„Holandski Tramp“ protiv proširenja EU, a razmatra i referendum o izlasku Holandije

Gert Vilders i njegova pobjednička, krajnje desničarska PVV stranka su protiv ulaska novih članica u Evropsku uniju, posebno Ukrajine za koju traže ukidanje pomoći EU, a ozbiljno razmatraju i referendum o izlasku Holandije iz Unije.

Na ove činjenice ukazuju mediji i analitičari u EU uz zaključak da dolazak na vlast Vildersa, velikog protivnika imigracije, posebno iz islamskih zemalja, i zagovornika zatvaranja granica i vraćanja Holandiji finansijskih i drugih bitnih nadležnosti Unije, znači da će to i u samoj EU izazvati neminovne potrese i neslaganja.

Otud se ocjenjuje da će već susret vođa Unije polovinom decembra biti buran, jer bi EU trebalo da odluči i o pokretanju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldovom, što naročito odbijaju Mađarska i Slovačka, koje, štaviše, traže i obustavu vojno-ekonomske podrške Kijevu.

Sve snažnije krajnje desničarske stranke širom EU su pozdravile Vildersovu pobjedu na izborima u Holandiji, petoj po snazi privredi u EU, kao znak i poruku evropskih građana da cjelokupnu politiku Unije treba okrenuti potrebama i htenjima samih građana.

Vilders je, prema analizama, iznenađujuće moćno osvojio najveći broj poslanika u parlamentu zato što je, pored zaustavljanja masovne imigracije, insistirao na slamanju rasta cijena i životnih troškova, naglog poskupljenja stanarina i cijena stanova, što je sve izazvalo veliko nezadovoljstvo građana.

A poruka izglednog novog holandskog premijera je bila i da je „Evropska unija institucija koja prisvaja sve više ovlašćenja, grabi novac poreskih obveznika i nameće nam svoje diktate“.

To je jako godilo uhu izrazito desničarskih partija čirom EU koje traže povratak vlasti sa ravni Unije na nacionalne institucije, pa i ukidanje evra i ponovno uvođenje nacionalnih valuta.

U tome su vrlo glasni i Vilders, a i čelnica francuske krajnje desnice Marin Lepen… dok sve moćnija njemačka izrazito desničarska stranka „AfD“ poručuje da je „jasno da cijela Evropa želi politički zaokret“.

Na plodno tle padaju i Vildersove poruke da Holandija ne može nastaviti da i dalje mnogo više uplaćuje u budžet EU nego što se iz evropskih kasa pare vraćaju u Holandiju.

To se poklapa i sa oštrim kritikama ekstremno desnih, ali i nekih političkih krugova bližih centru unutar EU, da bi ulazak Ukrajine, uz to jako siromašne države u ratu, značio da bi se svi fondovi EU za poljoprivredu i pomoć nerazvijenim oblastima jednostavno prelili u Ukrajinu.

Mađarski premijer Viktor Orban prijeti da će blokirati odlučivanje na samitu Unije polovinom decembra ako evropska 27-orka hitno ne preispita situaciju i odnose sa Ukrajinom, koja se nemoćno vojno „zagbilila“ u rat. čiji se kraj i ciljevi ne vide.

Vilders takođe navodi da novac i vojnu opremu treba rezervisati za sopstvene oružane snage Holandije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je nehotice priznala da se jedinstvo oko Ukrajine unutar Unije raspada, rekavši da su svi „veoma umorni“ i da se „bliži čas kada će svi shvatiti da nam je potreban izlaz“ iz rata sa Rusijom.

Naizgled iznenađujuća upozorenja stižu i od liberalno-demokratskih krugova, pa tako ugledni njemački analitičar Volfgang Munšau predočava da „EU u ovom času ne smije da širi svoja ovlašćenja i teži da bude geopolitički igrač, što svakako nije“.

Munšau na svom portalu „Jurointelidžens“ ukazuje da Unija mora se usredsrijedi na ono što može, a to je jačanje ekonomsko-monetarne unije i jedinstvenog tržišta.

„Ponuda Ukrajini i Moldaviji“, upozorava on, „da krenu u pregovore o članstvu sa EU je nečasna… bar sve dok se sama Unija ne usaglasi o dubokim reformama“.

 

(Beta)