.

Ona je uhapšena u svojoj kući u selu Plavno kod Knina gde je došla iz Srbije, a Opštinski sud u Šibeniku ju je osudio na 15 dana zatvora.

Demokracija na hrvatski način

„Svaki komentar je gotovo suvišan. Prosto je nevjerovatno da u ovom vremenu koje se smatra vremenom demokratije i slobode neka država može tako da funkcioniše i tako kažnjava takoreći svoje sugrađane srpske nacionalnosti. Jer je riječ o Srbima koji su živjeli na tim prostorima i koji su protjerani. I to je samo poruka da im, nažalost, povratka tamo više nema“, kaže Budimir.

Nevjerovatno je, dodaje on, da zemlja koja je članica EU na takav način reaguje prema svojim sunarodnicima.

„Prosto bi se čovjek pitao šta je sa onima koji pjevaju ustaške pjesme, a takvih u Hrvatskoj ima toliko da čitav stadion pjeva. Znači li to da bi gotovo cijela Hrvatska morala da bude zatvorena ako bi ista mjerila bila primijenjena. Prosto je nevjerovatno da se u ovom vremenu i na ovaj način reaguje, navodi sagovornik.

Po ocjeni Budimira, nažalost, nema načina da se protiv toga bori.

Srbija, kaže, može preko institucija, ministarstva spoljnih poslova ili nekih drugih da upućuje neke note, ili apele, ali da može nešto time da učini – teško. Još je tragičnija situacija da je Udruženje porodica nestalih, prije neki dan, obeležavajući međunarodni dan nestalih, konstatovalo da se na tom planu gotovo više ništa ne radi.

Dok Srbe potpuno ne izbrišu

Budimir podsjeća da je od progona Srba iz Hrvatske prošlo gotovo tri decenije i da je plan Hrvatske da ona bude očišćena od Srba praktično ostvaren. Po poslednjem popisu iz 2021. godine Srba je 3,2 posto ili 124.000 i to starije populacije, što ukazuje da na sledećem popisu Srba gotovo neće ni biti.

Direktor Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, nekadašnji sudija Savo Štrbac za Sputnjik kaže da je samo u ovoj godini do sada od istog prekršajnog suda u Šibeniku osuđeno pet osoba zbog onoga što su objavili na Fejsbuku, a do sada ukupno sedam.

On objašnjava i po kom osnovu.

„To je zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira po kome ko krši javni red i mir pevanjem, emitovanjem muzike, nošenjem simbola i slika koji su uvredljivi kazniće se toliko i toliko. Hrvati su tek u maju ove godine izmenili taj zakon koji je donet još pre 40 godina u vreme SFRJ tako što su 26 puta povećali novčane kazne, dok je zatvorska je ostala ista do mjesec dana.“

Sada su one od 700 do 4000 evra, a Sabor je navodno zakon promijenio da bi drastično povećao kazne kako bi suzbili korišćenje ustačkih simbola.

Zakon zbog Srba

U startu se, naravno, znalo da je to, kako kaže Štrbac, bilo upereno protiv Srba i njihovih simbola – Republike Srpske Krajine. O tome svjedoči podatak da nijedan Hrvat nije na osnovu toga osuđen.

„Ja sam noćas listao da vidim, jer se sve ovo se objavljuje na službenim stranicama šibensko-kninske policijske uprave, ne bi li našao nekog Hrvata koji su sad kada je bilo obeležavanje godišnjice Oluje u Kninu, išli kroz grad i vikali „Za dom spremni“, i ostale ustaške pozdrave. Nigde nisam naišao da je protiv njih podneta prekršajna ili krivična prijava“, ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje, imaju li ljudi mogućnost da se na takvu presudu žale, on kaže da je sve tako skrojeno da je ona prosto bespredmetna i objašnjava kako to funkcioniše.

Čemu žalba

Dođe Srbi na hrvatsku granicu iz Srbiji, iliodakle god, jedan od njih je stigao iz Čikaga, svi su rođeni u Hrvatskoj, svi imaju dvojno državljanstvo. Na granici ih evidentira posebna služba MUP i odmah prate šta oni kače na društvene mreže. Puste te ljude koji dođu kući da prenoće, dan, dva, tri i onda dolazi policija kod njih, koja ih privodi po nalogu neke službe, ili suda.

„Kada dođu u policiju onda im naprave prekršajnu prijavu, prenoće obično jednu noć u policijskom pritvoru i sutra budu odvedeni kod sudije za prekršaje. On ih po kratkom postupku sasluša, sve veruje policiji i izriče im presudu, kojom im utvrđuje kaznu zatvora u kojoj se kaže – žalba protiv presude ne odlaže njeno izvršenje“, precizira nekadašnji sudija.

Dakle, žalio se ili ne, ostaješ odmah u zatvoru. Ljudi sa kojima je Štrbac kontaktirao i pitao ih što se nisu žalili bili su jasni – što ću se žaliti, pa kada ću onda izići!? Ja jedva čekam da pobegnem iz zatvora i iz Hrvatske, preneo je naš sagovornik.

A o kakvom je apsurdu reč najbolje svedoči slučaj jednog od njih koji je na Fejsbuk „okačio“ sliku Draže Mihailovića objavljenu u poznatom američkom časopisu „Tajm“ 1942. godine, kaže naš sagovornik.

Hrvate dakle vređa Dražina slika, ali ustaški pozdrav Za dom spremni nikoga ne vređa. To što veličaju Pavelića i ustaštvo i to što Tompson peva, a većina tome aplaudira, to, kako kaže, ne izaziva povredu nacionalnih osećaja Srba jer se valjda rukovode logikom da tamo njih više ni nema.

Milena Borjan je u zatvoru zbog slavljenja Republike Srpske Krajine za koju Hrvati kažu da je nepostojeća tvorevina. To što ona nije bila međunarodno priznata, međutim, ne znači i da nije postojala. I te kako jeste i to nekoliko godina. Zbog nje se, kako kaže Štrbac, i vodio rat.

(sputnikportal.rs)